Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Јапанци на Малаји и у Сингапуру

5
(7)

Најтежи британски пораз

Живот у Сингапуру, одвијао се нормално. Није било узбуђења ни код његових становника и ни код команде британских трупа. Јапанци су ушли у рат, али како би они могли да заузму Сингапур?!

pad-singapura-1
Једна јединица јапанских бициклиста на улицама Џохор Баруа, градића крај истоименог мореуза преко пута Сингапура.

Острво, које је са два моста преко мореуза Џохор повезано са полуострвом Малаја, било је одувек неосвојива тврђава са својом поморском базом, на коју је утрошена импозантна цифра од 63 милиона енглеских фунти, и са 85 000 људи. Уз то изнад града стално су патролирали британски ратни авиони. Заиста, Сингапур је био сигуран. Да се Јапанци не би инфилтрирали на Малајско полуострво, што се чинило невероватно, на полуострву је било спремно 19 600 Британаца, 15 200 Аустралијанаца, 37 000 Индијаца и 16 000 на Малаји регрутованих војника. Сингапур је 7. децембра, један дан пре инвазије Јапанаца, био град са мало или нимало брига око своје сигурности. И када су у понедељак 8. децембра 1941. Јапанци извршили три искрцавања код Сингора и Патана на источној обали Тајланда и код Кота Баруа па источној обали Малајског полуострва, оптимистичко расположење у Сингапуру није се променило. Зар су Јапанци заиста мислили да ће моћи да пређу преко Малаје до Сингапура? Како ће прећи 650 километара од тајландске границе до мореуза Џохор, када су њихови противници не само онолика војска, већ и испреплетени планински венац висок отприлике две хиљаде метара, и густа, готово непроходна тропска џунгла која покрива четири петине Малаје. Британски стратези у фотељама нису Јапанцима давали ни најмању шансу. У ствари, починили су грубе грешке у проценама. Ваздухопловне снаге располагале су мешавином од 141, већином застарелих авиона, уместо 366 модерних авиона обећаних „до краја 1941“. Није се водило рачуна да је само део трупа на Малаји прошао кроз обавезну обуку у џунгли, и да је постојао фатални недостатак тенкова. Па ипак, по многим мишљењима, Сингапур је био неосвојив. Али сва одбрана острва била је окренута ка истоку, ка мору, јер, ако је уопште требало очекивати напад, рачунало се да може уследити само са те стране, а не преко мореуза Џохора.

Први ваздушни напад на „неосвојиви“ Сингапур почео је у рану зору 8. децембра 1941. Град није био замрачен, напротив. Улична светла су горела свечано, чак је и главни штаб снага смештен у Форт Кенингу, био величанствено осветљен, као и центар уснулог града. Напад је извело свега седамнаест авиона, узбудивши хиљаде пробуђених и преплашених Кинеза, Малајаца и Тамила и стотине Европљана. Следиће још много ваздушних напада, који ће некад тако поносни Сингапур потпуно преобразити. Савезничке снаге на Малаји нигде нису биле у стању да одбију нападе јапанских војника. Док су се браниоци претрпани ратном опремом, с муком кретали кроз монсунске кише, ројеви јапанских војника продирали су посвуда обучени само у лаке униформе, веома покретни и веома вешти снајперисти. Јапанска војска пробијала се кроз упарену џунглу и напредовала на југ. Њени војници су били упознати са џунглом, њихова обука за борбу у џунгли била је савршена, а међу њима су се налазили и ветерани из Кине. А изнад џунгле, у ваздуху, нападачи су били бројнији од Британаца: 10. децембра још је само педесет британских авиона било употребљиво; однос у ваздуху био је 10:1 – у корист Јапанаца.

pad-singapura-2
Британски војници са својим борбеним методима нису на Малаји били дорасли јапанским борцима вичним ратовању у џунгли.

Продор Јапанаца настављен је за Британце, а нарочито за њиховог изненађеног команданта, генерала Персивала, запањујућим темпом. Код Сингора, два искрцана пука јапанске 5. дивизије кренула су под заштитом тенкова и артиљерије кроз Тајланд до западне обале Малаје и одатле продужили у правцу југа дуж пруга и приобалских путева. Већ 12. децембра пао је град Џитра. За Британце је стање било драматично и хаотично. Генерал Мареј-Лајон, командант 11. индијске дивизије, стајао је код једног моста јужно од Џитре да би пратио повлачење својих заштитница, када су три мотоциклиста, који су возили дуж и кроз колону британских камиона, прошли поред њега. Први мотоциклиста му је махнуо и насмејао се.

„Боже мој!“ повикао је Мареј-Лајон, „Јапанац!“

Он и његови официри извадили су револвере и срушили ону другу двојицу мотоциклиста.

На западној обали Малаје до које су продрли, Јапанци су такође напредовали на југ ка Сингапуру. Са собом су транспортовали чамце употребљене при искрцавању,

а користили су и чамце које су затицали на обали. Тако су и могли за време продора да врше искрцавања на западној обали Малаке и да још више збуне Британце. Куала Лумпур, главни град Федерације Малајских Држава, пао је 11. јануара, пошто су Јапанци извојевали победу код реке Слима. Ништа више није могло да задржи Јапанце у њиховом напредовању ка Сингапуру. Јапанске претходнице је крајем ја нуара 1942. само још мореуз Џохор одвајао од острва, циља борбе. И дуж источне обале Малајског полуострва Јапанци су напредовали и убрзо су стигли пред Сингапур крајем јануара.

pad-singapura-3
Генерал Персивал, командант Сингапура, на путу ка генералу Јамашиту где ће потписати капитулацију

Јапанци су већ 31. јануара 1942. били на малајској страни мореуза Џохора, а свега још педесет километара удаљени од града Сингапура. У ноћи између 30. и 31. јануара тридесет хиљада британских војника успело је – без губитака! – да пређе мост између Малаје и Сингапура и да избегне заробљавање. Сада без икакве илузије, град Сингапур је чекао последњи, уништавајући напад. Јапанци су читаву седмицу детаљно вршили припреме. Тада, увече, у недељу 8. фебруара, после заласка сунца, десантни чамци кренули су преко мореуза Џохора. Жестоки отпор Британаца десетковао је први талас напада. Али већ са првим зрацима сунца четири хиљаде Јапанаца имало је под ногама чврсто тле Сингапура. Истоимени град је био удаљен 22 километра. У граду је владао страх. Становници су се присећали језивих прича о понашању пијаних јапанских војника у Хонгконгу. Морало је да се уништи сво пиће. Цариници су поразбијали десетине хиљада флаша, а грађани и велике фирме пића следили су њихов пример.

Јапанци су запалили небрањени град. Сингапур се претворио у буктињу. У 06,10 часова ујутро 15. фебруара 1942. генерал Персивал је потписао предају. Малаја је за Британце и за Савезнике била изгубљена, са својим плантажама каучука, и рудницима калаја, који су подмиривали половину светских потреба.

pad-singapura-4
Британска противавионска артиљерија у акцији у одбрани Сингапура.

У борби за Сингапур Британци су имали повољнији однос снага. Јапанци су касније објавили да су имали губитке од 10 000 људи, што мртвих, што рањених; британски губици су били четвороструки, мада ратна литература о Малаји даје веома различите цифарске податке. Ипак једно је сигурно: Британци су у Малаји доживели највећи пораз у својој војној историји. Десетине хиљада војника је заробљено, послато у заробљеништво и на принудни рад где су били изложени нечовечном мучењу и болести.

ДСР1

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *