Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Потапање бродова Prince of Wales и Repulse

5
(3)

Неочекивани шок

Августа 1941. Британци су планирали да пошаљу појачање у флоти на Далеки исток где је ратна опасност била у порасту. Али због претходних губитака и техничких потешкоћа, остварење плана није могло да се изврши пре марта 1942.

potapanje-hms-repulse-prince-of-wales-4
Овако је изгледала лука у Сингапуру у коју су 1941. упловили Prince of Wales и Repulse. Посада оба брода била је запањена безбрижношћу Британаца који су се налазили у Сингапуру

Неколико месеци трајао је конфликт између Черчила и команде британске морнарице око крајњег циља овог појачања. Штаб поморских снага сматрао је да појачање треба упутити у Индијски океан, док је председник владе мислио да треба упутити у Сингапур малу, али брзу и модерну ескадру бојних бродова. у убеђењу да ће она моћи да обузда агресивне тенденције Јапана. Када је дошло до погоршања ситуације, упућен је у другој половини октобра у правцу Сингапура бојни брод Prince of Wales. Убрзо после тога пала је одлука да му се придружи модернизовани бојни крсташ Repulse саграђен још у Првом светском рату. Командант ескадре био је способни адмирал сер Том Филипс. Два импозантна британска брода упловила су у Сингапур 2. децембра 1941. Навикнути на суровости рата већ више од две године, чланови британске посаде, на своје велико изненађење и разочарање, наишли су на крајње безбрижне земљаке. Британска војна команда и цивилне власти у Сингапуру нису сагледали озбиљност ситуације.

Само што је пристигла, флота је под адмиралом Филипсом испловила на отворено море. Repulse је 5. децембра добио наређење да отплови у луку Дарвин у Аустралији. Али када су следећег дана открили јапанске конвоје поред индокинеске обале (данас Вијетнам), Филипс је вратио бојни крсташ у свој састав.

Како британски, тако су и авиони Холандског поморског ваздухопловства, 6. децембра утврдили да се заиста ради о јапанским бродовима чији је курс био у правцу југа. Британски извиђачки авиони су истог поподнева угледали, више према северу, неколико великих јапанских конвоја које су пратили многобројни јапански ратни бродови.

repulse-australija
Бојни крсташ HMS Repulse, фотографисан у Аустралији

Савезнички стратези и планери мислили су још пре почетка рата да Јапан неће, уколико уопште ступи у рат, истовремено напасти више од једног циља. Овакво мишљење било је далеко од тачног, јер су Јапанци истовремено напали не само Перл Харбор, већ и Филипине, Хонгконг, Гуам, Тајланд и Малају. Приликом напада на Малају ступили су у акцију Prince of Wales и Repulse, али су последице биле фаталне по оба брода. Напади Јапанаца на северни део Малаје почели су 8. децембра (док је на Хавајима још увек био 7. децембар). Неколико важних аеродрома одмах је пало у руке непријатеља или је било уништено, а искрцали су се код Сингоре (јужни Тајланд) и Кота Баруа (североисточни део Малаје). На ову вест, адмирал Филипс је одмах сазвао састанак коме су присуствовали команданти и неколико официра са командног брода Prince of Wales и са Repulse. Детаљно их је упознао са ситуацијом и обавестио да се јапански десантни транспортни бродови крећу у пратњи најмање једног бојног брода, 6-7 крстарица и 20 разарача. Адмирал је изнео своје мишљење да би изненадним нападом са оба брода постигли успех, па је и предложио да се тако уради. Сви присутни подржали су овај предлог јер је у оваквим претећим околностима било незамисливо да британска морнарица буде посматрач, а не и активни учесник. Према плану, требало је да се отвори ватра из 52 топа тешког и средњег калибра са два главна брода која би разнела јапанске транспортне бродове. Планом је било предвиђено да се код Сингоре и Кота Баруа у праскозорје 10. децембра изврши изненадни напад на Јапанце који то уопште нису очекивали. Осмог децембра поподне, у 17,30, Сингапур је напустила Филипсова мала ескадра, коју су назвали Force Z, од два велика брода и четири разарача (само два разарача била су модерна, а два су била још из Првог светског рата).

Ескадра Force Z, држећи се правца источно од Анамбаских острва, пловила је 9. децембра ка северу. У току дана посаде оба брода добиле су обавештење да је непријатељ забележио прве успехе и да у приправности чека бржи конвој. Јапанце је требало напасти пре него што заузму још боље позиције.

Негде предвече 9. децембра време се нагло разведрило. Посада брода Prince of Wales убрзо је приметила, један за другим, три јапанска извиђачка авиона. Филипс је мислио да су их Јапанци открили, и да због тога неће моћи да изврши изненадни напад, а да у исто време могу да очекују да ће их Јапанци напасти из ваздуха. Зато је наредио да се врате у Сингапур.

Британски ратни бродови били су одиста примећени, али не из ваздуха како су Енглези мислили. Још раније, истог поподнева, једна јапанска подморница приметила је британску ескадру, која се у том тренутку држала северног курса, и одмах је ову важну вест предала даље. Непријатељ је предузео одговарајуће мере. Јапанска ескадрила, која је у Сајгону управо стајала у приправности за бомбардовање Сингапура, добила је сада наређење да нападне британску ескадру. У већини авиона бомбе су замењене ваздушним торпедима која су касније избачена на британске бродове.

У међувремену, ескадра Force Z се налазила на путу за Сингапур. Негде око поноћи Сингапур је јавио да је дошло до нових јапанских искрцавања код Куантана, далеко јужније, отприлике на пола пута између Кота Баруа и Сингапура. Пошто је то представљало велику опасност за британску главну базу Сингапур, Филипс је одлучио да овде нападне непријатеља.

prince-of-wales-singapur
Бојни брод HMS Prince of Wales, снимљен у Сингапуру

У међувремену, јапанска бомбардерска ескадрила вратила се око поноћи необављеног посла, јер није нашла британске бродове. Али, тачно у поноћ, једна јапанска подморница препознала је британску ескадру која је пловила према југу, избацила пет торпеда од којих ниједно није погодило циљ. За Британце, овај напад је прошао неопажено. Међутим, Јапанци су се одлучили на нови, далеко снажнији покушај да погоде противнике. У рану зору 10. децембра, Јапанци су послали 12 извиђача, а убрзо после тога групу која је требало да извршни напад, тј. 34 бомбардера и 51 торпедни авион.

Око 7 часова ујутро, тог судбоносног 10. децембра, британски бродови су се приближавали Куантану, пошто је, нешто раније, један непријатељски извиђачки авион приметио бојни крсташ Repulse.

Дотле су јапански авиони летели далеко према југу узалудно тражећи свој плен. Изгледа да је један јапански извиђачки авион најзад ушао у траг британским бродовима, те је непријатељ тако знао где да потражи свог противника.

На радару бојног крсташа Repulse ухваћени су авиони како се приближавају, а око 9 часова посада је приметила првих десет авиона на висини од 3000 метара. Само петнаест минута после тога почео је напад на оба брода да би трајао готово два пуна часа. Први на реду био је Repulse. Њега су са велике висине напали бомбардери и брод је добио један пун погодак, док је други за длаку избегао. Штета није била велика јер је све испод оклопне палубе остало нетакнуто. Као што се убрзо испоставило, најсудбоноснији су били многобројни напади авиона са торпедима, који су извођени неустрашиво и са великом прецизношћу. Торпеда су била избачена са даљине од скоро 2 км и са висине од 100-200 метара те су, крећући се испод саме површине воде, ударила у циљ. Једини одговор на ово пружила је противавионска артиљерија са британских бродова јер им ловци нису притекли у помоћ. Prince of Wales имао је шеснаест топова од 13 цм, а Repulse осам од 10 цм; оба брода имала су укупно 48 топова од 40 мм. Са овим наоружањем је могла да се избаци огромна количина муниције али, на жалост, погоци су били врло ретки. Да су Британци имали бољи кадар за руковање противавионским топовима, могло је далеко више да се постигне гађањем торпедних авиона који су ниско летели.

potapanje-hms-repulse-prince-of-wales-2
HMS Prince of Wales (levo) са бојним крсташем HMS Repulse, под нападом. разарач може бити или HMS Express или HMS Electra. Фотографију је снимио један од пилота авиона-нападача.

Први напад торпедима угрозио је оба брода. Repulse је успео да избегне сва торпеда, али Prince of Wales je добио два судбоносна ударца, један до другог, у леви бок. Брод је добио директан ударац у ограду, док су уређаји, како на левом тако и на десном боку, престали да функционишу. Од тог тренутка свака контрола над бродом била је немогућа.

Следећи напад такође је прошао без штете за Repulse. Пошто су се бродови ескадре разишли у свим правцима, Repulse се упутио ка адмиралском броду, претходно јавивши Сингапуру да су их напали бројни јапански авиони. Нови напад на оба брода уследио је око 12.15, а овога пута био је судбоносан и за Repulse. Први ударац га је незнатно оштетио и брод је могао још да маневрише брзином од 40 километара на час. Prince of Wales је погођен са још четири брза узастопно бачена торпеда тако да је беспомоћно пловио унаоколо. Тад су долетели нови торпедни авиони и читава серија торпеда сручила се на Repulse. Један торпедо уништио му је уређај за кормиларење, а три следећа поготка су одлучила његову судбину. Капетан бојног брода Тенент, командант бојног крсташа Repulse, схватио је да је брод изгубљен и наредио да посада дође на палубу и напусти брод. “Није било ни труна панике или кршења дисциплине” писао је доцније Тенент у свом извештају. “Рекао сам момцима на мосту како су се заједно са својим бродом храбро борили и пожелео сам им све најбоље.” За само неколико минута, брод се накривио за 70°, остао тако да виси готово два минута, да би затим нестао у таласима. Два разарача су успела да спасу 796 од 1329 људи, а у току акције спасавања јапански авиони нису се више вратили. Упркос свим већ описаним погоцима, Prince of Wales се одржао на води читавих 45 минута дуже од бојног крсташа Repulse. Затим га је погодила бомба, а онда му је пришао разарач да преузме рањене и један део посаде са брода који је лагано тонуо. “Prince of Wales се полако преврнуо а затим потонуо”, записао је један официр. Спасло се 1285 од 1621 људи, али међу њима нису били ни адмирал Филипс, нити командант брода, капетан бојног брода Лич. Последње трзаје брода још су приметили пилоти једанаест британских ловаца које су хитно послали из Сингапура после сигнала за помоћ коју је капетан Тенент затражио.

potapanje-hms-repulse-prince-of-wales-1
Спашавање преживелих чланова посаде бојног брода HMS Prince of Wales

Потапање оба велика британска брода ваздушним нападима изазвало је снажан утисак. Успех јапанских авиона да униште два главна британска брода, око 650 км удаљена од своје базе, представљао је нечувен подвиг који није постигла ниједна друга ваздушна сила. При том су само три јапанска авиона оборена.

Черчил је био потпуно збуњен и потресен. Када га је командант морнарице 10. децембра ујутро позвао телефоном и муклим гласом саопштио да су Јапанци потопили и Prince of Wales и Repulse, као и да је адмирал Филипс погинуо, Черчил испрва није могао да поверује у истинитост ових речи, док му још једном нису биле поновљене.

„Спустио сам слушалицу“, пише Черчил у својим мемоарима „срећан што сам био сам у соби. У току целог рата, ово је био највећи и најнеочекиванији шок… И док сам се немирно вртео у кревету, пуно и ужасно значење ове вести полако је допирало до мене. Других великих бродова, енглеских или америчких, више није било у Индијском и Тихом океану, осим неколико мањих који су преживели Перл Харбор и били на путу за Калифорнију. Јапан је сада надмоћно владао овим неизмерним водама, а ми смо свугде били слаби и незаштићени“.

ДСР1

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *