Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Историја и значај Лењинграда

4.9
(7)

Град који су Немци почели да опседају у јесен 1941. имао је сасвим изузетан положај и значај. Лењинград са својом богатом политичком и културном историјом имао је за Совјетски Савез још и посебни, симболични значај: у Лењинграду (који се тада још звао Петроград) избила је 1917. октобарска револуција. Град је, дакле, био колевка нове Совјетске Русије.

Прво име града било је Санкт Петерсбург. Подручје које је цар Петар Велики изабрао 1703. године да се на њему изгради нова престоница није било баш најподесније за велики град. Број радника и темпо њиховог рада мора да су били, поготово за оно време, сасвим непојмљиви. На мочварном земљишту су за неколико година израсле све управне зграде. Убрзо затим изграђен је двор и палате за племиће. Насупрот Петропавловској тврђави која је већ постојала, смештене су на северној обали Неве зграде Адмиралитета, а десно од њих величанствени Зимски дворац. Са великог трга испред ових зграда, неколико широких булевара пресецало је центар града у правцу истока и југа. Најпознатији је био (и још увек је) Невски проспект. У њему и у другим булеварима налазиле су се палате аристократије. Током осамнаестог и деветнаестог века цареви нису штедели свој новац и грађевинари, често Италијани, имали су пуне руке посла око изградње палата и цркава. Тако је катедрала светог Исака направљена од гранита из Карелије и мермера са Урала. Осим тога, изграђен је и велики број манастира и позоришта. Није само архитектура била украс овог града. Он се брзо развио у центар науке и ликовне уметности. Академија наука добила је ту своје седиште, а Ермитаж још увек спада међу најбогатије музеје у свету. Године 1819. основан је универзитет, а затим и Државна библиотека, која је 1941. располагала са око три милиона наслова. Временом се развијао и други Петерсбург: град предузимљиве буржоазије и, што више се ближио деветнаести и двадесети век, бројног пролетаријата.

nevski-prospekt
Невски проспект данас

Положај града је веома повољно утицао на развој трговине и индустрије. Преко Петерсбурга бродови су могли да иду на запад, а и на север Русије, све до Белог мора (преко језера и река), и чак у централну Русију (преко такозваног Волга-система). Петерсбург је био и чвориште путева који су са југа преко Карелијског земљоуза водили на север. После Првог светског рата је овај град био једина совјетска лука у балтичком подручју. Индустрија се веома брзо развијала, поготово тешка, првенствено металопрерађивачка (бродоградња, локомотиве, пољопривредна оруђа) и хемијска индустрија. Све то проузроковало је појаву нових друштвених групација. Радничке четврти, поготово јужно од старог аристократског центра, нису биле друго до гомила колиба и страћара. После револуције 1917. било је покушаја да се палате у центру града адаптирају за радничке станове: од једног спрата прављена су два, јер су собе у палатама биле толико високе! У исто време се почело са уклањањем страћара, а уместо њих подизане су високе стамбене зграде. Тако се и одржала стара подела града, па су за време немачке опсаде највише страдале радничке четврти на југу града, док је центар, највећим делом, успео да одоли артиљеријској ватри. Петерсбург – од 1914. Петроград – играо је због свог положаја према Западу, и због великих супротности у самом граду, значајну улогу у сукобима између „старих“ и „нових“ класа. Децембра 1825. су петроградски официри захтевали да се ограничи апсолутна моћ цара и уведе устав. „Устанак декабриста“ је пропао. Ни револуција 1905. није донела неке трајније резултате. Као последица лоших социјалних прилика, погоршаних ратом против Јапана, који су Руси изгубили, штрајковало је у јануару те године 45 000 радника. У недељу 22. јануара јуришали су на Зимски дворац, али су их цареви козаци на нечовечан начин зауставили. Хиљаде мртвих ове „црвене недеље“ били су знак за устанак у многим другим руским градовима. У новембру исте године се Лењин на кратко време вратио из изгнанства у Петроград да би покушао да руковођење устанком преузму бољшевици. Ни то није успело. Лењин је то касније сматрао „генералном пробом“ пред револуцију 1917. У априлу 1917. је Лењин поново дошао у Петроград. Бољшевици су у међувремену међу пролетаријатом и прогресивном интелигенцијом стекли веома много присталица. Од око 175 000 тадашњих чланова партија, живело је 40 000 у Петрограду и ближој околини (ради упоређења: само 15 000 у Москви). Покрет радничких и војничких савета такође се из Лењинграда проширио на многе друге руске градове (а касније и на иностранство).

petropavlovska-tvrdjava
Петропавловска тврђава

Октобарска револуција, која је почела 25. октобра 1917. године по старом или 7. новембра по новом календару, довела је бољшевике на власт, а за град је то био завршетак једног историјског периода: фебруара 1918. је седиште владе пребачено у Москву. Москва је имала централнији положај, а у периоду грађанског рата, локација Петрограда није баш била сасвим безбедна. Премештање седишта владе одразило се и на број становништва: од око два и по милиона 1916. је 1920. остало 722 000 становника. Тај број се 1926. опет попео на милион и по, а у предвечерје II светског рата град је имао више од три милиона становника. Када је 1924. године Лењин умро, град је назван Лењинград. Стратешки положај града био је неповољан. То се показало већ 1918. и 1919. кад су, прво, немачке и финске, а онда контрареволуционарне армије генерала Јуденича покушале да опколе град. Зато је Стаљин 1939. од Финске тражио да се граница помери како град не би могао да се гађа са финске територије. Финска је овај захтев одбила али је после тзв. зимског рата морала да цело подручје Карелије препусти Совјетском Савезу. Када су 1941. немачке трупе напредовале кроз балтичке земље, Финци су заузели Карелијски земљоуз. Нападом, међутим, ипак није успело да се Лењинград баци на колена.

 

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *