Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Почетак борби

5
(2)

Немци иду на Лењинград

Кад је 22. јуна 1941. почео немачки напад на Совјетски Савез, Група армија Север (под командом фелдмаршала Ритера фон Леба) добила је задатак да се пробије што брже кроз балтичке земље ка Лењинграду. Пошто изврши овај задатак, фон Леб је требало да буде спреман да помогне Групи армија Центар при нападу на Москву. Освајању совјетског главног града Хитлер је у овом почетном периоду рата придавао само другоразредни значај. Пре Москве је желео да освоји Украјину и совјетске балтичке луке. Украјину је сматрао веома значајном због снабдевања храном и због ратне индустрије, док је освајање балтичких лука, од којих су Лењинград и поморска база Кронштат биле најважније, значило онеспособљавање целе совјетске флоте у Балтичком мору. Неопходни транспорти руде из неутралне Шведске могли би, тако, да се несметано наставе. У почетку је све текло према плану. Фон Лебове трупе су невероватно брзо напредовале у северном и североисточном правцу. Његова Група армија састојала се од 18. и 16. армије и 4. оклопне групе чије су последње јединице већ 26. јуна стигле до Даугавпилса (Динабург). Три дана касније је 18. армија стигла до балтичке луке Риге. После тога немачке јединице су почеле да чисте приобално подручје. Задатак 16. армије је био да уништи совјетске јединице које су остале иза немачких тенковских јединица, и 1. јула се приближила Даугави. На овој реци су се Немци прегруписали. Имали су разлога да буду задовољни.

napad-lenjingrad-1
Мушкарци и жене слашавају своју скромну имовину из запаљених кућа у једном предграђу Лењинграда.

Први ударац је у потпуности успео. Разбијено је дванаест до петнаест дивизија Црвене армије. Али оне нису биле уништене. На неким другим местима у Совјетском Савезу су Немци у неколико наврата успевали да опколе совјетске јединице и да их потпуно униште. На сектору Групе армија Север то није успело. Совјети су одатле повукли велики део својих јединица. Другог јула се 4. оклопна група спремила код мостобрана на Даугави за други ударац. Она је 5. јула заузела Остров, док је 16. армија скренула на исток да би 4. оклопној групи штитила бокове и позадину. И главнина 18. армије је упућена на исток и напредовала је ка Плескауу. Само је један корпус остао у Естонији да чисти обалу.

Јасно се назирала фон Лебова стратегија. Желео је да се што пре пробије кроз подручје између језера Илмен и Пеипси да би онда концентрисаном војном силом могао да напредује према Лењинграду.

napad-lenjingrad-3
Преглед продора немачких армија у правцу Лењинграда. Немачка надмоћ је била велика. Совјетска команда није претпостављала да ће се Немци тако брзо појавити пред Лењинградом.

Према совјетским изворима су Немци у овом „грлићу“ између два језера били далеко надмоћнији, а осим тога су били. тако рећи, господари у ваздуху. Али Лењинград се таквим претњама није дао збунити. На брзу руку су оформљени народни добровољачки батаљони („ополченије“ – последња одбрана), импровизоване јединице радника, студената, па чак и ђака. Осим тога је тих првих јулских дана мобилисано стотине хиљада грађана да око града копају ровове и противтенковске препреке. Совјетска влада је сувише мало водила рачуна о томе да Лењинград још може да буде нападнут са југа и зато се ни на овој ни на западној страни града није налазило никакво одбрамбено упориште. Лењинграђани су на брзу руку покушали да поставе најистуренији одбрамбени појас дуж реке Луге. Али много пре него што су успели да то ураде, Немци су се домогли ове реке. И Финци су 10. јула на северу започели офанзиву у правцу Лењинграда, док су Немци јуришали на одбрамбену линију код Луге. Овај јуриш се, међутим, после два дана заглибио у мочварама на пола пута од Илменског језера до града Луге. При том је совјетска противофанзива постајала све жешћа. Брзом продору немачких снага на северу дошао је крај. Немци више нису напредовали на стотине километара, већ су се заглибили у блату, а против себе су имали упорног, јаког непријатеља који се делом састојао од народних добровољачких дивизија Лењинграђана који су се борили за своје куће, жене и децу. Ритер фон Леб је поред тога имао и друге бриге. Корпус који је оставио у Естонији наишао је при продору на север на неочекивано јаки отпор. Велики део совјетске балтичке флоте налазио се још у Талину. Морнарица се удружила са 20 000 војника Црвене армије и 25 000 на брзину мобилисаних грађана да би што дуже бранили град. Фон Леб није с тим рачунао. Очекивао је да ће његове трупе у, по његовом мишљењу, антисовјетској Естонији дочекати као ослободиоце и да ће Црвена армија морати да се повуче. Сад је био присиљен да неколико дивизија 18. армије које је одредио за пробој ка Лењинграду врати у Естонију. Осим тога, фон Леб је одлучио да лево крило своје оклопне групе упути што даље на запад да би преко Нарве заобишли мочварно подручје и тако стигли до много боље мреже путева јужно од Лењинграда. Тако је продорна моћ „клина“ Групе армија Север, 4. оклопне групе, постајала све мања.

napad-lenjingrad-2
Марширајући у правцу Лењинграда немачка пешадија је заузела један град у близини језера Пеипси. У заклону кућа војници чекају нова наређења

Још увек је Лењинград био у великој опасности, али су Немци били присиљени да своје снаге распореде по много ширем фронту него што су били претходно предвидели. На појачање није требало да рачунају јер је групама армија Центар и Југ, било све теже, а Хитлер се већ био помирио с тим да Москву неће заузети пре почетка зиме. И даље је, међутим, захтевао да се Крим, Доњецки басен и Лењинград заузму пре почетка мразева. Фон Леб је 30. јула добио нова наређења из Врховне команде. Пошто му је брзи пробој био пропао, морао је привремено да одустане од опкољавања Лењинграда. Требало је само да потуче непријатеља између Нарве и Илменског језера и да линијом фронта од језера Ладоге до Финског залива одсече Лењинграду линије снабдевања. Фон Леб је зато 10. августа отпочео велику офанзиву. Немцима је 15. августа успело да пробију совјетски одбрамбени појас, а 19. августа је освојен Красновардејск. Тиме је за браниоце Лењинграда прекинута крајње значајна железничка веза са Москвом. Тек касније су успели да је поново успоставе. У међувремену, пет дивизија 18. армије које су фон Лебу биле хитно потребне на северу, још нису успеле да освоје Талин. Велики напад на овај град почео је 19. августа и трајао је недељу дана. Кад је, 27. августа, најзад почела евакуација совјетских снага из Талина, Балтичка флота је успела да великим бројем бродова пребаци хиљаде војника у Кронштат. Тако је било могуће да се – супротно сваком очекивању – донекле појача лењинградски фронт.

ДСР1

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *