Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Битка за Мидвеј

5
(1)

Напад на Западне Алеуте

Јапанске операције за освајање Мидвеја имале су двоструки циљ. На првом месту, Јапанци су желели да овај атол употребе као истурену ваздухопловну базу, са које би могли благовремено да опазе непријатељске оперативне групе носача авиона, које су из Перл Харбора оперисале у западном правцу. Планери ове операције замислили су напад на Алеуте као маневар за одвраћање пажње. Други, шире одмерени циљ, био је да се остаци америчке Пацифичке флоте (управо носачи авиона) измаме на отворено море и туку у одлучној бици. Командант јапанске Комбиноване флоте, адмирал Јамамото, сматрао је да је уништење америчких носача авиона основни предуслов за безбедност јапанског подручја на Пацифику. Ако би се постигла оба циља, онда би се остварила и могућност за инвазију на Хаваје. Да би се планови спровели у дело, формирано је неколико великих флотних одреда, који су заједно чинили најснажнију армаду коју су Јапанци икад имали. Укупно је било прикупљено преко две стотине бродова међу којима 7 бојних бродова, 8 носача авиона, 22 крстарице, 65 разарача и 21 подморница. У операцији је учествовало укупно 700 авиона од којих се око 600 налазило на носачима авиона, а преостали су оперисали са аеродрома на копну. Било је укупно пет флотних одреда:

ostvro Midvej
Мидвеј, фотографисан новембра 1941. године

1. Главнина Комбиноване флоте, под личном командом адмирала Исорокуа Јамамота, која се између осталог састојала од 7 бојних бродова, лаког носача авиона Хошо и 2 носача хидроавиона.

2. Ударна ескадра носача авиона под вицеадмиралом Нагумом, једним од најспособнијих команданата јапанске морнарице, који је водио напад на Перл Харбор. Његова ескадра састојала се од Прве дивизије носача авиона (Акаги и Кага) која је била под његовом личном командом, и друге дивизије носача авиона (Хирију и Сорију) под контра-адмиралом Јамагучијем, о којем се причало као о вероватном наследнику славног Јамамота. Осим тога, Нагумовој ескадри припадао је део Треће дивизије састављене од бојних бродова, крстарица, разарача и пет брзих танкера.

3. Здружени десантни одред за освајање Мидвеја под вицеадмиралом Нобутаке Кондом. Овај одред био је подељен на неколико група и располагао је, између осталог, са 8 тешких крстарица, 2 лаке крстарице, лаким носачем авиона, 2 носача хидроавиона, 24 разарача, 6 танкера, 16 бродова за транспорт трупа са укупно 5000 људи и групом миноловаца.

4. Ескадра северног подручја вицеадмирала Бошира Хосогаје, подељена у три групе, састојала се од 2 лака носача авиона, 3 тешке крстарице, 3 лаке крстарице, 1 помоћне крстарице, 12 разарача, 6 подморница, и више бродова за транспорт трупа, танкера, теретних бродова и миноловаца.

5. Истурене подморничке снаге, под командом вицеадмирала Комацуа, који је био на свом командном броду лакој крстарици Катори и командовао са укупно 16 подморница. И на крају, ваздухопловним снагама базираним на копненим аеродромима командовао је вицеадмирал Цукахара.

Зашто се чувени адмирал Јамамото тако лоше придржавао старог правила – „одвојено марширати, заједно напасти“, не може се више установити. Једини разлог је, можда, био што је рачунао на слаб непријатељски отпор и што је, поред тога, преценио елемент изненађења. Овај елемент једва да је и постојао, јер је одлична америчка обавештајна служба на Хавајима потпуно прозрела његове планове. Још пре битке у Коралном мору амерички адмирал Нимиц имао је доказе да се припрема велика поморска јапанска офанзива. Нимиц, командант америчке Пацифичке флоте и Пацифичког океанског подручја није могао да се нарочито супротстави огромној јапанској надмоћи коју је прикупио Јамамото. Он је располагао 16. и 17. оперативном ескадром. Прва се састојала од носача авиона Ентерпрајз и Хорнет, шест крстарица, 9 разарача, 4 танкера, док је 17. ескадра имала носач авиона Јорктаун, 2 тешке крстарице и 6 разарача. Даље, Американци су у водама централног Пацифика имали 19 подморница и авионе који су били базирани на Мидвеју, који је сматран као „непотопиви носач авиона“. Иако је последњих недеља одбрана Мидвеја појачана колико је било могуће, Нимиц је морао не само да одбије јапански напад на Мидвеј и заустави наступање непријатеља у централном Пацифику, већ је истовремено требало да се стара о заштити Алеута. Зато је 17. маја одлучио да формира Ескадру северног Пацифика, која се састојала од 2 тешке и 3 лаке крстарице као и 10 разарача под командом контраадмирала Роберта Тиобалда.

uss-yorktown-midway
Амерички носача авиона Јорктаун, фотографисан у јутро 4. јуна 1942.

Ударна група лаких носача из јапанске Ескадре северног подручја под командом контраадмирала Какуте, испловила је 6. маја прва из Оминатоа према Алеутима. Два дана касније испловила је група вицеадмирала Хосогаје, а дан потом напустила је Хирошиму Нагумова поносна ескадра носача авиона. Још један дан касније кренули су транспортни бродови из Сајпана. Готово истовремено испловила је и група за подршку адмирала Курите да би убрзо заузела позицију на 75 до 100 наутичких миља испред транспортне флоте. Јапанске подморнице, које су у међувремену биле послате у извидницу, нису опазиле непријатеља. Јамамото тада још није ни слутио да је његов амерички противник већ открио јапанске намере.

На дане 28. и 30. маја испловиле су америчка Шеснаеста, односно Седамнаеста оперативна ескадра и, после крцања горива, састале се у подне 2. јуна на око 325 наутичких миља североисточно од Мидвеја. Али први сусрет са непријатељима имали су авиони са Мидвеја. Ујутро 3. јуна, извиђачки авион Каталина приметио је непријатеља на готово 700 наутичких миља од Мидвеја. Он је јавио Мидвеју да 11 бродова плови у источном правцу. Били су то транспортни бродови адмирала Танаке из Здруженог десантног одреда. На ову вест командант острва је одмах послао 9 бомбардера Б-17. Око пола пет поподне, ове летеће тврђаве (Б-17) пронашле су јапанску транспортну флоту и прешле нагло у напад са великих висина, али нису успеле да постигну ниједан директни погодак. Више успеха имала су 4 хидроавиона типа Каталина, који су увече послани у нови напад. Авиони, провизорно наоружани торпедима, нашли су рано изјутра јапанску флоту, лансирали три торпеда и погодили 1 танкер који је ипак наставио да плови. Тај дан, 4. јуни, остаће забележен као историјски дан, заправо прекретница у рату на Пацифику. У 04,30 часова пошло је у патролу десетак авиона са Јорктауна. У том моменту Нагумо је пловио 215 наутичких миља западније и послао је своје авионе у први ваздушни напад на Мидвеј. После више од једног часа, Ентерпрајз је из једног случајно ухваћеног телеграма, сазнао да се јапански носачи авиона налазе на око две стотине миља у смеру запад и југозапад од Шеснаесте оперативне ескадре. У 06,07 часова контраадмирал Рејмонд Спруенс, командант Шеснаесте ескадре, издао је наређење својим бродовима да окрену у југозападни правац и нападну непријатеља. Амерички радари с Мидвеја открили су на путу према острву укупно 108 авиона, које је пре сат и по послао у напад адмирал Нагумо са својих носача. На ову вест узлетели су сви расположиви амерички авиони са острва. На 30 наутичких миља од Мидвеја сусрели су се са непријатељем, који је упркос свему, успео да од 6,30 часова у току двадесет минута нападне у више махова на острво.

Како је изгледало да је потребан и други напад на Мидвеј, Нагумо је наредио да 93 авиона замене своја торпеда бомбама, због чега су били запослени више од једног часа. Иначе, ови авиони су служили као резерва за напад на бродове који су могли да се појаве. Овај час утрошен на замену торпеда бомбама Нагума ће скупо да плати. Када је четврт часа касније један јапански извиђачки авион са крстарице Тоне јавио да 10 непријатељских површинских бродова, удаљених 240 наутичких миља у смеру североистока, плови према Мидвеју, Нагумо је читавих петнаест минута размишљао шта треба да ради и изгубио драгоцено време. Потом је издао наређење да они авиони који су још опремљени торпедима задрже торпеда за напад на непријатељску флоту, за коју је у међувремену сазнао да има и носач авиона. Али, како се очекивало да се врате авиони који су напали Мидвеј, палубе носача морале су да остану слободне. У међувремену су Американци поново напали. Шеснаест бомбардера за обрушавање нису погодили ниједном Хирију као уосталом ни петнаест летећих тврђава Б-17 четврт часа касније, односно 11 бомбардера типа Виндикетор који су пет минута касније напали бојни брод Харуну.

haruna
Бојни крсташ Харуна, фотографисан током пробних вожњи након извршене модернизације

Када је адмирал Спруенс извештен о нападу на Мидвеј, одлучио је да покуша изненадити Јапанце, и то у тренутку када авиони који су нападали Мидвеј буду стајали на палуби снабдевајући се горивом и муницијом. У 07,02 часова издао је команду: „Авијатичари, у ваше апарате!“. Мало затим летело је у сусрет непријатељу 20 од његових 38 ловаца типа Вилдкет, 67 бомбардера за обрушавање Даунтлес и 29 торпедних авиона Девастетор. Спруенс је задржао 18 ловаца Вилдкет ради најнужније ваздушне заштите његове ескадре. У 09,25 часова, када су се сви јапански авиони спустили да би се снабдели горивом и муницијом, амерички торпедни авиони напали су Нагумове бродове. Жестока јапанска противавионска ватра, дејство ловаца типа Зеро и недостатак сопствене заштите, били су за Американце катастрофални. Од тридесеторо људи из сквадрона торпедних авиона с Хорнета који је напао, преживео је напад само један човек. Готово иста судбина задесила је авионе са носача Ентерпрајз, који су напали пет минута касније. Оборено је 10 од 14 авиона, а да нису постигли ниједан погодак. Једва нешто боље прошао је сквадрон торпедних авиона са носача Јорктаун, који се непосредно после тога, заштићен са 6 ловаца приближио Сорију. Ипак, напади релативно старих америчких апарата нису били узалудни. Јапански ловци који су вршили заштиту носача авиона, ступили су у борбу са торпедним авионима који су летели ниско изнад мора. У том тренутку је наишла група бомбардера за обрушавање са Ентерпрајза. Налет америчких бомбардера био је тако изненадан да јапански ловци, који су дотад прогањали торпедне авионе, нису уопште имали времена за маневар. Тридесет и седам Даунтлеса, најуспешнијих и најомиљенијих укрцаних америчких бомбардера у току рата, извршило је успешно свој задатак. Носач авиона Акаги са четрдесет апарата на палуби, у 10,26 часова примио је три пуна поготка, и за двадесетак минута адмирал Нагумо је морао да напусти свој командни брод.

midvej-sema-1
Руте различитих делова јапанске флоте у правцу Мидвеја и Алеута. Покрети за Алеуте били су замишљени као маневар за одвраћање пажње

Носач авиона Кага добио је четири поготка и за неколико часова нестао у океанским дубинама. Готово истог момента када је погођен Акаги, бомбардери за обрушавање са Јорктауна успели су три пута да погоде Сорију, после чега је командант морао да нареди напуштање брода. Али Сорију, један од модерних носача авиона, био је изузетно жилав, јер је тек у току ноћи нестао у таласима океана. Тако су потопљена три од четири јапанска носача авиона, док су америчке главне снаге остале недирнуте. Ипак, амерички губици у авионима и људству били су тешки. Кад су јапански авијатичари јавили да Флечер располаже само са 2 носача авиона, контраадмирал Јамагучи, који се налазио на неоштећеном носачу авиона Хирију, добио је наређење да нападне противникову ескадру. Амерички радари су регистровали приближавање непријатеља. На Јорктауну је било све спремно за борбу. Иако су већину ових јапанских авиона оборили амерички ловци Вилдкет и противавионска артиљерија, ипак је 8 авиона успело да прође кроз ватрену завесу и погоди Јорктаун са 3 бомбе. Мада је брод био озбиљно оштећен, успео је ускоро да повећа брзину тако да су га авиони могли поново користити за попуну горивом. Али око 14,30 часова долетео је други талас јапанских авиона. Четири торпедна авиона успела су да прођу кроз америчку ватрену завесу и да избаце своја торпеда. Два су погодила циљ: оштећени су танкови с горивом, кормило је блокирано, а брод се нагнуо за 26°. Пре 15,00 часова брод је био у таквом стању да је посада морала да пређе на 4 разарача. У међувремену су амерички извиђачки авиони открили јапанске поморске снаге са последњим носачем авиона. Око 17,00 часова 24 бомбардера за обрушавање напали су Хирију и погодили га са 4 бомбе. Адмирал Јамагучи је погинуо. У раним јутарњим часовима 5. јуна, посада је морала да напусти брод који је тонуо. То је био крај једног судбоносног дана, 4. јуна, дана кад су Американци уништили језгро односно ударну снагу јапанске армаде. И поред тешких губитака, Јамамото је остао оптимиста. Наредио је да се транспортна флота повуче, а адмиралу Курити је саопштио да са четири тешке крстарице бомбардује артиљеријом Мидвеј и да се затим прикључи главним снагама. Адмиралима Такасу и Какути, из Хосогавине ескадре за Алеуте, наредио је такође да се споје са остацима Нагумове ескадре и подморницама источно од Мидвеја и да нападну америчке бродове који су се враћали. Јамамотова замисао је била да у ноћној акцији нападне и туче америчку флоту. Када је извршење ове операције изгледало неизводљиво, он је наредио Курити, који је са своје 4 крстарице био на путу за Мидвеј, да окрене у супротни правац. То се и десило. Мало затим, у 03,42 часа Куритин командни брод, крстарица Кумано, изненада је открила америчку подморницу Тамбор. Због наглог окрета, да би избегла подморницу, крстарица Могами, последња у колони сударила се са Микумом, која је пловила испред ње. Могамију је теже оштећен прамац те је морао да смањи брзину на 16 чворова, док су Микуми пробијени танкови с горивом па је остављала јак траг нафте. Курита је оставио два разарача са овим крстарицама, а сам је наставио пловидбу са две неоштећене крстарице. Шеснаест америчких бомбардера за обрушавање који су тражили оштећене непријатељске бродове, пронашли су у 07,45 часова изјутра траг уља, пратили га и напали Могами и Микуму, али без успеха. При овоме је морнарички ваздухопловни капетан Ричард Е. Флеминг заједно са својим авионом био оборен, али је при паду управио свој бомбардер на задњи део Микуме управо као извежбани камиказа. Иако напад није био много срећан, Американци се нису предавали. Још пре него што се 6. јуна сунце уздигло изнад хоризонта, опажене су поново јапанске крстарице. Обновљени су зрачни напади, и то овог пута успешно. У 14,15 часова Микума је потопљена. Тешко оштећена крстарица Могами преживела је пак напад, успела да се домогне Трука, али је тек после годину дана могла да се врати у строј. Американци су се надали да ће успети да спасу поносни Јорктаун. Када је, наиме, поподне 4. јуна 2270 чланова посаде напустило овај тешко оштећен брод, изгледало је да он неће да потоне. Тада су прискочили у помоћ морнари и бродови. Прво је дошла на брод једна група за спасавање, онда су га узели у тегаљ 1 флотни тегљач и миноловац. Сутрадан је група за спасавање појачана, те су пожари угашени, брод је враћен у хоризонтални положај, а уништени авиони су бачени у море. Али, све муке биле су узалудне. Један јапански извиђачки авион је, наиме, приметио Јорктаун у пламену, на шта је Јамамото издао наређење подморници I-168, која се налазила у близини Јорктауна, да га потопи. Шестог јуна у 13,30 часова јапанска подморница је лансирала 4 торпеда. Један од њих погодио је разарач Хаман који је осигуравао десни бок Јорктауна. Хаман се распао на два дела и за четири минута нестао у морским дубинама са 81 од 241 члана посаде. Друга два торпеда погодила су Јорктаун који је 7. јуна у рану зору, нестао у таласима.

uss-yorktown-midway-2
Тренутак удара торпеда у бок америчког носача авиона USS Yorktown

Јапанци су имали више среће у северном Пацифику, али успеси тамо постигнути, умањени су губицима у бици код Мидвеја. Двадесет и петог, 26. и 28. маја отпловила је јапанска Друга ударна ескадра носача авиона, односно група за заузимање Алеутских острва – Киске, Ејдека и Етуа. У рану зору, 3. јуна, авиони са носача Риујо, који се налазио 165 наутичких миља јужно од Дач Харбора, напали су америчке снаге на острвима. Упркос јакој противавионској ватри, Американци су имали осетне губитке, а 25 људи је изгубило животе. Нови јапански напад на америчке разараче капетана фрегате Крејга у Заливу Макушин није успео, јер је било јако облачно. Насупрот томе, један амерички извиђачки авион приметио је јапанску флоту, али је послао погрешну позицију, па авиони који су убрзо узлетели нису могли да пронађу непријатеља. Пошто су се Какутини ловци ноћу снабдели новом резервом горива, он је решио да поново нападне Дач Харбор, јер је околину Ејдека прекрила густа магла. У четири часа поподне узлетела су 32 авиона са носача Риујо и Јунијо. Њима је такође пошло за руком да нанесу Американцима велике штете. Иако су у међувремену Американци ушли у траг непријатељским носачима авиона, послати бомбардери успели су да постигну само мање поготке. Потом је Јамамото, кад је дошло до кризе код Мидвеја, наредио Какути да пође у јужном правцу и да се придружи Нагуми. Заузимање западних Алеута и Мидвеја је „привремено одложено“, бар је то тако објашњено. Јамамото је даље наредио снагама подршке код Алеута да се поново припоје главним снагама. Али неколико часова касније, јапански адмирал је повукао своје наређење и наредио да се освајање Алеута продужи по плану. Пошто је већ тада напад на Мидвеј пропао, мислио је да ће можда на далеком северу имати више среће. Група за заузимање Ејдека и Етуа, добила је тада, у зору 5. јуна, наређење да заузме Ету.

midvej-sema-2
Шематски приказ догађаја у околини Мидвеја, са пловним рутама најважнијих флотних одреда који су учествовали у борбама

Два дана касније искрцало се по густој магли 1200 људи у Заливу Холц. Трупе су кроз снег марширале ка месту Чичагоф и заузеле га. Одред који је требало да заузме Киску такође је извршио свој задатак, при чему Јапанци уопште нису наишли на отпор. Било је замишљено да острво Киска служи као стуб за нови Јамамотов одбрамбени обруч. Сада, када Јапанци нису могли да заузму Мидвеј, острво Киска било је без значаја. Ипак су одлучили да га изграде као ваздухопловну базу, макар само ради подизања морала.

Биланс битке за Мидвеј показао је да су Американци били у великој предности. Они су изгубили носач авиона Јорктаун и разарач Хаман, 109 авиона с носача и још 38 авиона са копна из састава Корпуса морнаричке пешадије. Погинуло је укупно око 550 Американаца. Јапанци су изгубили 4 носача авиона и 1 тешку крстарицу, док су тешко оштећени 1 тешка крстарица, 2 разарача и 1 бојни брод, а 1 танкер је лакше оштећен. Поврх тога, изгубили су 322 авиона и 3500 људи, међу којима су били многи њихови најбољи пилоти. Јапанска команда није хтела да призна да је флота претрпела тежак пораз. Баш због тога су чињенице изврнуте. Напад на Мидвеј, око кога је све и почело, представљен је као маневар одвраћања пажње од освајања Етуа и Киске, док је, првобитно, напад на Алеуте био замишљен као маневар одвраћања пажње. Али, ма каква била објашњења за јавност, није могла да се побије чињеница да јапанска флота никада више није успела да се опорави од губитака и да је јапански освајачки поход заустављен. Јапанци су направили крупне грешке у планирању ове велике офанзиве, базирајући успех на изненађењу када то готово није било потребно. Просто је невероватно, чак да се рачунало и на претходно упозорење, да би 3 америчка носача авиона и 13 крстарица, па и уз максимум среће и вештине, успели да поразе и приморају на повлачење јапанских 8 носача авиона, 11 бојних бродова и 23 крстарице, да су те снаге биле концентрисане. Очито је за Јапанце била катастрофална грешка што су првог дана битке, 3. јуна, њихове снаге биле подељене у десет одреда разбацаних на огромном пространству северног и средњег Пацифика. Поморско-ваздушна битка код Мидвеја остаје као јединствен пример одлучне битке која је утицала на даљи ток рата. То је био први тешки пораз јапанске флоте од 1592. године, кад ју је поразила корејска флота под командом чувеног Ји-Сун Сина. Јапански генералштаб забранио је свако помињање имена Мидвеј, сакривајући пораз не само пред широм јавношћу већ и пред одговорним политичким и војним личностима, али се последице катастрофе нису могле сакрити. Напуштени су амбициозни офанзивни планови против Порт Морезбија, Нове Каледоније и Самоа острва; јапанска флота је ускоро осуђена на неочекивану и непопуларну дефанзиву. С друге стране, за Американце је завршила дефанзивна фаза рата на Пацифику и наступио је период у којем су њихове снаге биле спремне да испоље одговарајућу иницијативу.

ДСР2

Детаљнији чланак о бици за Мидвеј налази се на овом линку.

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *