Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Операције у Северној Африци (јун 1941-август 1942)

5
(1)

Ромел у Тобруку

После борби у мају 1941, на фронту у Либији наступио је период релативног затишја. Ниједна страна није имала толико снаге да би покренула акцију за нову офанзиву. Поготово што су савезнички бродови и авиони са Малте непрестано угрожавали допрему немачких и италијанских појачања. Некада би више од половине терета завршило на дну Медитерана. Насупрот томе, Британцима је пошло за руком да неколико конвоја са материјалом и људством сигурно доведу до Каира. Из Индије, са Новог Зеланда и из Јужне Африке пристизале су свеже јединице. Услед тога Британци су после неколико месеци били довољно јаки да почну са новом офанзивом, на којој је Черчил толико инсистирао код генерала Клода Окинлека. Операција је добила шифровани назив Крузедер, а дан њеног почетка одређен је за 18. новембар 1941. године. Операцијом је руководио генерал Канингем који је командовао трима моторизованим пешадијским дивизијама, једном оклопном дивизијом и двема оклопним бригадама. То је био састав 8. армије која је могла да рачуна и на јединице у Тобруку, и то једну дивизију и једну оклопну бригаду. Иза свих дивизија налазиле су се распоређене позадинске јединице. Формално гледајући, главни командант немачко-италијанских снага у северној Африци био је италијански генерал Еторе Бастико. Али супротно Ромелу, који се стално налазио на фронту, Бастико се, углавном, налазио у свом комфорном штабу у Триполију. У суштини, трупама је командовао Ромел. Његов Афрички корпус помагале су две италијанске армије, којима је командовао генерал Гамбара. Ромел је 4. новембра 1941. посетио своје јединице прве линије, оне код Солума и код Халфаје и изразио своје задовољство њиховом припремљеношћу и борбеношћу. Али далеко иза фронта, иза Сиди Резега, Тобрук је и даље био у британским рукама. Кад би Ромел извео бочни маневар, тај осињак би могао у незгодном тренутку да му изазове поприличне тегобе из позадине. Зато је освајање Тобрука било од највеће важности.

италијански генерал Еторе Бастико

Британци су ипак били у предности. Осма армија се потпуно неочекивано појавила у пустињи. Из Мадалене кретале су се британске трупе у широком фронту да би се постепено лепезасто шириле. Једна група везала је непријатељске снаге за њене позиције код Солума и Халфаје. Главне снаге су скоро несметано наступале ка Гар Салеху, где су образовале две ударне групе. Левокрилна група скренула је ка западу и дошла у жестоки сукоб код Бир ел Гобија са једном италијанском оклопном дивизијом, која је успела да одбије напад. Деснокрилну групу одбила је једна немачка оклопна дивизија и нанела јој тешке губитке.

Тежиште борби било је ипак код Сиди Резега, места које је због своје висине доминирало околним земљиштем, и око кога се водила жестока тенковска битка. Захваљујући бољем квалитету тенкова и јакој ватри топова од 80 мм, ова сложена битка решена је у корист Немаца. Британци су повукли своје преостале тенкове и Ромел је одмах искористио свој успех. Успело му је да спречи опасност одсецања својих јединица код Солума и Халфаје, и предузме смели и неочекивани тенковски напад на британски центар за снабдевање крај египатске границе.

severna-afrika-1942
Преглед британских и немачких покрета на афричком фронту

Овај изненадни напад изазвао је панику међу Британцима, а генерал Канингем је био спреман на потпуно повлачење. Окинлек је ипак остао хладнокрван и покушао да спасе ситуацију. Повлачење је заустављено, а када је генерал Ричи заузео Канингемово место, Савезници су се опет охрабрили. Почели су напад у правцу Сиди Резега и поново га заузели. Трупе у Тобруку су у међувремену приметиле да је немачки обруч око града ослабио и предузеле су неке испаде. У току следећих борби, Сиди Резег је неколико пута мењао освајача, али је на крају Ромел био присиљен да се повуче према југу и није имао снаге да подржи своје трупе код Солума и Бардије. Ромел је 7. децембра прекинуо борбе и повукао своје јединице ка западу. Опкољене јединице код Солума, под командом енергичног италијанског генерала де Ђеорђиса издржале су још до јануара. Ромел се повукао на своју стару позицију код Ал Газале, али је и тамо, 16. децембра, био угрожен опкољавањем. Тада је био присиљен да се још више повуче до позиција код Аџедабије. Да немачки командант још није био побеђен, показало се када су га Британци напали истовремено и фронтално и бочно. Жестоким тенковским нападом, Ромел је своје противнике потиснуо ка области коју је тукла немачка артиљерија, тако да је овај напад стајао Савезнике више од стотину тенкова. И поред свега, Ромел је сматрао разумнијим да се повуче на позиције код места Ал Агајле. које су са тактичког гледишта биле повољније. Обострани губици у наведеним борбама били су велики. На немачкој страни погинуло је 13 000 људи, Италијани су изгубили 20 000, а Савезници 17 700.

italijanske trupa na putu ka tobrpuk
Италијанске снаге на путу за Тобрук

Положај код Ал Агајле био је и полазна тачка Ромелове офанзиве у марту 1941. Простирао се ширином од осамдесет километара до Средоземног мора. Британци су били сувише развучени. Један део њихових трупа држао је опкољене непријатељске положаје код Солума, али то је било више од шест стотина километара удаљено од Ал Агајле. Друге британске јединице биле су око Бенгазија и код Антелата. Насупрот Ромелу стајала је само једна ојачана бригада. Овакав развучени фронт и потпуно немотивисани оптимизам Британци ће скупо да плате. Осим тога, Ромел је био у предности што је после прегруписања снага могао да крене пустињским путем.

Ромел је 21. јануара 1942. кренуо у нови напад. У суштини то није била офанзива, већ појачано извиђање са неколико моторизованих колона ојачаних тенковима. На Ромелово изненађење јединица је прошла кроз британске гардијске јединице. Немци су искористили ову изненадну шансу па су брзо напредовали до Аџедабије. Наравно, Ромел је поново ишао приобалним путем, тако да је брзо напредовао и за неколико дана се нашао испред Бенгазија и Дерне. Оба места пала су у његове руке, пораз код Сиди Резега је надокнађен. Генерал Окинлек је као узрок неуспеха навео бољи квалитет немачке опреме и успешније командовање. Тек 7. фебруара немачко наступање је западно од Ал Газале застало. Велики део подручја које је Британце коштало толико крви и напора да би дошли до њега, сада је поново пао у руке Немаца. За Савезнике, а поготово за импулсивног Черчила, то је представљало горко разочарење. Британци су сада стајали са својим моторизованим дивизијама – имали су велико поверење у тек добивене америчке тенкове типа Грант – на фронту широком отприлике 60 км чије се десно крило наслањало на море код Ал Газале. Положај је био обезбеђен густим минским пољем које се простирало ка југу од Бир Хакејма чија је одбрана углавном била поверена снагама Слободне Француске, док је Тобрук бранила 1. јужноафричка дивизија. Ромел је 26. маја 1942. почео свој напад код Ал Газале. Савезничке јединице су се тамо одржале, јер је то био само немачки маневар ради варања. Главнина осовинских снага заобишла је ојачана упоришта североисточно од Бир Хакејма и немачке оклопне колоне стигле су чак до Сиди Резега. Све је изгледало као да Немцима одлично иде, док Ромел није наишао на проблем снабдевања својих истурених трупа. На његову срећу, Италијани су у међувремену прокрчили пут кроз британска минска поља и опколили Бир Хакејм. Уз тешке губитке, делови снага Слободне Француске успели су да се повуку на исток. На утврђено упориште Витезов Мост, које је бранила британска гардијска бригада, вршени су наизменични напади. Даље ка северу вођене су жестоке тенковске борбе, због којих су Британци морали да се повуку из Ал Газале. Тобрук је остао одсечен и непосредно изложен немачким нападима.

Bir Hakim
Француски противтенковски топ калибра 75 мм на положају код Бир Хакима

По изричитој директиви британског Ратног кабинета утврђење је требало да буде поседнуто са довољним бројем снага и средстава. Генерал Окинлек је оптимистички тврдио да Немци неће имати довољно снаге да заузму Тобрук. Али у ноћи између 19. и 20. јуна почели су напад немачки бомбардери Ју 87 – Штуке. Напади авијације и концентрична артиљеријска ватра, омогућили су пешадији и пионирима да направе пролазе у минским пољима, натерају браниоце у склоништа и отворе пут за тенкове и моторизовану артиљерију. Како је дезорганизован систем веза и онемогућено централизовано командовање, после обновљеног немачко-италијанског напада који је нанео одсудан ударац одбрани, командант британског гарнизона се решио на капитулацију и 21. јуна предао се са 32 220 војника. Уједно су заплењене велике количине бензина и хране. Ромел је унапређен у чин фелдмаршала. Његови војници су га прозвали маршал „Напред“. Черчил, који је управо био у Вашингтону када је до њега дошла кобна вест, говорио је како је то за њега био један од најтежих удараца које је морао да прими. Ромел је брзо напредовао. Афрички корпус је био надомак египатске границе. На дан 28. јуна Британци су предали положај код Марса Матруха, а 30. јуна Ромел је избио пред британске положаје код Ел Аламејна и био је нешто око сто километара удаљен од Каира. Али ту је, изгледа, оштрица немачког напада отупела. Многи тенкови су били оштећени, нестало је муниције, па су Британци могли да зауставе продор. Уз то је и британска авијација сада могла да оперише ближе својих аеродрома, што је представљало значајну предност. Савезничка команда сада је имала бољи увид у кретање непријатеља. Полако се враћала чврстина у савезничке редове; у таквој ситуацији је 13. августа 1942. за новог команданта британске 8. армије у северној Африци постављен Бернард Ло Монтгомери.

ДСР2

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *