Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Совјетски Савез у другој години рата

5
(1)

Отпор совјетских људи

Ратни догађаји у зими 1941-1942. подигли су морал совјетског становништва. Лењинград и Москва су издржали, немачке трупе су претрпеле тешке губитке, а Црвена армија је на разним местима успела да одбије противника. Разумљиво је стога што се расположење становништва, као реакција на претрпљени страх и сумње, почело сада да претвара у претерани оптимизам. Заборављали су да противофанзива, поготово на централном сектору, није постигла своје циљеве; да су Немци, иако су били озбиљно ослабљени; успели да се одрже на својим положајима и да њихова нападачка моћ још није била сломљена. Томе су се придружиле још и доста нереалне наде у други фронт који је требало да се отвори 1942. На крајње неодговорни начин су западни Савезници и њихова пропаганда подгревали такве наде и на недвосмислен начин их поткрепљивали.

Совјетске власти су, пак, предузеле све што је било могуће да врате становништву самопоуздање, како би оно било способно за максималне ратне напоре. У томе су, без сумње, постигли велике успехе. Први државни зајам донео је у пролеће 1942. десет милијарди рубаља. Осим тога су се подстицале акције сакупљања новца и посебне радне снаге за потребе вођења рата. Пре свега су чланови колхоза сакупљали новац за „набавку“ авиона и тенкова које би онда њихов колхоз поклањао Црвеној армији. У индустријским предузећима је у мају 1942. на иницијативу металаца из Кузњецка организовано национално такмичење у порасту производње у којем су учествовали и колхози у Сибиру. Резултати су сваки пут детаљно објављивани у средствима јавног информисања.

За оптимистички расположеног совјетског грађанина мора да је било болно изненађење кад се у пролеће 1942. показало да су Немци ојачали своју нападачку моћ, а да Црвена армија још није била пребродила своје недостатке из првих месеци рата. Фон Манштајнов напад на полуострво Керч у мају 1942. завршио се повлачењем совјетских трупа у нереду, при чему је највећи део њиховог ратног материјала пао у руке Немаца.

nemački vojnici kerč
Немачки војници током уличних борби у Керчу

Крајем маја је јавност била алармирана због забрињавајућих вести са дела фронта код Харкова, где је чак и по званичним ТАСС-овим извештајима нестало 70 000 људи. Овај пораз је Хрушчов касније приписао Стаљиновој кратковидости, и то изгледа са правом. Настојање совјетског руководства да од јавности затаји прави обим несреће код Харкова имало је обрнуто дејство. Чак је и штампа остајала при мишљењу да од Немаца не треба више очекивати велике офанзивне акције у стилу муњевитог рата. Могуће је да је разочарење што није отворен други фронт у Европи завео многе, па и званичне кругове, да покажу помало претерано самопоуздање.

Кад је 28. јуна 1942. почела нова немачка офанзива у сектору Курск-Вороњеж, ово самопоуздање се одједном распршило. Немачке оружане снаге нису биле довољне да покрену цели источни фронт, али су могле себи да дозволе офанзивне нападе на југу. Ускоро је овде оживео муњевити рат из претходне године са свим својим страхотама, само није дуго трајао. Под оваквим околностима су неке совјетске јединице почеле да губе морал који су са толико мука биле повратиле. Код Ростова је јуна 1942, приликом приближавања Немаца, избила права паника, не само међу војницима него и међу цивилним и војним руководиоцима. Дисциплина је, међутим, ускоро опет успостављена, пошто су извршене многе кадровске измене, па и казне над неодговорним руководиоцима.

ilja-erenburg
Иља Еренбург (десно) у посети тенковској јединици

У целом Совјетском Савезу покренута је тих летњих дана 1942. велика пропагандна акција, у коју су била укључена сва расположива средства информисања. Требало је подстакнути патриотски дух и антифашистичка осећања. Ефекат акције био је утолико већи што су у њој учествовали и најпознатији писци, композитори (Шостакович: Лењинградска симфонија), глумци и ликовни уметници који су свој талент ставили у службу отаџбине. Круна свега био је неуморни и веома борбени књижевник Иља Еренбург који је, како је Стаљин рекао, вредео неколико дивизија. У чланцима који су излазили готово сваког дана Иља је бодрио своје земљаке да наставе борбу до победе.

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *