Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Аустралијско учешће у Другом светском рату

5
(2)

Савезништво уз несугласице

Аустралија је као чланица Британске заједнице народа 3. септембра 1939. објавила рат Немачкој, а децембра 1941. Јапану. Под оружјем је имала Домовинске снаге сврстане у 7 милицијских дивизија – око 250 000 људи – и Империјске снаге од 6, 7, 8. и 9. пешадијске дивизије које су биле намењене за операције ван Аустралије. Постојала је аустралијска секција Империјског генералштаба у Мелбурну преко кога је Аустралија координирала одбрамбену политику с осталим члановима Британске заједнице народа. Осма аустралијска дивизија била је у Малаји, где је капитулирала 15. фебруара 1942. године. Шеста дивизија учествовала је у операцијама у Грчкој и на Криту, а 9. дивизија у бици код Ел Аламејна у северној Африци. Седма дивизија налазила се у Тобруку.

Аустралијски војници у рејону Тобрука

После рата, Винстон Черчил је врло похвално писао о улози коју је Аустралија одиграла за време рата: “Никада нећемо да заборавимо племенити мотив због кога је Аустралија своје три комплетне дивизије, једине које је имала, а које су се састојале од цвета њеног мушког становништва, послала на ратиште Средњег истока, као ни удео који су ове три дивизије тамо имале у свим биткама у којима су се храбро бориле”. Док је Черчил тако писао после рата, током рата није ишло све глатко. У лето и у јесен 1941, а нарочито у првим месецима 1942. било је несугласица између британског Ратног кабинета и аустралијске владе. Разлог за ова размимоилажења био је, на првом месту, захтев Аустралије да се њене трупе повуку из Тобрука, а друго, да се аустралијска 7. дивизија не повуче са Средњег истока у Бурму.

Аустралија је у почетној фази другог светског рата била својеглав савезник. Сер Роберт Гордон Мензис и два следећа премијера, Артур Фадн и Џон Кертин, су се у више наврата сукобили са британским премијером Черчилом.

Мензис, који је 26. априла 1939. године постао аустралијски премијер, посетио је Британију у пролеће 1941. и дуже разговарао са британском владом о начину вођења рата. Пуна два месеца учествовао је на седницама британског кабинета, али при повратку није био задовољан са донетим одлукама. Мензис је, наиме, тражио да се формира “империјални” ратни кабинет са сталним представницима из 4 доминиона: Аустралије, Новог Зеланда, Канаде и Јужне Африке. Сматрао је такође да је Черчил узео велику личну власт. Мензис је о томе отворено говорио са Черчилом. Британски премијер се није са њим сложио, а руководиоци остала три доминиона нису пружили подршку Мензисовим идејама.

За аустралијску Социјалистичку партију Мензисов пут у Лондон није био користан. Лабуристичка партија је 25. августа поставила захтев да Мензисов кабинет поднесе оставку. Три дана касније Мензис је морао дати оставку. Наследио га је Фадн. Са новом владом Черчил је имао још веће тешкоће. О овом периоду је писао: “Наши односи са владом г. Фадна и касније са лабуристичком владом г. Кертина нису били тако складни као са њиховим претходницима: појавило се дубоко неслагање, штетно по наш ратни напор”.

Фаднов кабинет је под притиском Лабуристичке партије одлучио да повуче аустралијске трупе из опседнутог Тобрука. Генерал Клод Окинлек, који је 5. јула 1941. постао врховни командант савезничких снага на Средњем истоку, снажно се одупирао одлуци аустралијске владе. Он није знао како да ову одлуку изведе без ризика, а осим тога је сматрао да се тиме озбиљно нарушавају његови планови за нову офанзиву у северној Африци. Черчил је 11. септембра, премијеру Фадну послао поруку у којој је указао на све тешкоће које произлазе из одлуке његове владе. Такође га је упозорио да се не дају никакве изјаве у аустралијском парламенту о тој ствари, јер би свако објављивање информације о евакуацији аустралијских трупа из Тобрука имало крупне последице. Тада би неминовно Немци и Италијани појачали бомбардовање града и нанели би велике жртве и штете. Али премијер Фадн је био попустљив. На крају, Черчил му је обећао да ће се поступити у складу с одлукама аустралијске владе.

Аустралијска артиљерија код Ел Аламејна

Почетком октобра и Фадн је морао да поднесе оставку, а наследио га је вођа лабуриста Џон Кертин. Одмах после тога Черчил је (14. октобра) премијеру Кертину послао писмо у којем га моли да аустралијске трупе које се још налазе у Тобруку тамо и остану док Окинлек не заврши своју офанзиву. Черчил је уверавао Кертина да ће његов пристанак на ову молбу бити лепо примљен „као акт другарства у садашњој борби“. Али ни са Кертином није било лако наћи заједнички језик.

Ипак је, 25. октобра, извршен покушај да се последњих 1200 аустралијских војника пребаци из Тобрука. Покушај није успео. Дан касније је Черчил телеграфски јавио Кертину да је евакуација била онемогућена због напада из ваздуха. Тек у новембру биће могуће извести смену. „Учињено је све што је у људској моћи да се изађе у сусрет Вашим жељама“, јавио је Черчил аустралијском премијеру.

Овај британско-аустралијски инцидент одвијао се у највећој тајности. Шира публика, ни у Аустралији ни у Британији, није знала о чему се ради. Афера је изишла на видело тек после рата.

У позадини ових догађаја, у лето и јесен 1941, дошло је до већег конфликта између Черчила и Кертинове владе, а тај сукоб је био повезан са напредовањем Јапанаца. Афера је почела 27. децембра 1941. чланком премијера Кертина у мелбурншким новинама „Хералд“.Чланак није привукао посебну пажњу у Аустралији, али када се садржај сазнао у Британији, Черчил је био врло озлојеђен.

Кертин је у свом тексту под насловом „Задатак који је пред нама“, написао да не жели да се рат на Пацифику сматра мање важним делом општег сукоба. Ова примедба се, очигледно, односила на Черчила, који је стајао на становишту, да прво треба победити Немце па онда Јапанце. Британски премијер је био спреман да прихвати ризик да ће Јапанци због тога освојити још нека подручја на Далеком истоку и Пацифику. Тек када Савезници заврше рат са Немцима, ослободиле би се области које су Јапанци окупирали. Черчил је успео да придобије Рузвелта за принцип „прво Немачка“, па је то постао њихов заједнички став. За то, међутим, није знао аустралијски премијер. Кертин је имао више поверења у Сједињене Државе него у Британију. У свом чланку он је даље писао: „Без икаквог устручавања желим да нагласим да Аустралија оријентише свој поглед на Америку, без гриже савести према традиционалним везама и нашем сродству са Уједињеном Краљевином“. Због ове примедбе Черчил је био посебно љут. Затегнутост је два месеца касније достигла врхунац, када је британски премијер направио озбиљну тактичку грешку, доневши одлуку о размештају аустралијских трупа а да претходно није постигао договор с аустралијском владом. Черчил је при томе потценио Кертинову решеност да аустралијске трупе, пре свега, употреби да би одбранио своју земљу од напада Јапанаца.

Черчил је 22. фебруара наредио да се аустралијске трупе са Средњег истока пошаљу у Бурму. Тек пошто је издао ову наредбу, он је послао телеграм Кертину у коме је између осталог рекао: „Нисмо могли замислити да ћете одбити наш захтев и захтев Председника Сједињених Држава да се измени одредиште челне аустралијске дивизије како би се спасла ситуација у Бурми. Знали смо да би наши бродови, ако би наставили пут ка Аустралији, док ми чекамо Ваше формално одобрење, или стигли сувише касно у Рангун, или чак не би имали довољно горива да тамо уопште стигну…“

Представник аустралијске владе у Лондону, Брјус, који се у почетку лично слагао са британском одлуком да се Седма аустралијска дивизија пошаље у Бурму и који је ово и јавио своме премијеру, био је сада изненађен овом самовољном Черчиловом одлуком. Одмах је јавио Кертину да сматра да се Черчил понаша „арогантно и увредљиво“. По налогу аустралијске владе, Брјус је разговарао са британским вицепремијером Клементом Атлијем. Брјус је рекао да је врло забринут због „затегнутих односа који су настали између Уједињене Краљевине и аустралијске владе“. Такође је додао да Аустралија захтева да јој се врате њене дивизије. Тако се марта 1942. године Седма дивизија вратила у Аустралију.

Тридесет и првог марта је Черчил примио Брјуса. Британски премијер га је хладно поздравио и потом одржао подужи говор против аустралијске владе која је, по њему, све више заузимала непријатељски став. Говорио је о повлачењу аустралијских трупа из Тобрука и о одбијању Аустралије да пусти Седму дивизију да оде у Рангун. Премијер Кертин је 4. јуна 1942. наименован за акредитованог представника Аустралије у Ратном савету Уједињене Краљевине. Већ пре тога је био именован за ванредног посланика и опуномоћеног министра при холандској влади у изгнанству. Испоставило се да Черчилов вицепремијер Клемент Атли, вођа Лабуристичке партије, није сматрао неспоразум са Аустралијом тако озбиљним. То би бар могло да се закључи из једне изјаве коју је дао 1959. године. Када су га у једном интервјуу молили да каже да ли су земље Комонвелта биле задовољне са начином вођења рата, он је одговорио: „Неко време је било потешкоћа са Аустралијанцима. Они су захтевали већу равноправност у расправи и одлучивању о вођењу рата и хтели су да њихов представник буде присутан овде при сваком састанку. То је био Брјус. Али Черчил то није прихватио. Ја сам Брјуса увлачио у све расправе када год сам могао, али они су хтели да се неко од њих стално налази у Ратном кабинету, што није било изводљиво. Винстон је био против кабинета Комонвелта, иако сам се ја с тиме слагао“. Без обзира на спор између Лондона и Мелбурна, две аустралијске дивизије и једна бригада учествовале су 1942-43. у одбрани Нове Гвинеје. У јулу 1945. аустралијске јединице ослободиле су Борнео. При крају другог светског рата у оружаним снагама Аустралије било је више од пола милиона војника, а 400 хиљада је радило у ратној привреди. У другом светском рату аустралијске оружане снаге имале су 29 400 погинулих и несталих.

ДСР2

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *