Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Индијска борба за слободу

5
(2)

Против фашизма, али и империје

Британци су уочи другог светског рата били, бар на папиру, већ далеко одмакли у прелажењу од Империје на Комонвелт, чиме би колоније требало да добију више самосталности, али би са метрополом ипак наставиле да одржавају присне везе. Комонвелт је требало да се састоји од неколико аутономних делова или доминиона, који би на добровољној бази били повезани са „британском краљевском круном“. Све до почетка рата, британска влада је по својој вољи регулисала токове овог процеса „деколонизације“.

Да у пракси све није ишло тако лако, показује пример Индије која још није имала статус доминиона. У Индији, после многих политичких натезања, тридесетих година формирана је нека врста индијске владе, која је била одговорна само британском парламенту а не индијском народу. Британци су још увек чврсто држали своју власт у Индији, поткусуривајући једна индијска племена или народе, политичке партије и групе, против других, користећи у пуној мери супротности између Хиндуса, Сика и муслимана. У Индији живи око 800 народа и народности различитог историјског и културног развоја, вероисповести а говори се око 845 различитих језика и дијалеката (од којих је после стицања независности, 1947. године, 14 главних признато уставом). Лондон је деценијама намерно кочио економски, културни и политички развој Индије правдајући то опасношћу од грађанског рата. А када више нису знали шта ће, онда су, већ се и није знало по који пут, бацали у затвор вође Конгресне странке Гандија и Нехруа.

После завршетка првог светског рата, значајну улогу у политичком животу Индије преузеле су две политичке партије, Национални конгрес Индије, основан 1885. и Муслиманска лига, основана 1906. године. Доминантна личност Конгреса и идејни вођа нове политике „свараџ“ – остварење самоуправе ненасиљем, бојкотом колонијалних институција и органа власти, био је Махатма Ганди (Мохандас Карамчанд). Основни циљеви које је поставио Ганди, а то су политичка и економска независност, укидање кастинског система, аграрна реформа, верска и национална толеранција, привукли су огроман број присталица из свих друштвених слојева. У спољној политици Ганди је заступао идеје сарадње међу народима засноване на равноправности, борби за разоружање. мир и укидање колонијализма.

Најближи Гандијев сарадник и његов саборац био је Џавахарлал Нехру, прогресивни вођа, мање везан за религију, са бољим разумевањем економских и социјалних проблема.

Ганди и Нехру
Џавахарлал Нехру и Махатма Ганди

Нехру се слагао са Гандијевом стратегијом, али је ипак поседовао веће осећање за стварност, па је хтео да се бори и против индијских велепоседника и других капиталиста који су израбљивали индијски народ. Он је отворено говорио да су на њега снажно утицале теорије Карла Маркса и Владимира Иљича Лењина.

Најмоћнија личност у Индији био је поткраљ, лорд Линлитгоу. Он је 3. септембра 1939. године изјавио да Индија такође сматра да је у ратном стању са Немачком. За енглеског лорда то је било сасвим нормално и, формално, ова објава рата не би смела да се сматра незаконитом. Ипак је било чудновато да се он није посаветовао ни са једним индијским руководиоцем, већ је на своју руку увукао Индију у други светски рат. Суштина проблема била је у томе што су Британци негирали сопствени империјализам изјављујући да се боре за слободу. „За чију слободу у ствари?“ – узвикнуо је Нехру. Тако је Индија, као чланица Британске Империје, учествовала у другом светском рату против своје воље. Конгресна странка и Муслиманска лига одбиле су да сарађују са индијском владом формираном од Британаца, сматрајући да народ који се бори за своју независност не може истовремено да брани интересе Империје која гази његову слободу. Ради тога су током целог рата вођене огорчене политичке борбе, иако је индијска армија, као део британских оружаних снага, дејствовала на ратиштима Африке, Азије и Европе.

Нехру је изричито осудио нацизам и фашизам, али га поступак поткраља није одушевио. Он, уопште, о британском представнику власти у Индији није имао добро мишљење. Сматрао је да је „гломазног тела и спорог духа, уображен, груб, и безосећајан као комад стене“. Таква Нехруова оцена британског поткраља Индије није обећавала неку велику сарадњу и зближење. Било је очито да су Британци уместо да теже ка побољшању односа са Индијцима, остали прилично одбојни и да никако нису обраћали пажњу захтевима из Њу Делхија. Понашали су се више као да живе још увек у старој викторијанској епохи, а не у времену фашистичке агресије.

Преговори о давању Индији статуса доминиона нису много напредовали. Расположење је било затегнуто, али ипак не критично. Присталице Гандија наставили су са пружањем пасивног отпора. Нехру је ипак осуђен на 4 године затвора, и то због неких изјава у својим говорима. Казна је, свакако, била сувише строга. На неколико дана пре почетка рата на Далеком истоку, пуштен је из затвора.

Рузвелт и Черчил су непосредно после немачког напада на Совјетски Савез, значи пре Перл Харбора, потписали „Атлантску повељу“ у којој је стајало да ће се поштовати право сваког народа да сам изабере владу под којом жели да живи. Али, када је један члан Британског парламента упитао првог министра да ли се то односи и на Индију, Черчил је устао и рекао: „Не, господине“, и опет сео.

После почетка рата на Пацифику, догађаји су се неизбежно почели друкчије одвијати. За само неколико месеци јапанске трупе су преко Бурме дошле до границе Индије. Између Гандија и Нехруа појавила се извесна разлика у гледањима. Ганди је сматрао да треба да се продужи са пасивним отпором, а Нехру је желео да брани индијску земљу од јапанске агресије. Тада је Ганди предао Нехруу руководство Конгресне партије и Нехру је категорички изјавио да он и његови сународници не желе да буду робови ни Јапана ни Немачке. „Борићемо се против свакога ко покуша да нас пороби. Ми не верујемо у лепе речи јапанске пропаганде. Нећемо дозволити да нас преваре својим причама о ослобођењу и самосталности. Спремни смо да бранимо своју земљу. Индија жели добре односе са свима који поштују њену слободу, па и са Британцима. Сумња не постоји: прогресивне снаге у свету налазе се у антихитлеровској коалицији коју чине, поред осталих, велике силе Сједињене Државе, Велика Британија, Совјетски Савез и Кина“.

Ова Нехруова изјава значила је, ни мање ни више, него условну понуду за сарадњу са Савезницима током другог светског рата. Остало је да се сачека одговор из Лондона. Међутим, одговор из Лондона није се могао тако брзо очекивати, никако од Черчила, који је неколико година раније изјавио да Британци једног дана, без оклевања, морају да се расправе са лидерима Конгресне партије.

Британска политика ни у зиму 1941/42. није вођена еластично: недостајало је гипкости и осећаја за ситуацију и време. Британци су били толико крути да нису учинили ни најмањи уступак индијској борби за независност, чак су се још више ослањали на најреакционарније снаге и стално су сејали неслогу и мржњу. Тако је у политичким центрима Бомбаја, Калкуте и Њу Делхија расло неповерење према Британцима. Средином фебруара 1942. године у Индију је службено стигао кинески генерал Чанг Кај Шек. Нехру је с њим водио неколико дугих разговора. Чанг Кај Шек је изјавио да је он велики поборник за најбрже преношење политичке власти на индијске управне органе, како би народ био у могућности да са већим еланом учествује у рату против сила Осовине. Британски поткраљ није баш био одушевљен оваквим Чанг Кај Шековим ставом, нарочито не у тадашњој критичној ситуацији у којој су се налазили Британци у Индији, јер су Јапанци продрли у Бурму.

Амерички амбасадор у Лондону Џон Вајнент још је више погоршао ситуацију тиме што је скоро истовремено са изјавом Чанг Кај Шека, наговарао Рузвелта да разговара са Черчилом о захтевима индијских руководилаца. Генерал Чанг Кај Шек сматрао је овакво стање у Индији недозвољивим и опомињао Британце да ће бити сувише касно ако чекају да реше индијски случај када се јапански бомбардери појаве изнад Калкуте.

Три недеље после Чанг Кај Шекове посете Индији, јапанска војска је заузела Рангун. Сада је опасност од јапанског напада на Индију постајала очигледна. У тој ситуацији Ганди је и даље мислио да се не предузима ништа, док је Нехру друкчије гледао на збивања и сматрао да треба бранити Индију од јапанског агресора, исто као и од британске колонијалне владавине. Сада је најзад дошла иницијатива из Лондона, који се налазио у великој неприлици. Черчилова влада је, наиме, била озбиљно уздрмана губитком Сингапура и Рангуна. У Индију је Черчил послао Стафорда Крипса са новим предлозима Ратног кабинета. Зашто је баш Крипс изабран било је сасвим јасно, јер је он носио ореол радикала и левичара, значи човека који је био против колонијалног система. Као вођа британских лабуриста, Крипс је ставио у покрет свој политички углед да реши питање Индије. За овај посао он је био најбоље одабрана личност, јер је одлично познавао Индију и њене руководиоце. Крипс је 22. марта 1942. године стигао у Индију и донео предлог да Индија добије статус самосталног доминиона са правом да иступи из Комонвелта, али да се то реализује после рата.

Иако су ови предлози изгледали доста привлачни, они су били прилично нејасни у неким битним питањима и, друго, доста су круто постављени. Тешкоћа је постојала у томе што – по инструкцијама датим Крипсу – план није смео да се мења. Значи, Индија је могла или у целини прихватити или одбацити план Лондона. А онда, и сам Крипс је ужурбано радио, све у некој брзини, јер је имао само три недеље на располагању, и ни дан више.

После Крипсовог одласка врло брзо се испоставило да за сада од свега тога неће бити ништа. Јер британски поткраљ и његова влада и даље су задржали сву власт и само су Лондону били одговорни за своје поступке. Тачно је, да је у владу био изабран један индијски министар, и то за одбрану, али његова компетенција била је ограничена на војничке кантине и одмор војника. Уступање праве политичке власти и брзе промене у Индији су, дакле, мимоиђени.

Преговори у Њу Делхију се нису водили иза затворених врата, јер је Крипс учинио нешто што никад пре Британци нису урадили. Он је сваког другог дана одржавао конференцију за штампу. Његова отвореност високо је цењена. Можда је Нехру био у праву када је недељу дана пре његовог одласка из Индије изјавио да су постојале велике шансе за споразум. Али Муслиманска лига, која је више волела да добије издвојени Пакистан, него да Индија остане неподељена, као и неколико других мањих групација, имале су доста приговора на британски план. Одбио га је и још увек утицајни Ганди. Нехру се љутио због таквог развоја ситуације, посебно због Крипсовс крутости. Крипс је, вероватно, исувише рачунао са Нехруовом подршком, а овај није могао да придобије Конгресну партију за своје ставове. Нехру, опет, није могао да схвати Крипсово држање и сматрао је да се он лично не ангажује довољно, да је исувише формалан представник британског Ратног кабинета, који не води довољно рачуна о индијском расположењу и односима. Тако је и било. Разлог за пропаст Крипсове мисије треба тражити више у британским ставовима, него код индијских руководилаца. Ганди је, наравно, у одлучујућем моменту убедио Конгресну партију да остане при свом ставу одбијања Крипсових предлога, али било је више него јасно да Британци нису били спремни на брзе уступке.

Није потребно много говорити о томе какво је било расположење у Индији по одласку Крипса: било је горе него пре његовог доласка. Једино средство које је Индији стајало на располагању била је грађанска непослушност коју је прокламовао Ганди. Махатма није ни на који начин хтео да помогне Британцима у рату против Јапанаца. За свој став је придобио широке индијске слојеве, па је у Лондон упућеиа резолуција: „Само слободна Индија ће да постане савезник Савезника. Решили смо да дотле пружамо масовни пасиван отпор“. Влада индијског поткраља реаговала је брзо и жестоко: сви чланови руководећег комитета Конгресне партије, заједно са Гандијем и Нехруом су 9. августа ухапшени и затворени. Нехруу је то био девети пут да је затворен. На слободу је пуштен тек 15. јуна 1945. године.

ДСР2

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *