Форум Други светски рат

Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Пролаз Шарнхорста, Гнајзенауа и Принца Еугена кроз Ламанш

5
(2)

Кроз иглене уши

Немачки бојни крсташи Шарнхорст и Гнајзенау упловили су 22. марта 1941. у француску луку Брест, после успешног крстаричког рата на Атлантику под командом адмирала Литјенса. Оба брода требало је да оправе. Првог јуна им се придружила и тешка крстарица Принц Еуген која је због оштећења пропелера и других кварова на машинама била приморана да прекине крстарички рат пре него што је срела иједан савезнички трговачки брод.

cerberus
Шарнхорст, Гнајзенау и Принц Еуген у пратњи разарача, за време смелог пробоја кроз Ламанш. И поред жестоких напада британске морнарице и ваздухопловства, немачким бродовима је пошло за руком да стигну до Немачке

Када су стигли у Брест, било је јасно да немачки бродови не треба да рачунају на мирну атмосферу ремонта. Увече 30. марта авиони британске Бомбардерске команде напали су у врло јаком налету. Њихове бомбе, које су иначе пробијале оклопе, промашиле су циљеве, али је зато недељу дана касније, 6. априла, једном авиону типа Бофор Обалске команде успело да прође кроз баражну ватру и торпедује Гнајзенау. Пошто му је теже оштећен пропелер, брод је премештен на док, где су га 10. априла поново бомбардовали британски авиони и проузроковали велики губитак у људству. У међувремену је, крајем марта, брзи минополагач Ебдајл положио неколико стотина мина испред Бреста; а исто су учинили и британски авиони. Тачно месец дана после упловљавања у луку, Принц Еугена је погодила бомба која је експлодирала у бродском оперативном центру, тзв. „нервном центру“ брода. У масовним ваздушним нападима 23. и 24. јула погођена су оба бојна крсташа.

Редер се још увек надао да ће моћи да ова три брода употреби против трговачких бродова на Атлантику, па се противио плану да покушају да се кроз Канал пробију у Немачку. Хитлер је лично најзад наредио да се овај план изврши. На конференцији у Хитлеровом главном стану, 12. јануара 1942, Фирер је издао дефинитивну наредбу за пробој кроз Ламанш (операција „Керберус“). Решено је да бродови исплове из Бреста у сумрак. Ризик да ће морати да плове по дану између Британије и Француске, кроз Доверски пролаз, свесно је прихваћен.

Британци, који су рачунали на пробој немачких бродова, припремали су се што су боље могли. Ипак, могућности су им биле врло ограничене. Имали су на располагању свега три подморнице да патролирају у водама Бреста (две од ових биле су још из првог светског рата). У лукама из којих би ускоро требало да се нападну немачки бродови, када исплове, налазило се десетак торпедних чамаца и шест застарелих разарача. Авиона је било нешто више – укупно неколико стотина – али пилоти нису имали искуства у нападима на бродове на отвореном мору. Уз то је само мали број торпедних авиона могао да се употреби. Велики бродови Домовинске флоте налазили су се још на северу, где су морали да остану и да буду спремни у случају да Тирпиц исплови.

provlacenje-lamans
Преглед пробоја кроз Ламанш и мере које су Британци предузели. За Британце је овај немачки успех представљао тежак ударац. У том тренутку они још нису схватали да је одлазак ова три брода представљао, у ствари, смањење опасности за њихов поморски саобраћај.

Британским авионима који су извиђали у околини Бреста десила се незгода у ноћи између 11. и 12. фебруара. Неколицини се покварио радар и ниједан од авиона није приметио три немачка брода који су у пола једанаест увече напустили Брест, под командом вицеадмирала Ота Цилијакса који се налазио на Шарнхорсту. Немци су откривени тек следећег јутра у висини Ле Тукеа. У том моменту они су пловили пуном паром ка Калеу док их је из ваздуха штитио „кишобран“ што су га чинили авиони ратног ваздухопловства. Тек када су се британски ловци Спитфајери, који су их први приметили, вратили у своје базе, Британци су сазнали шта се догађа. Тек око пола дванаест били су алармирани сви аеродроми и поморске базе у јужној и источној Енглеској. Сат касније, када је тешка обална артиљерија код Довера отворила узалудну ватру, четири торпедна чамца напала су немачке бродове. Пошто се нису усудили да се пробију кроз заштитни појас разарача и других лакших бродова, торпедни чамци су морали да испале торпеда са велике удаљености, па су Немци без тешкоћа могли да их избегну. Мало затим шест торпедних авиона типа Свордфиш покушало је да се приближи немачким бродовима. Авион вође ескадриле поручника бојног брода Есмонда налетео је на жестоку баражну ватру те је пао погођен пре него што је могао да нападне. Два следећа авиона су погођена после лансирања торпеда али пројектили нису погодили циљ. Три преостала авиона последњи пут су примећена близу Цилијаксовог састава, али о њима се зна само толико да њихови напади нису уродили плодом. Два напада из ваздуха која су предузеле формације торпедних авиона Бофор такође су се показала безуспешним. Прва група је стигла на циљ истовремено са пет разарача који су из Харвича кроз немачка минска поља стигли све до холандске обале. Између Шелдмонда и Хук фан Холанда угледали су, мало пре четири часа, немачке бродове. Њихова торпеда промашила су циљ, а разарач Ворчестер који се приближио Гнајзенауу на готово 2500 метара био је тешко оштећен. Разарачу је ипак пошло за руком да стигне до своје луке. Тог истог поподнева послато је у три таласа скоро 250 авиона Бомбардерске команде да нападну Немце. Због ниских облака већина није успела да пронађе циљ, а авиони којима је ово и пошло за руком нису ниједном успели да остваре погодак. Ипак немачки бродови нису прошли без оштећења. У близини Валхерена Шарнхорст је наишао на мину, машине су му неко време стале, а Цилијакс се са својим начелником штаба Рајникеом прекрцао на један разарач. У 7.55 часова увече и Гнајзенау је наишао на мину. Брзина брода се само мало смањила и убрзо је опет пловио 25 наутичких миља на час. Неколико часова касније, готово на истом месту, северно од Терсхслинга експлозија мине је по други пут погодила Шарнхорст. Овог пута озбиљно. Брод се, прво, готово читав сат беспомоћно вртео у кругу, па је после наставио да плови осетно смањеном брзином. Крстарица је без даљих инцидената у свитање упловила у Јадс, пловни пут ка Вилхемсхафену. Гнајзенау и Принц Еуген су се у то време приближавали ушћу Елбе, где су нешто касније бацили сидра. Операција „Керберус“ била је завршена. Њен срећни завршетак пријатно је изненадио готово све у немачкој Врховној команди.

На јавност у Великој Британији, пробој кроз Канал оставио је мучан утисак. То најбоље показује цитат из чланка објављеном у познатом лондонском листу Тајмсу: „Цилијакс је успео тамо где није Медина Сидонија* 1588. године са Шпанском армадом. Још никада, од XVII века, нисмо имали мање разлога да се поносимо својом поморском моћи“.

* Шпански адмирал Медина Сидонија поражен је 1588. од енглеске флоте управо приликом пробоја кроз Ламанш.

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *