Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Напад на бране

5
(2)

Циљ: Рурска област

Маршал ваздухопловства Артур Херис, командант британске Бомбардерске команде добио је, најзад оно шта му је било потребно. На његовом радном столу стајала је Рузвелтова и Черчилова одлука са конференције у Казабланци из јануара 1943. године коју је баш он одувек желео. „Ваш најважнији задатак – писало је у тој одлуци – је да систематски уништавате, неутралишете и парализујете немачке оружане снаге, немачки индустријски и економски систем и ослабите морал немачког народа, све док више не буде у стању да пружа оружани отпор.“

artur-haris
Сер Артур Харис, командант британске Бомбардерске команде

То је Харису ишло на руку. Почео је одмах са уништавајућом ваздушном офанзивом против немачке индустрије. Сматрао је, да је најважнији циљ Рурска област, главни центар рударства и тешке индустрије у Европи од када је Круп у XIX веку овде изградио своју прву фабрику. Још од почетка је Бомбардерска команда овој области посветила потребну пажњу, изводећи један за другим неколико уништавајућих напада.

У међувремену су Британци припремали Немцима још једно непријатно изненађење. Британској обавештајној служби било је познато да Рурска област велики део своје електричне енергије црпи из неколико централа које су се напајале са неколико устава. Иза ових устава (брана) формирана су велика акумулациона језера која су функционисала и као регулатор водостаја у околним областима. Три бране биле су од посебног значаја: Мене, Едер и Сорпедам. Мене је регулисала водостај реке Рур. Иза ове бране формирано је језеро чија је површина била већа од 10 км2, дубине отприлике 30 метара, док му је запремина била више од 300 милиона кубика воде. Едер, која је регулисала водостај реке Везер, имала је чак и већу брану. Обе бране су саграђене од бетонираних блокова кречњачког камена. Брана Мене је одозго била широка 7,5 метара, а одоздо 33,5 метара. Едер брана била је још шира. Сорпедам брана била је друкчије конструкције. Имајући на уму велики значај ових брана, Британци су покушали да их униште. Огромне водене количине које би се тада ослободиле, не би само носиле смрт и пустош, већ би нанеле и знатну штету тешкој индустрији. При изради плана напада Савезници су знали да ће то бити врло тежак задатак. За извршење овог напада формиран је у марту 1943. специјални ескадрон број 617 на челу са искусним пилотом Гајом Џипсоном. Он је из целог састава Бомбардерске команде себи изабрао 21 авијатичара и подвргао их специјалној обуци напада на бране.

Један од најсјајнијих умова Велике Британијe Барнс Волис из фабрике Викерс-Армстронг конструисао је за ову операцију специјалну бомбу која је помало личила на неки парни ваљак и тежила 4200кг. Овом бомбом требало је да се погоди циљ врло прецизно. Да би се што успешније извео овај задатак, авиони су морали да прелете језеро највише 18 м изнад нивоа воде. Испод предњег дела и репа авиона типа Ланкастер постављени су рефлектори, и то тако да су се снопови светла сјединили на воденој површини чим би авион дошао на жељену висину. Поред тога, сваки авион добио је специјални уређај којим је могао да се прецизно одреди моменат бацања бомбе.

testiranje bombe
Тестирање бомбе, специјално конструисане за рушење брана

Најпогодније време за извођење напада био је период највишег водостаја у језерима. Такав водостај очекивао се у ноћи између 16. и 17. маја 1943, па је то време и изабрано за напад. Џипсон и његови сарадници су пре тога добро увежбали изузетно ниско летење са великим Ланкастерима, користећи за вежбе неко британско акумулационо језеро. Помоћу аеро-фото снимака и макета темељно се припремало целокупно особље, како би што успешније извршили овај спектакуларни и изванредно тешки задатак. Са аеродрома Скемптон, 16. маја увече, дигло се 19 Ланкастера и полетело ка бранама. Прва авио-група, коју је предводио сам Џипсон, летела је за Мене. Авиони су, прво, једно време кружили, а затим се Џипсон први спустио ниже. Са два торња бране отворена је ватра на Британце. Митраљесци Ланкастера узвратили су паљбом. Тачно на време бачена је бомба и Ланкастер се винуо у висине. Мало касније створио се одмах поред зида бране огроман водоскок. Џипсон је наставио да кружи, да би одвратио пажњу Немаца, док су остали Ланкастери нападали брану. Учинило се, начас, да је брана издржала. Тада је један од Џипсонове групе узвикнуо: „Децо, нестала је“. Сви су погледали доле. Брана се просто преломила и вода је уништавајућом снагом кренула ка долини. Едер брана је нападнута на исти начин, и она је попустила. Сорпедам брана се одржала, мада је била тешко оштећена. Овим су Британци направили целу пометњу у Немачкој. Надирући муњевитом брзином кроз долине, вода је носила све са собом: путеве, мостове, телефонске стубове, па је сав саобраћај био потпуно паралисан. Електричне централе поред брана биле су упропашћене и нигде није било осветљења. Неке од посада британских авиона су јавиле да су при повратку под собом, по светлу фарова, видели аутомобиле са људима који су бежали, како нестају у надолазећој маси воде. Преплављена је велика област, а животе је изгубило 499 Немаца и 718 страних радника; угинуло је и преко хиљаду грла стоке. На ширем подручју око брана уништено је 70% жетве, 79 кућа је однела вода, док је око 400 оштећено.

Срушена брана Мене

Обнова брана тражила је много времена. Упркос интензивним радовима, бране нису биле потпуно оспособљене све до септембра 1944. Снабдевање индустрије електричном струјом и водом било је отежано. Ипак се, накнадно, установило да штета није имала неки пресудни значај. Да би се то постигло требало је срушити све остале бране у околини – а није их било мало – које су после првог напада свака за себе имале врло јаку противваздушну одбрану. Командант винга Џипсон је за своју смелу и успелу акцију добио највеће британско одликовање: Викторијин крст. Он није преживео рат. У ноћи између 19. и 20. септембра 1944. погинуо је после напада на Менхенгладбах у Штајнбергену у северном Брабанту.

ДСР2

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *