Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Пожарна олуја у Дрездену

5
(3)

Најжешће бомбардовани град

У уторак 13. фебруара 1945. у Дрездену се одржавао карневал. На хиљаде деце изишло је маскирано на улице, иако је Црвена армија била још свега око 100 км од града. Већ неколико недеља у град се сливало на стотине хиљада избеглица, уз 600 000 људи, колико је живело у Дрездену. Али панике није било. Када су кловнови из циркуса Саразани одједном прекинули представу, замоливши хиљаде посетилаца да одмах оду у склоништа, већина је мислила да је ово само шала. За време рата је, наиме, у Дрездену било 176 узбуна за ваздушни напад, а да није пала ниједна бомба. У граду није било војних објеката, тако да није било ни противавионске артиљерије, а склоништа је било мало и у врло рђавом стању.

drezden 1910
Дрезден из 1910. године.

У десет часова, центар Дрездена као да је био осветљен бенгалском ватром: 7 авиона бацило је светлеће ракете. Људи су помало зачуђени, али не и посебно забринути, наставили да посматрају ово светло као ватромет уочи празника. После петнаестак минута на небу се појавило 245 тешких бомбардера типа Ланкастер који су почели да бацају на град бомбе од две тоне. У центру, где су се налазиле средњовековне грађевине и питорескне уличице, сва стакла су поломљена, а кровови скинути са кућа. Одмах после ових тешких разорних бомби, сручила се киша запаљивих бомби. Бомбардовање је било тако концентрисано да су се раштркани пожари за петнаест минута ујединили у море пламена. Дрезден је постао горући пакао, центар тзв. пожарне олује. За време бомбардовања Хамбурга, у ноћи између 27. и 28. јула 1943, дошло је неочекивано до појаве пожарне олује. Касније је британско ваздухопловство често користило запаљиве бомбе у нападу на немачке градове да би изазвало велике пожаре. После Касела и Дармштата, Дрезден је био трећи град који је овако страдао. Најјезивији ефекат овог бомбардовања био је што је нестајао сав кисеоник, тако да би онај ко би успео да преживи ватру и експлозију изгубио живот угушивши се.

drezden nakon bombardovanja
Дрезден након бомбардовања

Британци су из искуства знали да тек два часа после бомбардовања расположиве ватрогасне јединице почињу да ефикасно дејствују. Зато је савезнички план напада предвиђао да се у пола два ноћу поново нападне. Овог пута се двоструко већи број бомбардера појавио над Дрезденом. Други талас нашао је Дрезден без тешкоћа. Пламено море је било уочљиво већ на удаљености од 90 км. За време другог напада погинуло је 70% ватрогасаца. Пакао је достигао врхунац када се следећег јутра 450 америчких Летећих тврђава појавило над градом да изврши трећи напад. Поврх тога су ловци читавих пола часа обасипали митраљеском ватром све што се кретало у подручју града. Какав ужас је за ових 14 часова препатило више од 1 и по милион људи, неће се никада сазнати. Десетине хиљада су се угушиле када је после првог напада нестало кисеоника, хиљаде других је ваздушна струја повукла у ватру док су настојали да побегну од пламена. Очајни родитељи су бацали своју децу у Елбу, где су се деца или удавила или жива изгорела, јер је на неким местима река кључала од горућег асфалта који се сручио у воду. После више недеља било је могуће да се направи потпунији биланс. Утврђено је да је уништен центар Дрездена на површини од 1600 хектара, док су сва бомбардовања Лондона опустошила само површину од 600 хектара. Број мртвих никада није тачно утврђен, јер је за време ваздушних напада стотине хиљада нерегистрованих избеглица преплавило град. Према једној службеној процени, било је око 35 000 мртвих. То је, вероватно, исувише мала цифра. Само на гробљу Хајдекеркхоф сахрањено је 28 746 људских глава, чија тела нису могла да се пронађу, а сматра се да се 70% жртава угушило, што значи да су њихови лешеви нађени читави. Неколико дана после бомбардовања говорило се чак о 250 000 погинулих, али чини се да је најреалнија процена да је 135 000 људи изгубило живот. Убрзо после бомбардовања Дрездена, Савезници су почели да се питају каква је стратегијска корист од таквог бомбардовања. На то још увек није дат одговор. Постоји неколико хипотеза. Тврди се да је још у јулу 1944. међу савезничким командантима постојало извесно узнемирење због великих совјетских успеха у поређењу са којима западни савезници нису учинили много. Вероватно да је тада Черчил дао идеју за неки велики напад који би убедио Совјете у моћ Запада. „Ваздухопловство је наша најјача страна“ – писало је у једном поверљивом извештају. „Можемо да им то докажемо једним снажним нападом на неки велики немачки град који у рату није или је врло мало страдао“.

drezden zrtve bombardovanja
Тела погинулих грађана чекају на кремацију.

Када је Черчил у јануару 1945. чуо за велику совјетску офанзиву у Пољској, јавио је ваздухопловним командантима да је дошло време за операцију „Тандерклеп“ (гром). Лично је наговарао војне команданте да се напад изврши између 4. и 11. фебруара, баш у време одржавања конференције на Јалти између Черчила, Рузвелта и Стаљина. Како су временске прилике тада биле лоше, масовни напад није могао да се изведе. Вративши се из Јалте у Лондон, Черчил није одустао од своје наредбе. Ваздухопловни маршал Херис цинично је написао после рата: „Људи, важнији од мене, сматрали су да је напад на Дрезден војна нужност“.

Тврди се да британско ратно ваздухопловство није било расположено за овај напад. Да би се придобили војни руководиоци, писани су извештаји о ратној производњи фабрика у Дрездену и о њиховој великој важности за даље вођење рата, затим се говорило о железничким пругама и необично важном дрезденском саобраћајном чвору. У појединим извештајима је чак писало да се у Дрездену налази главни штаб Гестапоа и фабрика отровних гасова. Све су то били неистинити подаци. У Дрездену се тада налазило само неколико безначајних фабрика. За време савезничког бомбардовања Дрездена ниједан противавионски топ није се огласио, ниједан немачки ловац није се винуо у ваздух. Индустријски рејони остали су нетакнути. Бомбардовање је било искључиво оријентисано на центар града. Авијатичарима није речено да је Дрезден пун избеглица и логора у којима се налазило преко 20 000 британских и америчких ратних заробљеника који су чекали своје ослобођење. Многи од њих су у бомбардовању погинули. После рата су Немци покушали да прогласе Савезнике одговорним за овај случај. Савезници су тада објаснили да је напад изведен на захтев Совјетског Савеза, што је Москва одмах демантовала. Совјети су врло брзо публиковали документа западне војне мисије у Москви из којих се убедљиво види да је Совјетски Савез сазнао за напад на Дрезден само дан раније.

Ниједан град у другом светском рату није имао толико људских жртава као Дрезден. Чак и америчко бомбардовање Токија у марту 1945. имало је мање жртава – око 84 000. Од атомске бомбе бачене на Хирошиму погинуо је 72 000, а на Нагасаки 24 000 људи. Само су последице радио-активног зрачења биле катастрофалније од „класичног“ бомбардовања Дрездена.

ДСР2

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *