Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Черчил у Москви

5
(3)

Комад леда за Северни пол

Када је, у среду 12. августа 1942. године, из некомфорног бомбардера Либератор, са висине од преко 3000 метара, посматрао борбу између Црвене и немачке армије, приближавајући се Москви и свом првом личном сусрету са Стаљином, Черчил се морао присетити својих ранијих ратоборних антисовјетских иступања. Касније у својим мемоарима, он пише: „…Када сам скоро читав час посматрао совјетско-немачко ратиште вратио сам се натраг у кабину поред складишта за бомбе, где сам легао на кревет. Размишљао сам о својој мисији у овој бољшевичкој држави, коју сам са толико труда покушавао да уништим и за коју сам, све док се Хитлер није појавио, сматрао да је смртни непријатељ цивилизацији слободе“.

Када се зна циљ Черчиловог пута у Москву, није имао много разлога да буде добро расположен. Совјетски руководиоци сигурно неће са много одушевљења поздравити договор западних Савезника да је отварање другог фронта на континенту Европе у 1942. години потпуно немогуће. „Чинило ми се као да носим велики комад леда на Северни пол…“ Није било чудно што Черчил није имао илузије о дочеку који му је припреман у Москви. Два и по месеца пре тога, 26. маја 1942, потписан је у Лондону британско-совјетски уговор којим се гарантује обострано пружање помоћи као и послератна сарадња. Молотов, који је пре тога стигао из Москве, рекао је Черчилу, 21. маја, да сматра да је питање отварања другог фронта сада најважније. Али, и Молотову је тада дато на знање да је инвазија у западној Европи, пре свега, технички неизводљива. Молотов се почетком јуна вратио у Лондон после посете Вашингтону, са нечим што би могло да се назове обећање Американаца да ће, ипак, још 1942. године у Европи бити формиран Западни фронт. Генерал Маршал се није слагао са Рузвелтовом изјавом, а Британци који са њом уопште нису били упознати, прихватили су је искључиво као политички маневар којим би уплашили Немце. Пошто није хтео да обмане Москву, Черчил је истовремено покушао да смањи Молотовљев оптимизам, и, како у својим мемоарима пише, „да да на знање да Британци, што се тога тиче, не могу ништа да обећају“. То је, у ствари, био суптилни превод оног што је британски Ратни кабинет већ био одлучио, тј. да ступање на тло Француске сме да се изведе само у случају ако је изглед на успех оптималан. У то време, међутим, ситуација није била идеална.

cercil-u-moskvi-1
На конференцији у Москви нису били присутни само Черчил, Стаљин и Хариман (горе), већ и Кедоген (на следећој слици сасвим лево) и Молотов (сасвим десно).

У северној Африци битка је доспела у врло критичну ситуацију, а средином јуна Черчил је био присиљен да јави Стаљину да мора да прекине с арктичким конвојима који су били тако значајни за Совјетски Савез. Стаљинова реакција на ову поруку била је леденија од ледених вода код Мурманска. С обзиром на тешку ситуацију у којој се налазила Црвена армија, то је ипак било прихватљивије од гласина, које је Молотов упорно ширио, да су западни савезници дефинитивно одбили да отворе други фронт у 1942. години. Било је велико питање да ли је Стаљина могла да смири англо-америчка одлука од 24. јула да прво искрцавање треба да се изведе у Алжиру (операција Торч), а да инвазија у Европи због војно-стратешких разлога треба да се одложи за 1943. годину. На инсистирање британског амбасадора у Москви, сера Арчибалда Кларка Кера, 27. јула је одлучено да ће Черчил лично упознати Стаљина са ситуацијом; пратио би га заменик министра спољних послова сер Александер Кедоган, начелник генералштаба Елен Брук, генерал Вевел (који је говорио руски) и маршал авијације Тедер. Черчил је 5. августа телеграфисао Рузвелту из Каира, где се управо налазио због разговора о проблемима северно-афричког фронта: „Врло бих ценио вашу помоћ за време разговора са Џоом. Да ли бисте могли да пошаљете Аверела (Харимана) са мном? Мислим да би ствар лакше прошла када бисмо оставили утисак да се сви слажемо. За мене је ово веома тежак задатак…“

После подне 12. августа Черчил и Хариман стигли су у Москву, где их је Молотов дочекао уз много церемонијала. Хариман је одсео у америчкој амбасади, док је Черчил добио за резиденцију „Државну вилу број седам“, која је била удаљена од града више од десет километара. На путу ка вили, Черчил је изненађено приметио да су заштитна стакла на вратима аутомобила необично дебела. „Министар каже да је тако паметније“ – изјавио је совјетски преводилац Павлов.

cercil-u-moskvi-2
Учесници конференције у Москви. Овај први »састанак на врху« није донео значајне резултате упркос настојањима. Због става западних Савезника да је немогуће током 1942. отворити други фронт, Черчил се осећао „као да носи велики комад леда на Северни пол…“ Разговори су обављени али „Северни пол“ је остао непромењен.

Још исте вечери, Черчил је у Кремљу разговарао са Стаљином. „Прва два часа била су непријатна и суморна“ сећа се Черчил. „Великог револуционарног вођу и мудрог совјетског државника и војника“ он није могао да убеди својим аргументима да је инвазија у Француској у кратком временском року веома ризична.и да не би била ни од какве користи за Совјетски Савез. „Стаљин, који је постао нестрпљив, рече да има друкчије мишљење о ратовању. Човек који није спреман да ризикује, не може да води рат“ – пише Черчил. Приговарао је Британцима да се боје Немаца, али се ипак привремено помирио са неизбежном ситуацијом. Атмосфера је постала некако мање затегнута када је алтернатива – искрцавање у северној Африци – дошла на дневни ред. Черчилов предлог о планираној медитеранској стратегији оставио је већи утисак него што се он, вероватно, и надао. „Да бих илустровао своје излагање, у међувремену сам направио цртеж крокодила. Помоћу овог цртежа објаснио сам Стаљину како смо планирали да истовремено нападнемо и осетљиви трбух крокодила и његову тврду губицу. А Стаљин, чије је интересовање сада достигло врхунац, рече: „Нека бог помогне овај подухват…“.После ноћи проведене у луксузном, „потпуно расипнички“ намештеном преноћишту, Черчил је следећег дана водио прилично тежак разговор са Молотовом. У пола девет увече стигли су и Кедоган, Брук, Вевел и Тедер у Москву. После слетања у Техерану, дошло је до квара на авиону те су због тога закаснили. Уместо да се одморе после заморног пута, одмах су позвани да присуствују другом разговору између Стаљина и Черчила. Разговор, који је личио на тропску олују отпочео је у једанаест часова у Кремљу. Брук прича како је Стаљин поново почео о инвазији у Француској, а затим је поставио неколико доста провокативних питања: „Када ћете већ једном почети да се бијете? Хоћете ли да ми свршимо сав посао док ви седите скрштених руку? Или ви више и не помишљате да почнете? Видећете, сасвим је подношљиво када се једном почне!…“ Черчила је то наљутило. Лупио је песницом о сто, и отпочео један од својих великих спонтаних говора. Стаљин се дигао, потегао дим из своје велике криве луле и, искезивши се, дао Черчиловом преводиоцу знак да прекине; објавио је преко свог преводиоца: „Не разумем ни реч од свега што кажеш, али бога ми тај твој темперамент ми се свиђа!“ После тога, сећа се Брук, разговор се наставио на бази обостраног поштовања: Черчил је издржао пробу те су даљи разговори прошли готово без експлозија, изузев када би Стаљин тврдоглаво одбијао да у било чему покаже разумевање за тачке гледишта Запада.

Черчил, који је дошао да доста тога понуди, који је мало захтевао, а поврх тога имао разумевања за совјетске тешкоће, морао је ипак још прилично да попусти – и сувише, сматрао је Брук, који се, што дуже су разговори трајали, осећао све непријатније у атмосфери сумњи и неповерења коју су совјетски преговарачи око њега ширили.

Гигантски банкет који је следеће вечери припремљен за госте у Кремљу, и на коме је Стаљин, најзад, напио маршала Ворошилова, није успео да поправи целокупно расположење, као што ни следећег дана нису успели бесплодни војни преговори са совјетским руководиоцима. Закључни комунике разговора говори о „срдачности и потпуној искрености“, а био је пун непотребних фраза које су још више наглашавале слаб резултат ове прве „конференције на врху“ између Истока и Запада. Када се 16. августа Черчил мртав уморан искрцао из авиона у Техерану, био је лакши за парче леда, али Северни пол је остао непромењен.

ДСР2

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *