Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Освајање Пантелерије, Лапмедузе и Линозе

4.8
(6)

Разбешњени духови на Пантелерији

Када је 13. маја 1943. остатак немачко-италијанске војске капитулирао у северној Африци, двадесет британских чистача мина претраживало је већ четири дана морске теснаце између Африке и Сицилије и чистило овај простор од стотина контактних и других мина. Петнаестог маја је адмирал сер Ендрју Канингам јавио Адмиралитету у Лондону: „Пролаз између Сицилије и Туниса у Средоземном мору је слободан“. Два дана касније кренуо је први конвој из Гибралтара у Александрију. Поморски пут између Лондона и Александрије сада је скраћен на 3200 миља и више није требало да се иде око Рта добре наде, рутом од 11 500 миља. Рашчишћавање у Туниском мореузу или Сицилијанском пролазу ослободило је не само путовање од запада према истоку, него и путеве од југа према северу, посебно пут којим је требало да Савезници дођу до Сицилије. На средини тога пута налазила су се италијанска острва Пантелерија, Лампедуза и Линоза, од којих је Пантелерија била најважнија због својих аеродрома и ваздухопловних база. Упркос опоменама неких од његових саветника, Ајзенхауер је 10. маја одлучио да пре Сицилије заузме Пантелерију. У овој минијатурној инвазији желео је да види, као у лабораторијском експерименту, ефекте и резултате тешких бомбардовања једне добро брањене обале. Он је поставио захтев да се масовним бомбардовањем италијанских гарнизона уништи њихов материјал и разбије борбени морал, тако да инвазија буде „сасвим проста ствар“. Пантелерија је вулканско острво, а од 1860. године је у италијанском поседу. Од 1937. године, по наредби Мусолинија, острво је утврђено као други Гибралтар ради заштите Сицилијанског пролаза и као противтежа британској Малти. На Пантелерији је живело девет хиљада становника, већином рибара и виноградара, од којих 3800 у луци Порто ди Пантелерија. Они су бројно падали у засенак према 11 000 војника колико је тамо било стационирано. Тринаестог маја, први су на Пантелерију отворили ватру британска крстарица „Орион“ и два разарача. Направљена је блокада острва. Италијански разарачи су против блокаде имали мало успеха. Један транспортни брод је експлодирао, други је потопљен, а потопљен је и један разарач, док је други запаљен и притеран на стене.

bombardovanje-pantelerije
Бомбардовање острва Пантелерија

У луци је прави хаос настао 1. јуна када је град потпуно разорен, а електрична централа онеспособљена. Британско ратно ваздухопловство долетело је да помаже ратној морнарици и бацило је 5 000 000 кг бомби у року од десет дана, на 82 квадратна километра, колико је износила укупна површина острва. Ратна флота наставила је са систематским бомбардовањем. Када је 8. јуна 5 крстарица и 7 разарача тукло Пантелерију, генерал Ајзенхауер и адмирал Канингем су то посматрали са командног моста крстарице „Орион“. И поред свих авионских бомби и бродских граната, Италијани нису пристали на безусловну капитулацију, коју им је Ајзенхауер предложио први пут 8, а још једном 10. јуна. Једина радио-станица која је још радила, јавила је Риму да ће „упркос свему да наставе да пружају отпор“. Међутим, она није јавила да је тај отпор пасиван. Сељаци, рибари и војници су се повукли у склоништа да се заштите од ураганске ватре и гвожђа који су се кроз облаке дима и прашине спуштали на острво. У петак ујутро, 11. јуна, инвазиона флота са 1. британском дивизијом зауставила је моторе на 8 миља од Порта ди Пантелерије. При дивном времену и мирном мору пешадија је прешла у чамце за искрцавање. Ескадриле ловачких авиона пратиле су их будним оком. У девет часова је италијански командант одлучио да капитулира. Наредио је да се на његов аеродром, на коме више није било авиона, стави велики бели крст. Како су била потребна два часа да његова наредба о обустави ватре стигне до свих положаја, одређено је да се предаја изврши у 11 часова. Због дима и смога над острвом, нити су Италијани могли да виде савезничку флоту, нити Савезници бели крст на аеродрому.

osvajanje-pantelerije
Британски војници напредују након искрцавања на острво

Нешто после 11 часова ветар је растерао облаке дима. Крстарице и разарачи отварали су ватру на обалне батерије које нису реаговале. У 11,35, америчке летеће тврђаве извеле су прецизно бомбардовање, а да нико на њих није отворио ватру. У 11,45, десантни чамци са пешадијом кренули су према обали. На кућама и рушевинама појавиле су се беле заставе. При освајању Пантелерије Савезници нису изгубили ниједног човека, нити је ико био рањен. Контраадмирал Харкорт оставио је разарач „Тартан“ у Порту ди Пантелерији и одмах кренуо са осталих седам разарача и четири крстарице под пуном паром сто миља јужније до Лампедузе. Ово острво заузима свега 20 квадратних километара. На њему је живело три хиљаде људи: виноградара, воћара, рибара који су ловили сарделе и спужвара. Привремено су на острву биле смештене четири и по хиљаде војника и официра. Још истога дана, 11. јуна, део савезничке флоте стигао је пола часа пред поноћ до Лампедузе и одмах почео бомбардовање. При свитању дошли су у помоћ бомбардери. Командант острва јавио је Риму: „Непрекидно бомбардовање са мора и из ваздуха. Неопходна заштита.“ Рим није одговорио на целу поруку, него јавио: „Убеђени смо да ћете непријатељу нанети што веће губитке. Живела Италија!“ После подне, 12. јуна, је један британски водник принудно слетео на једини аеродром Лампедузе, због квара на мотору. Италијански војници отрчали су ка машини да се предају, али до церемонијала предаје није дошло због ваздушног напада Савезника, који је приморао британског водника као и Италијане да побегну у склоништа. После напада, воднику је пошло за руком да поново упали мотор, па је, избегавши другу понуду капитулације, полетео према Тунису. У 5,15 предвече, поново су полетеле гранате са крстарице „Пенелопе“ и разарача „Џервиса“ ка острву. Разарач „Лукаут“ пожурио је ка малој луци Ил Порту и спустио у море помоћни чамац са једним официром, једним ратним дописником и тринаест морнара. У осам часова увече официр је јавио: „Прихватио капитулацију Лампедузе од заменика команданта, поморског капетана Мареча Обериозе, који прихвата све услове, пошто се гувернер острва налази у унутрашњости острва, на тридесет минута хода“. Баш када се четири и по хиљаде Италијана разоружало, ескадрила немачких авиона типа Јункерс 88 обрушила се на британско бродовље. Веће штете, међутим, није било: сломљено је нешто посуђа и дрвенарије на једном од разарача. У недељу ујутро, 13. јуна, појавила се једна британска крстарица и један разарач пред још мањим острвом Линозом, на коме су се већ увелико виориле беле заставе. Гарнизон од 169 војника предао се без борбе и икаквог отпора.

ДСР2

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *