Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Ослобађање Мусолинија

0
(0)

Акробатско бекство

Када је 25. јула 1943. влада маршала Бадоља ухапсила Мусолинија, фашистички режим који је двадесет и једну годину управљао Италијом, срушио се као кућа од карата. На улицама Рима ухапшено је неколико чланова фашистичке милиције. Све остало задржало је мир. У 10,45 часова увече је објављено преко радија у три кратке реченице да је Мусолини смењен, и да је Бадољо именован за његовог наследника, те да ће да се настави рат на страни Немачке.

Ујутро, 25. јула, маршал Бадољо је послао поруку своме претходнику. Била је адресирана на „Његову екселенцију, господина Бенита Мусолинија“. Садржај је био следећи: „Доле потписани, председник владе, жели да Вашој екселенцији јави да је оно шта се Вама догодило искључиво за Ваше лично добро. Обавештења из разних извора су показала да се припремају озбиљни атентати на вашу личност. Врло ми је жао што је тако морало да буде, и дајем Вам до знања да сам спреман да издам наређење за Вашу заштиту и пратњу на сваком месту које год желите.“ Мусолини је још истог дана одговорио: „Захваљујем маршалу Бадољу на интересовању које показује за моју личност. Једина резиденција која ми стоји на располагању је Рока деле Каминате где сваког момента желим да кренем. Хоћу да Вас уверим, макар само због посла који смо у прошлости заједно радили, да ја не само да нећу да изазовем неке тешкоће, већ ћу да сарађујем са Вама на све могуће начине. Радујем се Вашој одлуци да наставите рат на страни наших савезника, као што част и добро земље то сада налажу, и изражавам наду да ће Ваш тежак задатак бити награђен успехом. Ви радите по наредби и у име Његовог величанства краља, чији сам одани слуга био двадесет и једну годину, а то ћу и остати. Живела Италија!“.

Мајор Harald-Otto Mors, десно од Мусолинија, прави мозак и извршилац операције спашавања Мусолинија

Мусолини је два дана живео у убеђењу да ће заиста бити пребачен у своју кућу у Роки деле Каминате. Уместо тога, пребачен је на кажњеничко острво Понца у близини Напуља. Тамо је 29. јула прославио свој шездесети рођендан. Шестог августа је влада, уплашена да ће Немци да открију његово пребивалиште, наложила да се Мусолини пребаци на острво Ла Мадалена поред Сардиније.

С правом је постојала бојазан да ће Хитлер покушати да ослободи Дучеа. Када је до Фирера допрла вест да је Бадољева влада ухапсила његовог партнера у Осовини, одлучио је да свог колегу диктатора поштеди затвора у сопственој земљи. Официр СС јединица Ото Скорцени позван је 26. јула у Берлин. Скорцени, по рођењу Аустријанац, који је већ извео неколико смелих акција, командовао је тада специјалном СС јединицом, која је у тајности била обучена баш за овакву врсту акција. Хитлер је рекао Скорценију шта се од њега очекује. „Имам важан задатак за вас. Јуче је краљ издао Мусолинија, мог пријатеља и нашег верног савезника. Ухапсили су га његови земљаци. Ја не могу и не желим да највећег сина Италије оставим на цедилу. Сматрам да је Дуче отелотворење последњег поносног Римљанина. Под новом владом Италија ће да постане отпадничка! Остаћу веран свом старом савезнику и великом пријатељу. Треба га брзо спасити, иначе ће га предати Савезницима. Дајем вам наређење да изведете ову, за даљи ток рата тако важну акцију.“

oto-skorzeni
Хитлеров омиљени „специјалац“ – Ото Скорцени

Још исте ноћи Скорцени је телефонирао и телеграфисао тридесеторици својих људи. До следећег јутра морало је све да буде спремно за путовање у Италију. Ослобођењем Мусолинија руководиће генерал Студент, који је био командант немачких падобранаца у близини Рима. По првобитним плановима је киднаповање Дучеа требало да буде саставни део велике операције – „Студент“, чији је циљ био да се у Риму организује профашистички пуч. Овај план је касније пропао, јер су италијански сарадници овог пуча били ухапшени. Нови план ослобођења Мусолинија носио је назив „Ајхе“ (храст). Двадесет и седмог јула ујутро, Скорцени је летео са својим људима у Рим. Сместио се у Фраскатију, у врховном штабу немачких оружаних снага у Италији. Оданде је почео да трага за несталим диктатором. Задатак није био нимало једноставан због мреже многих погрешних трагова коју су Италијани изаткали. Најзад, Немци су открили да се Мусолини налази на острву Ла Мадалени. Скорцени је 18. августа направио извиђачки лет изнад острва, а затим је послао једног од својих официра да преобучен у рибара истражује околину. Он је потврдио да је Мусолини затворен у једној кући на острву. Предузете су обимне мере за акцију ослобођења, но тада је стигла порука да је птица одлетела у непознатом правцу. Почетком септембра је Скорцени био баш тамо где је и почео. У међувремену се Хитлер обратио неколицини видовњака и астролога у нади да ће нешто сазнати.

Осмог септембра је италијански радио јавио да је Бадољева влада капитулирала. Као услов за примирје, Ајзенхауер је захтевао Мусолинија! За Скорценија је то био разлог више да пожури. У међувремену је добио обавештење које је изгледало поуздано. Немачком шефу полиције у Риму пошло је за руком да дође до поруке која је била намењена италијанском министарству унутрашњих послова. У тој поруци је стајало да се Мусолини налази у Гран Сасу, скијашкој области у Апенинима. Скорцени је одмах послао извиђаче, но када су Италијани открили да Немци показују упадљиво интересовање за ту област, пребацили су Мусолинија из села у оближњи хотел „Кампо Императоре“, високо у брдима. До овог хотела могло је искључиво да се дође жичаром. Скорцени и његов потчињени мајор Радл су 8. септембра надлетали, извиђали и фотографисали околину изнад хотела „Кампо Императоре“. Због слабих могућности морали су да снимају полувисећи из авиона, са напола смрзнутим прстима.

Gran Sasso, Hotel Campo Imperatore
Хотел Campo Imperatore у коме је Мусолини био заточен

Из фотографија се види да се у близини хотела налази троугласти терен, на изглед прилично раван, где би евентуално могли да слете авиони. Скорцени је морао да бира између три могућности: напад преко брда, спуштање падобранаца или једрилице. Напад преко стрмина обронака и нагиба био је искључен; требало би исувише много јединица. Напад падобранаца би због струјања ваздуха и сувише малог терена за спуштање био преопасан, тако да је преостала само једна могућност: да се акција изведе једрилицама. Ове би морале да слете на мало, троугласто парче земље поред хотела. Такође ће да слети и један извиђачки авион који ће да понесе Мусолинија у Рим. Дванаест једрилица са сто и двадесет падобранаца и Скорцени са двадесет и шест његових СС-оваца напашће хотел, док ће друга група падобранаца под командом мајора Морса аутом отићи у село у долини да освоји жичару. Да би онемогућили карабињере (жандаре) који чувају Мусолинија да пруже отпор, приморали су италијанског генерала Солетија да пође са њима у једној од једрилица. Дванестог септембра 1943. године, тачно у 13 часова, уздигла се прва једрилица са аеродрома Пратика ди Маре у Риму. Док су машине лебделе над хотелом, испо- ставило се да равни троугласти терен уопште није тако раван како се учинило на основу фотографија. У ствари је то био врло стрм обронак. Онда је почело слетање на непогодан терен испред хотела. Једна од једрилица је тако несрећно слетела да је већина посаде била озлеђена. Три друге једрилице промашиле су место слетања. У међувремену су падобранци у долини освојили село, а да нису наишли на неки отпор. Заузели су станицу жичаре у долини. Кад су све једрилице слетеле, Скорцени је искочио међу првима. Солети се држао задатка и викнуо италијанским стражарима да не пружају отпор. Они су запањено спустили оружје, а да нису ни метка опалили. Скорцени је јурнуо напред вичући: „Руке увис!“ Видео је Мусолинија на првом спрату поред прозора и повикао: „Даље од прозора!“ После тога утрчао је у зграду где се налазила карабињерска радио-станица, избио столицу испод телеграфисте, разбио апаратуру и пожурио ка хотелу. Још увек није ни пушка опалила. Касније се испоставило да су италијанске власти наредиле карабињерима да не пружају отпор ако би Немци покушали да ослободе Мусолинија.

Fieseler Fi 156
Fieseler Fi 156 „Storch“ којим је Мусолини евакуисан са острва

Скорцени је желео да први поздрави Дучеа и да га обавести о његовом ослобођењу. Попео се у његову собу и нашао га са два италијанска официра. Натерао их је у угао са чуварем. Скорцени се затим нагнуо кроз прозор и јавио својим људима да је све у реду. Уместо беле заставе стављен је чаршав на прозор. Тек тада је Скорцени добио прилику да поздрави Мусолинија. Стао је у став мирно и рекао: „Дуче, Фирер ме је послао. Ви сте слободни!“ Телефонски се јавио генералу Студенту у Рим да је операција успела. Затим је дошао мајор Морс са својим људима жичаром. Сада је требало да се Дуче безбедно пребаци у Рим. Лаки извиђачки авион, који се такође спустио код хотела, чекао је спреман. Скорцени је лично пратио Мусолинија. Ништа није смео да ризикује да се уз пут нешто не би десило, па би морао Фирера да обавести да није успео. Због Скорценијеве велике тежине, лаки авион је био исувише натоварен, па је Мусолини ушао у апарат у недоумици, јер је и сам био авијатичар и знао је опасности које стоје иза тога. Машина је стартовала са стрме падине у јаку струју планинског ваздуха. Док су се спуштали ка долини, авион се клатио као нека пијаница, но у последњем моменту пилоту је пошло за руком да исправи машину. Безбедно су стигли у Рим, одакле је Мусолини, још увек под Скорценијевом пратњом полетео за Беч у једном немачком авиону типа Хајнкел. Одатле ће касније полетети у Минхен.

ДСР2

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *