Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Ваздушни десант на Дрвар

4.4
(12)

„Коњички скок“

У пролеће 1944. су, тада по броју, организованости и борбеном искуству, већ значајне снаге Народноослободилачке војске водиле успешне операције на читавој територији Југославије. Непријатељ је, углавном, држао само већа упоришта и значајније комуникације, које су јединице и групе НОВ и посебни диверзантски одреди и групе стално нападали. Национални комитет ослобођења Југославије предузео је на међународном плану одговарајуће кораке како би владе антифашистичких земаља признале Народноослободилачки покрет као јединог носиоца борбе против окупатора и стварне власти у Југославији.

У ситуацији створеној у Европи тога пролећа, огромно је порастао значај југословенског ратишта. НОВЈ се афирмисала као снага антифашистичке коалиције, на коју се може и мора рачунати, а нова Југославија задобила симпатије широм света. Центар ослобођене територије у Југославији био је тада Дрвар са околином, већ дуже време слободан. У Дрвару се налазило седиште ЦК КПЈ, АВНОЈ-а, Националног комитета, Врховног штаба, савезничких војних мисија и разних других установа и органа. У ближој и даљој околини Дрвара дејствовале су јединице 1. пролетерског, 5. босанског и 8. далматинског корпуса.

josip broz sa saradnicima drvar
Јосип Броз са сарадницима у Дрвару, неколико дана пред десант

Врховни штаб са својим одељењима, установама и јединицама био је размештен на више места у самом Дрвару и околини. Врховни командант маршал Тито боравио је у Бастасима, где је за њега била изграђена барака код извора Басташице, око 6 км удаљеног од Дрвара. Неки од осталих чланова Врховног штаба живели су и радили у кући испред пећине, а на улазу у пећину, названу Титова пећина, била је такође изграђена барака у којој је раније живео и радио Тито. Одељења Врховног штаба била су размештена у Дрвару. АВНОЈ и Национални комитет налазили су се у Шиповљанима, ЦК КПЈ код раскрснице путева у Дрвару, партијска школа у засеоку Подбрина, а ЦК СКОЈ-а у Дрвар-селу. Совјетска војна мисија била је у засеоку Грујићи, а британска и америчка у Дрвар-селу у групи кућа код окуке железничке пруге.

Уз Врховни штаб налазио се Пратећи батаљон од три пешадијске чете, једна противавионска чета, ескадрон коњице и вод тенкова – укупно око 350 бораца распоређених у Дрвару, око пећине, на Шобића главици, у Бастасима и код савезничких мисија. Официрска школа ВШ, са 100 наставника и слушалаца, претежно наоружаних пиштољима, била је у Шиповљанима. Инжењеријска бригада ВШ са штабом и два батаљона била је смештена у рушевинама фабрике целулозе.

На ослобођеној територији Дрвара налазио се 1. пролетерски корпус са 1. и 6. пролетерском дивизијом, а обезбеђивао је правце од Ливна, Јајца, Мркоњић града. Доњег Лапца и Срба према Дрвару. Главни задатак у заштити Врховног штаба имала је 6. личка пролетерска бригада. У Дрвару је стално била распоређена цела бригада, и то све до пред сам ваздушни десант. А тада је погрешном одлуком начелника Врховног штаба Арсе Јовановића отуда повучена. Тако, на сам дан десанта, у Дрвару није било ниједне веће оперативне јединице која би обезбедила Врховни штаб и друге војно-политичке установе које су тамо биле смештене.

Слободну територију Дрвара штитио је и 5. босански корпус, који је са 4, 10, 11. и дивизијом и три партизанска одреда, бранио правце који од Бања Луке, Приједора, Босанског Новог, Бихаћа и Ливањског поља воде ка Дрвару. Јужније од Дрвара, у рејону Тићева, налазио се штаб 8. далматинског корпуса који је у Ливањском пољу имао неке јединице 9. далматинске дивизије, док су остале снаге корпуса биле на Вису, у северној и средњој Далмацији.

Још у марту су у Врховни штаб стигле прве информације о могућем немачком ваздушном десанту на Дрвар. Зато су и предузете превентивне противваздушно-десантне мере. Уређени су положаји за одбрану пећине и других објеката. Пратећи батаљон се стално налазио у приправности. Сличне мере опрезности биле су предузете и у осталим јединицама и установама у Дрвару. За све јединице устајање је било у пет часова после чега је људство одлазило на периферију града да би се заштитило од изненадног ваздушног напада док су борци Пратећег батаљона запосели одбрамбене положаје. Ове мере су стално спровођене јер је непријатељска авијација често надлетала, извиђала и бомбардовала Дрвар. С обзиром на то да су се мере противдесантне одбране већ дуже време предузимале, а да до десанта није долазило, то је поступно будност попустила, па су и неке одбрамбене мере занемарене.

Тек кад је, стицајем разних околности, у Дрвару остао само Пратећи батаљон Врховног штаба, а мере противдесантне одбране попустиле, Немци су почели да припремају ширу операцију комбиновану са ваздушним десантном на Врховни штаб. Врховни командант маршал Тито, који је у то време боравио у Бастасима, дошао је увече 24. маја у Дрвар да би сутрадан, на свој педесет други рођендан, приредио малу свечаност за своје најближе сараднике и чланове савезничких војних мисија. Заноћио је у дрварској пећини и у њој га је затекао десант. Немци су 25. мај одредили за почетак операције „Коњички скок“, јер се тих дана пролепшало време, па је авијација могла успешно да дејствује. Што се датум почетка операције поклопио са Титовим рођенданом, је пука случајност. Када је Адолф Хитлер у својој канцеларији у шуми Герлиц близу Растенбурга у источној Пруској, 6. августа 1943. примио генерала Лотара Рендулица, рекао му је поред осталог, да ликвидира Тита и то по могућности заробљавањем. Независно од тога а безмало у исто време, такав задатак добила је и дивизија „Бранденбург“. Она је ради тога формирала специјалну јединицу „Кихнер“ и упутила је у Бања Луку, да би одатле простудирала и пронашла могућности да изврши свој задатак, поготово у време док се Тито налазио у Јајцу. Немци су наиме, подстицани опсесијама свога Фирера сматрали да ће највећи успех у „смиривању ситуације на Балкану“ постићи ако униште Врховни штаб НОВЈ, а пре свега врховног команданта Тита. Претпостављали су, наиме, да ће „борбени елан партизанских формација брзо ослабити када не буде доминантне Титове личности, тог мотора енергије ослободилачке армије“, како је записао један немачки историчар.

Шестог маја 1944, фелдмаршал Вајкс, командант Југоистока, наредио је генералу Рендулицу, команданту 2. оклопне армије у Врњачкој Бањи, да по могућности у мају са свих страна – од Бугојна, Јајца, Бања Луке, Приједора, Бихаћа и Книна, продре на ослобођену територију према Дрвару, „унесе неред у Титову врховну организацију, а затим да лови и разбија расцепкане групе до потпуног исцрпљења“. Четири дана касније посебно му је саопштено да „Фирер одлучујућу важност придаје томе да се у операцији притисне Титов Врховни штаб и да се по могућности разбије“, с тим да се испита могућност да у ту специјалну сврху буде употребљен 500. СС падобрански ловачки батаљон. Ова јединица стављена је тада на располагање Рендулицу, а налазила се на обуци у рејону Краљева и Матарушке Бање. Немачка Врховна команда дала је, осим тога, фелдмаршалу Вајксу низ упутстава за спровођење операције узимајући у обзир дотадашња искуства у борби са партизанима.

немачки падобранци
Припадници немачког 500. СС падобранског батаљона

Према плану операције „Коњички скок“, који је усвојен, главни задатак припао је 500. СС падобранском ловачком батаљону. Била је то заиста „посебна“ јединица. Састављена је, наиме, од 900 криминалаца и других преступника, којима је речено да ће бити ослобођени кривице ако им успе да заробе Тита. Батаљон је требало да се пребаци у два таласа једрилицама и падобранима, и да муњевитим ударом зароби или уништи Врховни штаб и маршала Тита, затим разне војно-политичке органе и савезничке војне мисије при Врховном штабу.

Први талас бројао је око 650 војника и састојао се од шест борбених група једриличара које су добиле звучне називе „Пантер“, „Јуришник“, „Хватач“, „Дробилица“, „Гризач“ и „Безобзирни нападач“. Свака група имала је свој посебни задатак. Борбена група „Пантер“, око 110 људи, требало је да се спусти у рејону Шобића главице и заузме „Цитаделу“, како је названа Шобића главица и сточна пијаца, јер су Немци претпоставили да се тамо налази седиште Врховног штаба. Борбена група „Јуришник“, око 50 људи, требало је да ликвидира „Москву“, како су Немци шифровано назвали простор у којем се налазила совјетска војна мисија. Борбена група „Хватач“, око 40 људи, добила је задатак да заузме „Лондон“ што је била шифра за британску војну мисију, за коју су претпостављали да се налази у Прњавору. Борбена група „Дробилица“, око 50 људи, требало је да се спусти у рејону Трнинића брега, са задатком да заузме америчку војну мисију, шифровано названу „Америка“. Осим тога, постојале су и три групе падобранаца, тзв. „Плави“, „Зелени“ и „Црвени“, којима је поверен задатак да се спусте у Дрвар, понајвише у центар града. У заповести штаба 500. батаљона је стајало да је тежиште дејства свих делова батаљона Титов штаб, и да чим сазнају за његову тачну локацију сви треба да дејствују у том правцу.

nemačka jedrilica drvar
Немачка једрилица спуштена у рејону Дрвара

Немци су предвидели да у дрварској операцији учествују и снаге из 7. СС Принц Еуген и 373. легионарске дивизије, као и бројне друге самосталне јединице од Ливна, Јајца, Бања Луке, Приједора, Босанског Новог, Бихаћа, Лапца и Книна, са усташама, домобранима и четницима – укупно око 20 000 војника. Почетак операције предвиђен је за 25. мај у пет часова изјутра. Рачунало се да ће да траје око три седмице. За непосредно руковођење одређен је штаб 15. брдског армијског корпуса који је пребацио део штаба из Книна у рејон Бихаћа. Ради очувања тајности, 500. СС падобрански ловачки батаљон пребачен је између 21. и 24. маја железницом и моторним возилима из Краљева и Матарушке Бање на полазне аеродроме код Зрењанина, Загреба и Бања Луке. Људству батаљона ништа није речено о предстојећој операцији. Војницима је чак забрањено да одржавају контакте са цивилима и квислиншким формацијама, а са возила су уклоњени сви падобрански знакови. Хитлер је 21. маја лично дао фелдмаршалу фон Вајску пристанак за почетак операције „Коњички скок“. Рано ујутро 25. маја 1944, Дрвар су најпре надлетела два извиђачка авиона. Чим су примећени, дат је уговорени знак за узбуну. Јединице су одмах поселе положаје. Тада је наишло пет ескадрила немачких бомбардера под пратњом ловаца, који су од 6,35 до 7 часова жестоко бомбардовали Дрвар и најближу околину. Успело им је да униште радио станицу Врховног штаба и покидају телефонске везе штаба са јединицама. Чим је престало бомбардовање, долетели су немачки транспортни авиони који су вукли једрилице, тако да је у 7 часова отпочело спуштање првог таласа. Прво су почеле да се спуштају једрилице, а одмах затим и падобранци. Пошто су скршили отпор бранилаца, Немци су око 9 часова заузели Дрвар. Делови Пратећег батаљона повукли су се према пећини.

Nemci_nastupaju_ka_Drvaru_1944
Наступање Немаца ка Дрвару

Падобранци су заузели и Шобића главицу, и заробили два савезничка новинара и два фоторепортера. Тек тада су установили да се тамо уопште не налази Врховни штаб. Значи, пали су на погрешно место. Окренули су се према дрварској пећини, одакле је на њих отворена све јача ватра. У рејону моста преко Унца и јужно од пећине развиле су се жестоке борбе између Немаца и бораца Пратећег батаљона. Ступио је у дејство и тенковски вод Пратећег батаљона.. На један партизански тенк, који је продро, Немци су бацили ћебе и на тај начин хтели да га зауставе. Тада је омладинка Мика Боснић скочила и свукла ћебе са тенка. Тенк се извукао, али су Немци изрешетали Мику рафалима из аутомата. Друг Тито је храбру девојку из Дрвара посмртно одликовао Орденом народног хероја.

marsalska uniforma drvar
Немачки падобранци разгледају нађену маршалску униформу друга Тита. Упркос Хитлеровом личном наређењу да се Тито ухвати жив или мртав током немачког десанта на Дрвар, сем Титове униформе падобранци ништа нису нашли.

Према Дрвару су похитали и слушаоци Официрске школе Врховног штаба из Мокронога. Око осам часова и они су ступили у борбу са падобранцима. Иако слабо наоружани, онемогућили су Немцима да се пробију према Подовима, изнад пећине, чиме су заштитили одступницу чланова Врховног штаба.

Како су савезничке војне мисије биле ван подручја десанта, напустиле су Дрвар и кренуле према Тићеву где је био штаб 8. далматинског корпуса. Штаб 6. личке дивизије, видевши да се над Дрваром спушта десант, одмах је тамо упутио делове 3. личке бригаде. Према Дрвару је кренуо и 1. батаљон 3. далматинске бригаде 9. дивизије. Убрзо је организован напад снага НОВЈ на немачки десант. Одједном су нападачи – Немци – доспели у ситуацију да се бране.

Gospa Talić
Презир, храброст и одлучност виде се на лицу ове младе дрварчанке, Госпе Талић, коју су заробили немачки падобранци. Становништво Дрвара пружило је снажан отпор јединицама ваздушног десанта

Врховни штаб са другом Титом и даље се налазио у пећини. Нису могли да је напусте, јер је постојала опасност да их приликом повлачења у било ком правцу примете немачки падобранци. Око 12 часова долетео је други талас немачких десантних снага. Стигао је, у ствари, са закашњењем, што је, донекле, олакшало одбрану Врховног штаба и омогућило да Тито са најближим сарадницима изађе из пећине и да се под обезбеђењем Пратећег батаљона повуче на Подове. Одатле је следећег јутра стигао у Маретића увалу између Луњеваче и Клековаче, где се задржао целог 26. маја. Наиласком 3. личке бригаде и изласком Врховног штаба и савезничких војних мисија из Дрвара, акција немачких ваздушно-десантних снага дефинитивно је доживела неуспех. Читаво послеподне 25. маја, они су се упорно бранили и постепено измицали пред нападима јединица НОВЈ. Око девет часова увече почео је општи јуриш на преостале немачке падобранце у рејону Шобића главице, на гробљу где су се Немци били утврдили. Напади и јуриши трајали су до после три часа ујутро, 26. маја. Тада је јединицама НОВЈ наређено да напусте Дрвар и почну борбе са немачким снагама које су продирале према Дрвару. Две трећине немачког 500. СС падобранског ловачког батаљона је изгинуло. Нико од чланова Врховног штаба ЦК КПЈ, АВНОЈ-а, Националног комитета и савезничких мисија није погинуо. Немци су морали да се, као главним трофејем, задовоље Титовом униформом, коју су нашли у партизанској кројачкој радионици. Хитро су се наместили око униформе и сликали се, и не слутећи да ће ова фотографија, из џепа заробљеног немачког официра, стићи пре у партизанске руке него пред очи његове породице као доказ његовог „херојства“.

drvar-operacija
Немачки врховни командант Југоистока фелдмаршал фон Вајкс, почетком маја 1944. наредио је генерал-пуковнику Рендулицу, команданту 2. оклопне армије да нападне на Дрвар са свих страна, „да унесе неред у Титову врховну организацију а затим да лови и разбија расцепкане групе до потпуног истребљења.“ Истовремено је из Берлина од Хитлера стигло наређење да се операција „Коњички скок“ свакако изврши. Међутим, немачки падобранци и њихови команданти могли су Берлину једино да јаве да у томе нису успели. Тито је убрзо након напада на Дрвар стигао на ослобођено острво Вис.

Даља евакуација Врховног штаба ипак није ишла тако брзо ни лако. Истовремено са падобранцима, кренуле су и друге немачке снаге ујутро 25. маја у напад са свих праваца – од Ливна, Јајца, Бања Луке, Приједора, Босанског Новог, Бихаћа, Лапца и Книна – према Дрвару. Намеравале су да разбију јединице из 1. пролетерског, 5. босанског и 8. далматинског корпуса, које су браниле прилазе Дрвару, и да стигну у Дрвар истог дана када се спусте падобранци. Једино су из правца Срба стигли у Дрвар делови немачке борбене групе формиране од ојачаног 384. немачког пука из 373. легионарске дивизије, док су остале немачке снаге закасниле један или више дана. Тактика јединица НОВЈ показала се исправном. Мање снаге распоредиле су се фронтално, док је већи део изводио ударе на бокове и позадину непријатеља, што га је развлачило и успоравало му кретање према Дрвару. Кад су се спојиле немачке снаге које су долазиле из разних праваца са онима у Дрвару, почела је нова етапа немачког напада. Нису престајали да трагају за Врховним штабом и другом Титом, не би ли их уништили. Врховни штаб се у међувремену пребацио прво у село Потоци, источно од Дрвара. Немци су дознали за његово боравиште и усмерили више својих јединица према Потоцима. Пошто је уочио немачке намере, Врховни штаб је после тродневног задржавања у Потоцима, у пратњи 3. батаљона 1. пролетерске бригаде, увече 29. маја кренуо на југ за село Пољице. Тамо му се прикључио штаб 1. пролетерског корпуса и сачекала га 3. крајишка пролетерска бригада одређена да обезбеђује даље кретање Врховног штаба. Настављајући покрет без задржавања, Врховни штаб се пребацио у Преодац на северним падинама Шатор планине и остао тамо до 31. маја увече. С обзиром да су се и тамо приближиле немачке снаге, колона Врховног штаба наставила је покрет, прешла цесту Мркоњић Град-Гламоч и до мрака 2. јуна избила на Вучје пољане, јужно од Млиништа, одакле је продужила ка Купрешком пољу. Како је успостављена радио-веза са Баријем, у ноћи између 3. и 4. јуна стигао је из Барија совјетски авион типа Дакота, којим је пилотирао Александар Сергејевич Шорњиков. Спустио се код села Бајрамоваца, одакле је друга Тита са делом Врховног штаба пребацио у Бари. Исте ноћи и с истог места, америчким транспортним авионима пребачени су у Бари још неки руководиоци и 118 рањеника. После неколико дана задржавања у Барију, Врховни штаб и Тито пребацили су се британским разарачем на Вис, где су остали наредна три и по месеца. Одласком Врховног штаба на Вис, извлачењем јединица 1. пролетерског корпуса са подручја захваћеног операцијама и престанком немачког напада на јединице 8. корпуса, практично је, 5. јуна, завршена дрварска операција, иако су још поједине немачке јединице нападале делове 5. корпуса, али без иоле значајнијих успеха. Ипак, обе стране претрпеле су велике губитке. Тако су још једном пропали планови и наде немачке Врховне команде да ће успети да уништи Врховни штаб НОВЈ, а посебно маршала Тита.

Prateći_bataljon_Vrhovnog_štaba
Пратећи батаљон Врховног штаба, фотографисан после битке.

Према оцени друга Тита, то је „био последњи Хитлеров покушај, али само покушај, а ваздушни десант на Дрвар био је, у ствари, само очајнички акт освете и покушај ликвидације главних вођа устанка…“

ДСР2

 

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *