Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Искрцавање Британаца и Канађана

0
(0)

Обрнуто од Денкерка

Британска зона десанта се простирала од Порт ан Бесена до реке Орне, дакле на око тридесет километара, и била је подељена на три сектора који су имали шифрована имена „Сворд“, „Џуно“ и „Голд“. Код Ле Амела су Британци дочекани готово на исти начин као Американци на одсеку „Омаха“. И овде су немачка утврђења остала нетакнута. Бомбе из авиона су пале далеко од циљева, а и бомбардовање флоте није дало много резултата. Британски десантни бродови нису имали много тешкоћа за време пловидбе до обале. Али, тек што су јединице прешле линију до које је плима допирала, дошли су под убитачну унакрсну ватру. На срећу, Британци су располагали тенковима који су одмах почели жестоки двобој са немачким јединицама. Да нису имали ову подршку, на „Голду“ би се одиграла иста драма као и на одсеку „Омаха“. Ипак је ситуација целог јутра била крајње неизвесна. Први батаљон из 231. бригаде ступио је на обалу нешто пре пола осам. Требало му је осам часова да ућутка немачке батерије и митраљеска гнезда у селу на динама. Изгубио је цео дан у борби са две стотине немачких војника.

Јединицама које су се искрцале са обе стране Ле Амела било је знатно лакше. Њихови губици били су далеко испод очекивања. На левом боку, после четрдесетак минута, 1. батаљон 69. бригаде могао је да са обале напредује у дубину, а јуришни одред успео је да уништи четири бункера после чега су се пробили са два тенка, док је непријатељ побегао у паници. На десном крилу одсека „Голд“ су Немци пружали тако незнатан отпор да су придошли морнари били готово разочарани. „Било је као вежба у Британији“.

iskrcavanje-britanaca-kanadjana-1
Овај снимак направљен је на једној од обала одређених за десант Британаца. Снимак је награђен признањем америчке штампе: „Најбоља ратна фотографија“. Британци који су се искрцали на десном крилу одсека „Голд“ нису наишли на јак отпор. Несметано су заузели обалу, а Немци су побегли у паници.

Одсек „Џуно“ био је бојно поље Канађана и постао је најкрвавији на целој обали британског фронта. У овој зони се пред обалом налазе ужасно оштре стене, које само при осеци извирују из воде. И овде су немачки положаји остали већим делом готово нетакнути. Браниоци су претворили у тврђаве многе куће у Курселу, Берњер сир Меру и у Сен Обен сир Меру. Амфибијски тенкови су сувише касно ступили на тло да би могли да пруже подршку првим таласима пешадије. Инжењеријске чете за рашчишћавање имале су исувише мало времена да уклоне препреке пре плиме. Један официр морнарице прича шта се догодило са његовом флотилом која се састојала од пет десантних бродова:

„Око три четвртине јединица са брода LCA 150 се искрцало када је експлозија проузрокована мином или минобацачком гранатом, пробила леви бок брода. Један војник је рањен. И десантни број LCA 1059 био је тешко оштећен на левом боку од мине са неке препреке, пошто је једна трећина војника била искрцана. Два војника су страдала. Једна друга експлозија пробила је десантни брод LCA 1137. Сви војници су читави успели да напусте брод. Када су се све јединице искрцале из десантног брода LCA 1138, један талас га је бацио на стену. Експлозија која је уследила расекла је дно брода. Официр који је командовао тешко је рањен. Јединице из десантног брода LCA 1151 су могле да се искрцају читаве. Наредио сам посадама потопљених бродова да дођу на десантни брод LCA 115. Сада је ослобођен пролаз између препрека, али тек што смо отпочели пут натраг, морали смо да се склонимо и ослободимо пут броду са тенковима. Једна стена је раскинула дно десантног брода LCA 1151. Посаде је покупио један тенконосац, те су најзад стигле на сигурно место, мада је то многе коштало живота“. То је пред обалом на одсеку „Џуно“ била обична појава. Већина десантних бродова је успела да без великих губитака превезе своје људе на обалу, али пре или касније су ипак постали жртве препрека које је брза плима сакривала. И тек што би јединице прешле линију до које је плима допирала, дошле би на домет немачких митраљеза, топова и минобацача. Једна чета је преполовљена за време јуриша преко обале. Ускоро је обала била пуна мртвих и рањених. У свим селима поред обале водиле су се жестоке борбе. Берњер је у пола девет био очишћен од непријатеља, али нешто изван села су непријатељски митраљези и противтенковски топови задржали даље напредовање, још читава два часа. У улицама Курсела су борбе трајале до касно после подне.

На одсеку „Сворд“ су се искрцали шкотски командоси, док је њихов гајдаш марширао горе доле поред воде и дувајући извијао на свом инструменту шкотске народне песме. Ипак, и овде, на појединим местима отпор је био јак, нарочито код Уистрехама и код Лион сир Мера. Двадесет и други батаљон Источнојоркширског пука изгубио је код Уистрехама две стотине војника првог дана десанта. Командоси који су овде касније ступили на обалу били су дубоко потресени када су угледали обалу посуту густо збијеним мртвим и умирућим војницима. Да су се доста неискусни Јоркширци одмах после искрцавања боље распоредили, пало би вероватно далеко мање жртава. Ма како борбе биле крваве одмах после искрцавања, оне на овом сектору нису трајале дуго. Многи који су у првом таласу стигли на обалу, били су изненађени када су наишли на тако слаб отпор. Немачке јединице које су морале да се бране од 3. британске дивизије биле су спремне да се брзо предају, јер неки војници из 716. дивизије нису уопште више хтели да гину за Адолфа Хитлера. У тој дивизији налазили су се војници старијих годишта који су били сити ратовања. Током дана се британско напредовање развијало, великим делом, по плану. Још пре поднева освојен је Ерманвил као и Колевил, а војници Источнојоркширског пука су јужно од Уистрехама уништавали немачке положаје. Током поднева већина британских јединица већ је била далеко на путу у правцу Каана.

Али, Немци су се брзо опоравили од првог шока и савезнички извиђачки авиони су јавили да 21. оклопна дивизија креће према Каану. Савезничке ваздухопловне снаге су током целог дана нападале немачке тенкове и пешадију у покрету, али нису могле да спрече да после подне 40 брзих немачких тенкова не нападне Британце. Са противтенковским оружјем четири од њих су одмах избачени из борбе, после чега су се Немци повукли у шуме. Британци су почели да их гоне и успели су да униште још неке тенкове. Непријатељ се даље повлачио, изгубивши укупно тридесет тенкова. Савезничке ваздухопловне снаге имале су такође пуно успеха, па када је пало вече, од 124 немачка тенка, којима је дат задатак да Британце баце назад у море, остало је само седамдесет. Тако су, барем, Немци сами касније изјавили. Британци су првобитно изнели много скромнији број уништених тенкова.

Напредовање Британаца се зауставило увече, после освајања села Бијевила и Бевила, на отприлике пет километара од Каана. Ово се није слагало са првобитним планом. По њему је требало да градови Баје и Каан првог дана десанта буду заузети, а то је можда било исувише амбициозно. Леви бок мостобрана је морао да се ојача положајима источно од Орне. Ниједан од ових циљева није постигнут. Неочекивано висока плима много је успорила уклањање препрека пред обалом. Јак отпор Немаца у разним селима задржао је више часова напредовање, што је опет проузроковало велика загушења на обали, тако да је било немогуће да тешко оружје брзо стигне до првих линија. Ово све је немачкој 21. оклопној дивизији дало довољно времена да напредује до нешто иза Каана и – мада уз велико губитке – задржи Британце док не падне мрак. Каан се налази отприлике дванаест километара удаљен од обале, Баје десет километара. Чак и да је отпор био много слабији, за изнурене јединице са свим њиховим материјалом, не би било једноставно да до вечери стигну до градова и да их освоје. Јер војници, откако су двадесет и четири часа раније напустили Британију, једва да су имали мало одмора. На обалу су ступили у слабој кондицији. Током целог дана морали су да се боре са товаром на леђима и да вуку тешко оружје. Оно што су постигли првог дана десанта било је готово натчовечно. Мостобран се протезао од Мервила до Ароманша. Око девет часова увече, после јаких борби, Ароманш је очишћен од Немаца и током наредних седмица ће да служи као главна транспортна лука за трупе и материјал. Огроман број јединица ступио је првог дана на нормандијско тло: 75 215 Британаца, 57 500 Американаца. Осим тога спустило се и 23 000 падобранаца. Тако је више од 165 000 савезничких војника отпочело ослобађање западне Европе. Од њих је првог дана десанта око 10 000 – 12 000 убијено, рањено или нестало. Ма како висока била ова цена, могла је да буде и далеко, далеко већа да је немачко ваздухопловство било у стању да се умеша. Обале, које су посебно у јутарњим часовима биле пуне људи и материјала, биле су изричито рањиве за нападе из ваздуха. Многи Британци су се сећали дана код Денкерка, када је саобраћај кренуо у обрнутом правцу, док се Геринг трудио свим силама да 300 000 британских и француских војника на обали и у динама и стотине бродова, који су пловили тамо-амо између британске и француске обале, потпуно уништи нападима из ваздуха. Сада се много већа флота налазила пред нормандијском обалом и много већа војна снага ће да ступи на обалу у следећим данима. Али од немачке авијације није било ни трага. Огромна премоћ савезничких ваздухопловних снага задржала је на сигурном одстојању оно мало немачких ловаца и бомбардера којима су располагали на овом делу фронта. Једини немачки напад првог дана десанта извела су два ловца типа Фоке Вулф 190 на одсеку „Сворд“. То је био бравурозан покушај, али потпуно бесмислен. Ловци су јурили са бректећим митраљезима до на пет метара изнад обале, да би се затим заувек изгубили у облацима. Једине жртве били су шесторица немачких ратних заробљеника. Они су хтели да ис- користе изненађење својих чувара који су гледали увис, па су почели да беже. Одмах су погођени.

Велика надмоћ Савезника у ваздуху види се из следећих бројки. Осим летова за посебне ваздушно-десантне операције, ваздухопловне савезничке снаге су првог дана десанта извеле не мање од 10 585 летова. У свим тим операцијама ниједан савезнички авион није настрадао због интервенције Геринговог ваздухопловства.

У тами су се потпуно изнурене савезничке јединице укопале у провизорне положаје уређене на брзину. Ноћ је Немцима пружила заклон, али њихове ваздухопловне снаге то нису могле да искористе. Савезничке линије су биле крхке. Само један противнапад јачих немачких снага које су доведене ноћу, могао је можда, још и да измени ситуацију.

ДСР2

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *