Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Немачка нагађања

4.7
(3)

Лозинка је емитована

Немачкој обавештајној служби није пошло за руком да добије тачне информације о савезничкој инвазији која је требало да почне сваког тренутка у западној Европи. Немачки агенти, који су били инфилтрирани у француском покрету отпора, чули су 1. и 2. јуна шифроване поруке које је давала британска радио-мрежа. Покрет отпора је тиме добио наређење да слуша даља обавештења о извођењу саботажа. Трећег јуна, велики адмирал Дениц обавештен је о неким добивеним предвиђањима и нагађањима. Саопштено му је такође да би за две недеље можда могао да се очекује почетак инвазије. Команда немачке морнарице није, међутим, схватила озбиљно ово упозорење и веровала је да се ради о вежбама.

Немачка војна обавештајна служба већ раније је открила да ће британска радио-дифузија у месецу инвазије, првог дана да емитује прву строфу познате Верленове поеме, а да ће друга строфа да следи четрдесет и осам часова пре искрцавања. Од немачких официра, који су са овим били упознати, само мали број је веровао у тачност ове информације. Обавештајни официри Команде „Запад“ сматрали су да је једноставно апсурдно да би Савезници унапред објавили преко радија своје искрцавање. Ипак, првог јуна ноћу, прислушна служба за информације при 15. армији заиста је чула прву строфу Верленове поеме „Јесења песма“. Са много нестрпљења очекивана је друга строфа коју је британски радио заиста емитовао 5. јуна у 21.25 часова. Командант 15. армије генерал фон Салмут је затим дао узбуну за своје јединице. Наредио је такође да се информише команда Групе армија Б и Врховна команда. Али штаб Групе армија Б у Ла Рош Гијону сматрао је да је ватно да текст који су чули заиста најављује почетак инвазије. Фелдмаршал Ромел, који је био на путу за Оберсалцберг ради сусрета са Хитлером, и ту је ноћ проводио код породице у Херлингену, није позван да се врати, нити је обавештен. Ни 7. армија није обавештена. У штабу Команде „Запад“ у предграђу Париза Сен Жермен-он-Леју такође нису схватили важност поруке, мада су истовремено стизала обавештења да радио-станице између Шербура и Авра имају сметње, а да су станице од Фекама до Калеа регистровале кретање бродова. Даље је прислушна служба немачког ваздухопловства ухватила метеоролошке извештаје за тешке и полутешке савезничке бомбардере који пре тога никада у то доба нису оперисали. Упркос свему, фон Рундштетов штаб није дао узбуну. Уосталом, за команданте би таква узбуна била од мале вредности, ако се не би дала информација о времену и месту искрцавања. Извиђачка авијација која је на ова питања могла да да одговор, већ данима није била у могућности да извиђа због савезничке надмоћи у ваздуху. Обалски извиђачки бродови нису ноћу могли испловити због невремена на мору, а ионако би због плиме могли да исплове тек следећег јутра. Штаб Команде „Запад“ је зато несметано настављао са припремама за инспекцијско путовање у Нормандију, које је фон Рундштет требало да почне следећег дана. Ни генерал Јодл, начелник генералштаба Врховне команде оружаних снага, није придавао нарочити значај емитованим строфама Верленове поеме.

general-dolman
Генерал Долман чија је 7. армија морала да сачека ннвазију у Нормандији. Али, 6. јуна његова армија није била спремна да дочека савезнички десант

И тако, 7. армија није опоменута, а искрцавање је изведено баш у њеној зони. Да све буде још горе, проба за узбуну која је требало да се изведе увече 5. јуна, отказана је у рутинској дневној заповести команди јединица; и то, на првом месту због лоших временских прогноза, а друго, јер је већина дивизијских команданата 6. јуна изјутра требало да крене у Рен на штапске вежбе. У сваком случају, командант 7. армије генерал Долман сматрао је да има мање разлога да алармира своје трупе ове ноћи него у свим претходним. Зато се његова армија 6. јуна налазила само у стању тзв. одбрамбене приправности, које је било на снази још од почетка године. Командант морнаричке групе Запада, адмирал Кранке, такође није придавао никакав значај вести коју је добио од обавештајне службе. Немачки морнарички стручњаци сматрали су да су за искрцавање Савезника потребне одређене временске прилике (мирно море, мало ветра, без ниских облака и добра видљивост), којих није било 5. јуна. Због лоших временских прилика, а и зато што је лично сматрао да савезничко бомбардовање приобалне одбране још никако није завршено, Кранке ни у ком случају није очекивао да би инвазија могла да буде 6. јуна. Немци, додуше, нису могли да предвиде да ће време да се побољша 6. јуна, јер њихови свакодневни метеоролошки летови нису стизали даље но нешто западније од Ирске. Према Кранкеовом мишљењу и према извештају обавештајне службе, савезнички десант није могао да се очекује у догледно време. У ратном дневнику Морнаричке групе Запада, у белешкама од 6. јуна 1944. стајао је, међутим, већ наслов: „Велико искрцавање у заливу Сене“.

ДСР2

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *