Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Немачке противакције 6. јуна 1944.

5
(1)

Ромел у Француској

Фелдмаршал Ромел, командант Групе армија Б, у чијем су саставу биле 7. и 15. армија, одређене да бране севернофранцуску обалу, био је у моменту инвазије на путу ка Оберзалцбергу. Тамо је желео да наговори Хитлера да се оклопне дивизије, које су се налазиле у француској позадини као резерва Врховне команде оружаних снага, пребаце на обалу. Да су Ромелове жеље биле испуњене, три оклопне дивизије и један противавионски корпус стајали би тачно иза савезничке зоне искрцавања. Када су изјутра од 1,15 часова у команду Групе армија Б у Ла Рош Гијону почела да пристижу обавештења из 7. армије о савезничком ваздушном десанту у југоисточном делу полуострва Котантена и код Каана, оба у рејону 84. армијског корпуса генерала Маркса, Ромелов начелник штаба генерал-лајтнант Шпајдел и командант Команде „Запада“ фелдмаршал фон Рундштет испочетка су мислили да су то савезнички маневри за заваравање. Они су рачунали на то да ће њихов противник свој главни напад да усмери на подручје 15. армије, која је бранила обалу између Сене и Шелде. Зато је Шпајделово прво наређење гласило да две дивизије које су биле на полуострву Котантену, а то су биле 91. и 709. са својим покретним резервама, морају да се супротставе падобранцима. Двадесет и прва оклопна дивизија, која је била јужно од Каана, морала је да дође на полазни положај да би и оданде могла да нападне противника који се спустио из ваздуха.

romel-francuska-1
После свог повратка, при крају поподнева 6. јуна, фелдмаршал Ромел расправља о војној ситуацији. Прва наређења о потребном противнападу Ромел је издао телефонски свом начелнику штаба Шпајделу.

Међутим, када је јављено о великом ваздушном десанту, било је јасно да то нису само савезнички маневри за заваравање као што се мислило. Напротив, показало се да морају да очекују савезничке јединице и са мора, па су сматрали да је препоручљиво да на фронт упуте две оклопне дивизије из резерве Врховне команде, које су се налазиле у близини Шартра и Евреа. Шпајдел се постарао да око три часа изјутра (то значи: више него два часа пре савезничког поморског десанта) команда „Запада“ изда 12. СС оклопној дивизији наређење да крене према Каану и да уједно припреми премештање Оклопне дивизије. Немачка врховна команда је забранила покретање ових двеју дивизија када јој је ово јављено, све док Хитлер не изда изричито наређење. Због тога је 12. СС оклопна дивизија морала да се заустави код Лизјеа, а Оклопна наставна дивизија је остала где је и била. Две оклопне дивизије остале су тако беспослене, док би због великог наоблачења могле да се покрећу неометане од савезничког ваздухопловства. Шест часова касније Шпајдел је телефонски јавио фелдмаршалу Ромелу о стању и предузетим мерама. Ромел је указао на преко потребан противнапад 21. оклопне дивизије, затим је прекинуо свој пут Хитлеру, али је у штаб своје Групе армија могао да стигне најраније тек крајем поподнева. Када је, на крају, у 15 часова Хитлер дао наређење да се убаце у борбу две оклопне дивизије из резерве Врховне команде, већ се било разведрило и савезнички авиони су господарили ваздушним простором. Покрет дивизије морао је да се одложи до ноћи. Значи, оне нису могле да се убаце првог, одлучујућег дана, у борбу. Једина оклопна дивизија која је 6. јуна могла да учествује у борби била је 21. оклопна дивизија додељена Групи армија Б. Она је ујутро пошла у напад против британских падобранаца, источно од Орне. Али, по наређењу генерала Маркса, морала је да се повуче, по цену великих губитака, због напада из ваздуха. Повлачила се још јединим употребљивим путем преко западне обале Орне, да би противнападом скренула пажњу са важног саобраћајног чвора Каана. Оклопна дивизија која је тек у 15 часова стварно могла да се умеша, пробила се после жестоког отпора до обале и дошла у контакт са деловима 716. дивизије који су били изоловани у својим упоришним тачкама. Али, када су Британци на обе обале Орне иза немачких оклопних јединица, спустили још више падобранаца немачки напад је био прекинут да би се успоставиле везе са заштитницом.

Немачке дивизије које су биле на обали, имале су задатак да задрже противника до доласка сопствених оклопних јединица, али са својим ограниченим резервама једва су могле да изведу противнапад против искрцаних савезничких снага. Осим тога, ситуација у тој области остала је, тренутно, врло замршена. О догађајима на источној обали Котантена на одсеку „Утах“, где су Американци прецизним бомбардовањем уништили обалску заштиту 709. дивизије, 84. армијски корпус добио је тек касно обавештење, јер су везе биле прекинуте због непријатељских акција.

Већ у рану зору наређен је концентричан противнапад у правцу Сент-Мер-Еглиза, да би се тамо напале падобранске јединице. Брзе јединице 709. и 21. дивизије у јачини једног пука, 6. пук падобранаца, који је употребљен као резерва корпуса, морали су да крену са севера преко Монтбура, односно са запада и са југа преко Карантана. Али, напад је био успорен јер су наређења тешко пристизала и током дана се слабо напредовало на терену који је био непрегледан са својим живицама и жбуновима по којима се раштркао непријатељ. Следећег дана је напад морао да се настави, али јединице које су сада биле појачане пуком 243. дивизије са источне обале полуострва, одмах су напале америчке јединице. После вести које су од зоре пристизале са фронта десанта на потезу Виервил-Сен Лоран, на одсеку „Омаха“, немачка команда је схватила да је тамо дуж обале искрцавање заустављено. На овом сектору су Американци неочекивано наишли на 352. дивизију, која је измакла пажњи обавештајне службе. Због тога што је овде већина обалних утврђења била неоштећена и поред бомбардовања из ваздуха, а и са мора, америчке јединице лежале су као приковане за обалу и претрпеле су знатне губитке.

romel-francuska-2
Американци, који су се одмах после искрцавања склонили у подножје једног од бункера Атлантског бедема, добили су наређење да крену преко нормандијских дина у унутрашњост.

Резерва 84. армијског корпуса (915. пук), која је била на сектору 352. дивизије, убачена је због тога као помоћ у област 716. дивизије, у коју су се Британци дубоко пробили већ у првим часовима. Пук је морао да изведе противнапад источно од Бајеа, где је противник освојио пут према граду јуришом батаљона руских добровољаца, који је убачен на обалу. Деветсто петнаести пук је већ у четири часа после подне кренуо на супротну страну у правцу Карантана, пошто је погрешно јављено да се тамо изводе искрцавања. Како се неколико часова са њим није могла да успостави веза, напад је отпочео тек касно после подне. Тада га је надмоћ Савезника, која је у међувремену доста порасла, готово потпуно уништила. Већ за време марша назад ка Бајеу, пук је морао да пошаље један од својих батаљона да пође обилазно на фронт 352. дивизије, где су Американци, после уништавајуће ватре својих бродских батерија, такође пребродили пасивно стање и продирали дубље у унутрашњост. У међувремену, због неподношљивих бомбардовања са мора и из ваздуха, 352. дивизија имала је тако тешке губитке, да су јој хитно била потребна појачања. Једна моторизована бригада, која је била стационирана код Кутанса као резерва корпуса, послана је у угрожену област, али тамо је стигла тек 7. јуна ујутро.

Командант 7. армије генерал-пуковник Долман већ је 6. јуна преузео мере предострожности да своје главне снаге пребаци у Нормандију. У Бретањи су моторизовани делови 275. и 265. дивизије били спремни за покрет. Ромел је сматрао да је преурањено да прикључи још једну борбену групу 266. дивизије, како је Долман предложио, као и целокупну 77. дивизију из Бретање, јер је такође водио рачуна о ваздушном десанту у Бретањи.

Немачке ваздухопловне снаге које су 6. јуна имале 319 апарата у ваздуху (Савезници су, не рачунајући летове за ваздушни десант, тога дана извели пуних 10 500 летова), готово уопште нису могле да пруже својим трупама помоћ, јер су, још пре него што су стигле до свог циља, биле увучене у ваздушне битке са надмоћнијим противником. У раним јутарњим часовима морнарица је алармирала подморничку групу Запад, која се налазила у разним атланским лукама, а флоту разарача из Роајана позвала је у Брест, док је моторним торпедним чамцима који су били стационирани код нормандијске обале, наредила да исплове. Кад су моторни торпедни чамци из Шербура због јако немирног мора морали да се врате не завршивши посао, наишли су на надмоћне савезничке поморске снаге код Авра. Потопили су један британски торпедни чамац и вратили се у Авр када су испалили своја торпеда.

ДСР2

 

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *