Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Народноослободилачка борба у Албанији

4.3
(3)

Победа албанског народа

V време када је Црвена армија надирала према Бугарској и Румунији, а Народно-ослободилачка војска Југославије припремала своје последње офанзивне операције за коначно истеривање и уништење окупаторских оружаних снага, и Албанска народноослободилачка војска кренула је у коначни обрачун са окупаторским и квислиншким јединицама на својој територији. Та борба почела је у Албанији, у ствари, још 1939. када је фашистичка Италија окупирала ову малу медитеранску и балканску земљу, свог непосредног суседа на другој обали Јадранског мора. Организоване облике добила је ипак тек оснивањем Комунистичке партије Албаније, 8. новембра 1941. у Тирани. Већ почетком 1942. албански комунисти формирали су диверзантске групе које убрзо прерастају у чете. Својим успешним акцијама против окупатора, албански партизани стицали су све већи углед међу народом. Поготово када је, у лето 1942, створена прва слободна територија у пределима: Гору, Опари, Скрапрари, а ослобођено је и место Чоровода, чиме су били створени повољни услови за јачи размах ослободилачког покрета у свим деловима Албаније уз помоћ ЦК КПЈ.

Да би се томе што ефикасније одупрле, а саме на сузбијање НОП у Албанији ангажовале што мање снага, окупаторске власти су подстицале реакционарне кругове албанских земљопоседника и трговаца да формирају своју војну организацију за борбу против „комунистичке опасности“. Тако је настала војна квислиншка организација Бали Комбетар, чији су се поједини делови све до краја рата борили на страни окупатора, прво италијанских, па онда немачких. Када је, 8. септембра 1943, Италија капитулирала, Врховни штаб НОБ Албаније позвао је италијанске војнике да предају оружје и да се прикључе партизанима. Пошто се командант италијанских трупа у Албанији генерал Далмацо није одазвао том позиву, немачки 21. брдски корпус разоружао је већи број италијанских јединица. Сада је нови окупатор био немачки војник. Немци су око себе окупили све домаће квислинге и организацију Бали Комбетар, а формирали су и монархо-фашистичку организацију „Легалитет“. Одмах су предузели веће офанзивне операције против НОВ Албаније, која је капитулацијом Италије знатно ојачала. Формиране су нове јединице, па је НОВ Албаније при крају 1943. имала око 20 000 бораца. У саставу НОВ Албаније се од капитулације Италије борио и партизански батаљон „Борис Вукмировић“ који је настао од политичких затвореника са Косова и из других крајева Југославије, који су приликом капитулације Италије изашли из логора и затвора у Албанији.

partizani-ulazak-tirana
Улазак партизана у Тирану.

Када су Немци крајем 1943. и почетком 1944. године изводили зимску офанзиву у Југославији, почели су и операције против НОВ Албаније. Немци и квислиншке формације починили су велике злочине међу албанским становништвом и на хиљаде их одвели у логоре у Приштини, Маутхаузену, Бухенвалду и другде. Али и окупаторови губици били су знатни – 3000 погинулих и око 2000 рањених.

Још док је трајала немачко-квислиншка зимска офанзива, на територији Албаније формиране су нове бригаде НОВ Албаније. У пролеће 1944. народноослободилачки покрет толико се проширио, да је било могуће да се у селу Перметију, 24. маја 1944. одржи Први антифашистички народноослободилачки конгрес. Изабрано је Антифашистичко националноослободилачко веће од 121 члана као највише законодавно и извршно тело. Веће је изабрало Национални антифашистички комитет од 13 чланова, који је имао све атрибуте привремене народне владе. Донета је одлука о уређењу нове демократске Албаније и о забрани повратка краља Зогуа. Одлучено је такође да се формирају веће војне јединице, јер је НОВА тада већ имала 35 000 бораца и држала велику слободну територију. Из борбе у борбу, јер Немци су у мају повели нову офанзиву, јачала је оружана снага ослободилачког покрета, тако да је у августу 1944. формиран и Први корпус. До новембра 1944. НОВА је имала већ три корпуса, односно осам дивизија, са око 70 000 војника. Тада су почеле завршне борбе за ослобођење Албаније.

У Берту је 20-23. октобра 1944. одржано заседање Антифашистичког националноослободилачког већа на коме је одлучено да се Национални антифашистички комитет претвори у Демократску владу Албаније. Одлучено је такође да народноослободилачки фронт делује као општенародна политичка организација.

У том периоду почело је повлачење немачке Групе армија Ф из Грчке, па је НОВА морала да води борбе против 21. армијског корпуса, из ове огромне непријатељске формације. Најжешћи окршаји били су за ослобођење Елбасана и Тиране. Из оба града Немци су се повукли 21. новембра, а 29. новембра је ослобођен и Скадар. Тиме је цела Албанија била ослобођена. У завршним операцијама за ослобођење Југославије су на предлог Врховног штаба НОВЈ учествовале такође 5. и 6. дивизија НОВ Албаније. Заједно са јединицама НОВЈ оне су се бориле за ослобођење Косова, Црне Горе и Санџака, а у фебруару 1945. пребачене су на Косово где су тада вођене борбе за ликвидацију контрареволуционарних снага.

Мали и сиромашни, али храбри народ Албаније је својом ослободилачком борбом осветлао лице пред целим слободољубивим човечанством. Народноослободилачка војска Албаније стално је ангажовала око 100 000 италијанских, а касније око 70 000 немачких војника. У борбама против НОВА, италијански и немачки губици износили су око 70 000 погинулих, рањених и заробљених. У току рата изгубило је животе 28 000, рањено је 12 600, а интернирано у разне логоре 10 000 Албанаца. Али зато Албанци с поносом могу да кажу да су сами и сопственим снагама ослободили своју земљу.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *