Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Ослобођење Далмације

5
(1)

Са свих страна – на Книн!

У августу 1944. у Далмацији су се налазиле: 118. и 264. немачка дивизија, делови легионарских 369. и 373. дивизије, и више мањих јединица. Организовале су снажну одбрану на самој обали, на острвима и свим важнијим саобраћајним пунктовима и у већим насељеним местима. Са Немцима су била и три усташка здруга, једна домобранска и једна оружничка пуковнија, око 4500 четника и 3000 италијанских фашиста.

Офанзива 8. корпуса за ослобођење Далмације почела је првих дана септембра нападом јединица 26. далматинске дивизије са Виса на средњодалматинска острва. Подржаване јединицама Морнарице НОВЈ и 1. и 2. ескадрилом авијације НОВЈ, бригаде 26. дивизије искрцале су се на Хвар, Брач, Корчулу, Шолту и Пељешац и у жестоким борбама са јако утврђеним немачким дивизијама успеле су да до 15. септембра ослободе средњодалматинска острва.

Маршал Тито, врховни командант НОВЈ, врши смотру 1. далматинске бригаде на Вису, 12. септембра 1944.

Друга групација јединица 8. корпуса, коју су чиниле 9, 19. и 20. дивизија и више партизанских одреда, прешла је у офанзиву из унутрашњости Далмације према обали и непријатељским посадама у појединим гарнизонима у залеђини обале. У тим борбама ослобођени су Ливно, Аржано и Дубровник. Најжешћа борба водила се јужно од Метковића, код Вуковог кланца, где је 16. далматинска у садејству са деловима 11 херцеговачке дивизије, 23. октобра потпуно разбила немачку 369. дивизију. Да би оправдао овај неуспех код Вуковог кланца, командант немачке Групе армија Е генерал-пуковник Лер јавио је Берлину да су напад извеле јаке британске пешадијске и моторизоване снаге подржане авијацијом и ратном флотом. Била је то потпуна измишљотина.

Следећа етапа ослобођења Далмације почела је средином октобра 1944. године, када се 26. дивизија искрцала близу Омиша и Башке воде и у наредних неколико дана ослободила целу Макарску ривијеру и стигла до Сплита. Истовремено је 20. дивизија ослободила Врличку крајину и Сињ. Сплит је ослобођен 26. октобра. Два дана касније ослобођени су и Имотски, Дувно, Шујица и Посушје. Деветнаеста дивизија ослободила је целу северну Далмацију и ушла у Задар. Јаке немачко-усташке снаге задржале су се само на простору Шибеник-Книн. Под притиском 26. дивизије с истока и 19. дивизије са запада, непријатељ је у оштрим борбама напустио Шибеник, али је при повлачењу за Дрниш изгубио око 1400 војника. Ослобођењем Дрниша, 5. новембра, дошло је до расула четника у том крају, а преостале немачке снаге – делови 264. и 373. дивизије – запоселе су шири рејон Книна.

После губитка Далмације, штаб немачког 15. брдског корпуса (који се налазио у Книну, а онда прешао у Острожац код Бихаћа) одлучио је да Книн упорно брани. Јединицама је издао наређење да то место бране до последњег метка и до последњег човека, како би се спречило наступање 8. корпуса НОВЈ у правцу Лике и Босне. Книн је, наиме, за немачку Врховну команду представљао значајан стратегијски објект у замишљеном систему одбране који је ишао од Срема, преко Сарајева и Мостара да би се са југа заштитили прилази главној комуникацији у долини Саве, куда су се још једино могле да повлаче немачке снаге из Група армија Е и Ф, које су тада биле у Југославији. Колики су значај Немци придавали одбрани Книна, види се и из наређења команданта немачког корпуса генерала Фена издатог 7. новембра 1944. команданту 264. дивизије генералу Виндишу „… сваки официр постављен за руководиоца дужан је да стреља сваког кога примети да напушта положај без борбе; официра који то не учини, снаћи ће иста казна. У јединицама које напусте положај без борбе и без ватре, и не држе га до последњег човека, дивизија ће наредити и извршити стрељање сваког десетог човека… Трупама има да се саопшти да ће се ове мере безобзирно, безусловно и без изузетка извршити…“

Битка за Книн била је једна од најжешћих које су вођене у НОР- у.У њој се активирао цео 8. далматински корпус. Борце су подржавали тенкисти 1. тенковске бригаде НОВЈ и артиљерија из Артиљеријске групе 8. корпуса. На слици: артиљерци 8. корпуса на ватреним положајима испред Книна, крајем новембра 1944. Книн је ослобођен 4. децембра, а тиме и цела Далмација.

Одбрану Книна је преузела команда 264. дивизије. Поред ове јединице у Книну и околним упориштима задржани су делови 373. легионарске дивизије, делови 944. обалског артиљеријског пука, 29. пук тврђавских пионира, 581. морнарички стрељачки батаљон и неке мање јединице. У рејону Книна су се налазиле и четничке снаге под командом попа Ђујића – око 4500 четника. Деморалисани остаци разбијених усташких јединица, њих око 1500, евакуисани су 14. новембра за Бихаћ. Укупно је непријатељ око Книна, заједно са четницима, имао око 12 500 војника. На свим доминантним прилазима граду они су се јако утврдили, положаје су организовали за дуготрајну одбрану, у систему бункера, све окружено минским пољима и жичаним препрекама. На положајима су имали 75 топова земаљске и 30 топова противоклопне артиљерије. Основна идеја напада била је да се одсече немачко-четничка книнска групација од њене позадине, потпуно је окружи, а затим уништи комбинацијом фронталног и обухватног напада. Штаб 8. корпуса је за напад ангажовао 9, 19, 20. и 26. дивизију. Ту је била и главнина 1. тенковске бригаде са 25 тенкова и 11 оклопних блинди. Укупно је за напад било спремно око 26 000 бораца са 80 топова разног калибра. Снаге НОВЈ биле су надмоћне у пешадији и тенковима, док је јачина у артиљерији била изједначена.

Книнска операција изведена је у три фазе. Прва фаза напада почела је 26. новембра ујутро, после снажне артиљеријске и авијацијске припреме. Одмах су се развиле жестоке борбе на свим секторима. Положаји су прелазили неколико пута из руке у руку. Код Стрмице, северно од Книна, 20. дивизија пресекла је правац Книн – Босанско Грахово, избила у рејон Голубића и са севера непосредно угрозила сам Книн. Јединице 26. дивизије, потпомогнуте јаком артиљеријом и тенковима, начеле су немачку главну одбрамбену линију јужно од Книна. На западном одсеку фронта, немачке снаге су пружиле жилав отпор настојећи да задрже одступницу у долини Зрмање, али је 19. дивизија ипак избила до комуникације Книн – Зрмања.

За превожење бораца НОВ. користила су се сва пловна средства. На слици: борци 12. далматинске бригаде 26. дивизије на Вису се укрцавају у један „трабакул“.

После тродневних борби јединице 8. корпуса, и поред снажних и упорних напада нису успеле да пробију немачку одбрану јужно од града, нити је непријатељска групација потпуно окружена. Тада је штаб немачког 15. корпуса, да би појачао своје снаге у том рејону, хитно пребацио 847. пук 392. легионарске дивизије из Лике у Пађене и тиме појачао одбрану Книна. И штаб 8. корпуса НОВЈ прегруписао је своје јединице да би ојачао снаге северно од Книна где је 20. дивизија већ постигла значајне успехе. Сви тенкови који су нападали са 26. дивизијом прикупљени су на фронту Прве далматинске пролетерске Тригаде, да подупру њен напад.

Када је завршена прегрупација, ујутро 1. децембра, почела је нова фаза напада на немачку групацију која је дотадашњим борбама била сабијена на ужи сектор Книна, а одржала је само слободан коридор дуж друма ка Грачацу широк 3-4 км. Већ првог дана напада, 20. дивизија је на северу заузела важну немачку отпорну тачку Дреновац. Сутрадан је 19. дивизија успела да сломи јак одбрамбени систем непријатеља у рејону Пађени, чиме је одступница непријатеља у правцу Доњег Лапца била до краја угрожена. Из Дрниша је 2. далматинска бригада с јужне стране брзо пробила непријатељски фронт одбране. Ситуација је за Немце постала веома критична. Штаб немачке 264. дивизије је 2. децембра упутио штабу 15. корпуса депешу: „Трпимо катастрофалне губитке… Непријатељ неодољиво наваљује. Потребна хитна помоћ…“ Међутим, даљим продором јединица 8. корпуса ситуација је за немачко-четничку групацију постала све несноснија. Немци су се нашли у котлу окружења. Јединице 20. дивизије затвориле су са 19. дивизијом све излазе из Книна према Лици, а 1. и 12. далматинска бригада су у ноћи између 2. и 3. децембра упале са тенковима у Книн и с јужне стране ослободиле град. Немачка групација југоисточно од Книна морала је да се преда 26. дивизији, док су се окружене немачке снаге у рејону Жарговића исте ноћи делом пробиле до Бендера, а делом у Пађене. Следећег дана, 4. децембра, делови 19. дивизије, уз подршку 1. тенковске бригаде, кренули су на Пађене где су Немци поново доживели потпуни пораз. Само се мањи део пробио на север. На део немачких снага које су стигле до Бендера напала је 9. дивизија која се пребацила из Врлике. И код Бендера су Немци делом уништени, а делом набачени у долину Зрмање. После тога су се остаци непријатеља повукли из Зрмање у Зрмањски кланац и ка Отрићу. Тамо их је напала 9. и 19. дивизија и натерала да се у расулу повуку према Србу и Лици. Заузимањем Зрмањског кланца и Отрића, 9. децембра, успешно је завршена книнска операција, а тиме и борбе за ослобођење Далмације.

НОВЈ је сама, без ичије веће помоћи са стране, ослободила Далмацију, Црну Гору и Херцеговину и извела две велике нападне операције — книнску и мостарску. Главнина непријатељских снага је разбијена и уништена, а ослобођене територије послужиле су као база за последњу офанзиву Југословенске армије.

У книнској операцији, јединице 8. корпуса задобиле су велики ратни плен у тешкој и лакој артиљерији, и разном ратном материјалу, а потпуно су уништиле немачку 264. дивизију која је после Книна избрисана из списка немачке Врховне команде. Тешке губитке претрпела је и 373. легионарска дивизија која се после Книна морала реорганизовати. Немачки 847. пук дуже времена није био способан ни за какву борбу. Главнина четника се, међутим, извукла на север, и уз помоћ немачких јединица, пребацила у рејон Карловца. Укупно су Немци и четници имали у книнској операцији 6555 погинулих и рањених и 4258 заробљеника.  Немци су велику групу својих рањеника сами убили у тунелу железничке пруге северно од Книна. У том тунелу је поред рањеника била смештена муниција и резерва горива, које су Немци хтели да униште пре повлачења, а нису више имали времена да претходно евакуишу рањенике. Злочин су хтели да припишу партизанима, тврдећи да су они подметнули пожар у тунелу. Истрага вођена после рата у СР Немачкој утврдила је, међутим, на основу докумената и исказа, ко су били кривци за тако зверски поступак према рањеницима сопствене војске. Јединице 8. корпуса такође су претрпеле велике губитке: 629 погинулих, 2275 рањених и 125 несталих. По постигнутим резултатима и начину извођења, Книнска операција свакако спада међу најуспешније операције НОВЈ. За тај успех врховни командант маршал Тито похвалио је јединице 8. корпуса.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *