Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Совјетска офанзива у балтичким земљама

5
(1)

Балтик између две ватре

Пораз немачких армија у Бјелорусији у јуну и јулу 1944. крајње је уздрмао и немачке позиције у балтичким областима. У јулу су совјетске јединице продрле у Литванију и јужну Летонију. Вилнус је 4. јула пао у њихове руке. Крајем јула јединице Црвене армије стигле су до Залива Риге западно од Летонског главног града. Тиме су успеле да изолују целу немачку Групу армија Север. Већина становника балтичких земаља плашила се повратка совјетских трупа. Период у коме су ове земље биле део Совјетског Савеза (1940-1941) остао им је у мучном сећању по конфискацијама и депортовањима. Зато и није чудо што су 1941. поздрављали Немце као ослободиоце. Крајњи циљ Немаца је, међутим, био да поробе народе источне Европе, међу које су спадали и балтички. По плановима Алфреда Розенберга кога је Хитлер поставио за државног министра окупираних источних области, балтичке земље би морале да се потпуно укључе у Немачки Рајх. Већ 16. јула 1941. дакле, мање од месец дана после њиховог напада на Совјетски Савез, Хитлер је то образложио својим ближим сарадницима. Балтичке области су, према томе, неоспорно припадале тзв. животном простору – „лебенсрауму“ – који је Хитлер прижељкивао за свој хиљадугодишњи Рајх.

sovjetska-ofanziva-baltik-1
Немачки артиљеријски положај на балтичком фронту. Хитлер је тврдоглаво одбијао да евакуише своју армију са тог подручја па је чак и посебно послао педесет дивизија.

Становници који су били доста препатили због Стаљиновог терора, тада су се ухватили за званичну паролу немачке пропаганде „о ослобођењу од бољшевизма“. Испоставило се, међутим, убрзо да је цена коју су то морали да плате била веома висока. Морали су да плаћају високе ратне порезе, а уз то Немци су терали народ да им увелико лиферује намирнице и друга добра. Младе људе су мобилисали за рат против Совјетског Савеза, а бројна убиства која извршавале Химлерове полицијске јединице, знатно су умањила првобитни ентузијазам балтичких народа за своје немачке ослободиоце.

Када се Црвена армија преко Литваније и Белорусије незаустављиво пробијала у правцу Источне Пруске, Хитлер је и даље желео да балтичке земље остану окупиране. Чак и после совјетског пробоја до Залива Риге он није променио своје мишљење. Када су Немци, половином септембра, успели да поново, привремено, успоставе везу са Групом армија Север у Летонији, било је могуће да се бар неколико немачких јединица евакуише из балтичких земаља. Гудеријан, тек постављен за начелника немачког генералштаба копнене војске посебно се заузимао за евакуацију. Хитлер је предлог одбио. Сматра се да је то учинио пре свега зато што би повлачењем својих јединица изгубио најважнији терен за вежбе нових подморница, а поред тога се бојао да би се тиме променила веза са Шведском, његовим преко потребним лиферантом руде. Хитлер је такође хтео да сачува сваки педаљ земље, што је за њега било јаче него било који стратешки мотив. Интереси балтичких народа ни у ком случају нису одиграли било какву улогу при доношењу његове одлуке. Тако педесет немачких дивизија није учествовало у борбама на прилазима Немачкој, и то у фази рата у којој је Немачкој био потребан сваки војник. Хитлерова тврдоглавост омогућила је хиљадама балтичких становника да потраже неко уточиште. У Естонији су чак покушали да Црвеној армији затворе пут. У фебруару 1944. после пробоја опсаде Лењинграда, Совјети су већ почели да се пробијају у правцу Естоније. Тада су у Естонији позвани сви мушкарци од 16-60 година да „спасавају Естонију од бољшевизма“. Када су Совјети у другој седмици септембра започели своју одлучујућу офанзиву против Естоније и Летоније, наишли су на снажан отпор естонских јединица у Финском заливу и код Виртсјарвског језера. Немци су тада већ почели да се повлаче, уништавајући све за собом. Совјетима је било потребно седам дана да би стигли до главног града Талина. Двадесет и другог септембра су га заузели.

sovjetska-ofanziva-baltik-3
Када су Совјети предузели своју одлучну офанзиву против Летоније и Естоније, Немци који су се повлачили, применили су тактику паљења насељених места и тиме изазвали велика уништења

У међувремену је почела прва сеоба балтичких избеглица. Како је пут преко копна био пресечен, морали су да покушају да беже преко мора. Тако су ови септембарски дани пружали слику људи који су се у у хаосу премештали с места на место, тражећи смештај на бродовима. Ако би успели да нађу брод који би могао да их превезе, били су изложени нападима и Совјета и Немаца. Финска је имала најближи аеродром до кога би Естонци могли да дођу. Али, тамо нису смели да очекују сигурност, јер је Манерхајм већ почетком септембра прекинуо рат са Совјетским Савезом. Због тога су Естонци и Летонци првенствено бежали у неутралну Шведску. У многим случајевима морали су да промене правац према Немачкој. Немцима је то ишло у рачун, јер су тако добијали нову радну снагу за своју ратну индустрију. Број бегунаца из балтичких земаља у 1944. години износио је готово две стотине хиљада.

У току септембра и октобра 1944. готово потпуно је сломљен немачки отпор у Естонији и Летонији. Совјетске трупе су се пробиле у ове области са оба краја Виртсјарског језера и оданде су гонили пред собом Немце. Рига је заузета 14. октобра. Тих дана се Црвена армија пробила и кроз немачке линије на северу од Литве одакле су између Мемела и Либауа поново стигли на обале Балтика. Немци су, ипак, успели да изведу противнапад дуж литванске обале покушавајући да поново ступе у везу са Групом армија Север, али им то није успело. Од тада су остаци немачке Групе армија Север могли да се снабдевају једино преко мора.

sovjetska-ofanziva-baltik-4
Слика совјетског фронта на граници између Литваније и Пољске, крајем 1944. У самој ватреној линији, члан санитета пружа помоћ рањеном црвеноармејцу

Остатак Групе армија Север је најзад збијен на полуострво Курландију, које се налази између Залива Риге и Балтичког мора. Кад је рат у Европи завршен, тамо се још увек налазило двадесет немачких дивизија. Оне су на Курландији и капитулирале. Балтичке земље су опет ушле у састав Совјетског Савеза.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *