Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Битка за Арнхем

5
(1)

Британска Прва ваздушно-десантна дивизија (од 18. до 26. септембра 1944)

Остербејк, понедељак ујутро, 18. септембар – нестварно јутро. Преко „Бенедендорпа“, по најјужнијем путу, Британци су целе ноћи напредовали ка Арнхему, па и када је свануло, наставила се војна активност. Чинило се да су Немци дефинитивно отишли. Становници су се рано пробудили после краткотрајног, али неометаног ноћног одмора, и на своје задовољство видели да су „они“, тј. Британци, још увек ту, да их има све више и више, са њиховом практичном и целисходном опремом и оружјем, њиховим џиповима и носачима топова, а посебно с њиховим добрим расположењем и готово безбрижном самоувереношћу. У даљини, из Арнхема чули су се одјеци жестоке борбе, али шта је то још значило? Становница једне велике куће у близини вековима старе цркве забележила је у свој дневник како су у седам часова два џипа са Црвеним крстом прошла поред куће. „Људи у њима не носе шлемове, већ тамноцрвене беретке. Један младић, сув и црномањаст, искочио је из кола, звонио и упитао уљудно да ли у овој кући сме да постави малу помоћну амбуланту Црвеног крста… „Не треба нам много“, објашњавао ми је. На ливади иза куће укопали су лаки пољски топ, окренут да пуца у правцу моста у Арнхему. Шта се осталог тиче, све је мирно и свако зна: сутра долази 2. британска армија, онда ће ослобођење, које толико дуго очекујемо, бити дефинитивно чињеница“.

rurmondeplejn
Немачки полугусеничар са противавионским топом од 20 мм у месту Рурмондсплејн. Снимак је направљен у уторак 19. септембра.

Али ослобођење неће тако ускоро да буде чињеница. Неколико километара источно од Арнхема водила се тог јутра огорчена борба. Јединице 1. и 3. падобранског батаљона зауставиле су се у близини болнице „Синт Елизабет Гастхаус“ – коју су у међувремену Британци претворили у војну болницу. Али наишле су на јак немачки отпор и нису могле да успоставе везу са Фростовим 2. батаљоном који се у ноћи сместио у куће око северног прилаза мосту, али није успео да се дочепа самог моста. Нису у томе успели чак ни пошто су тог понедељка ујутро потпуно сломили немачки противнапад изведен оклопним колима из јужног правца. Да Немци располажу оклопним колима, моторизованом артиљеријом и чак тенковима, и да их врло успешно знају да употребе, то је за лако наоружане британске ваздушно-десантне јединице било горко изненађење. У извештају 2. батаљона је записано: „Уместо да се суочимо са новопеченим регрутима, батаљон је морао да се брани од непрекидних напада искусних, фанатичних Хитлерових војника“ – присутних делова неуморног 2. СС оклопног корпуса. Тог понедељка Фросту је стајало на располагању око шест стотина људи код Арнхемског моста. Сам по себи био је то приличан број, али у овој ситуацији ипак премален да пружи отпор немачким тенковима који су непрекидно покушавали да се пробију у британске положаје. Фрост је схватио да је појачање апсолутно неопходно ако жели да задржи свој угрожени положај док не стигну са југа борбене снаге 2. армије. Појачање, друга два батаљона 1. падобранске бригаде, су на путу, али не могу даље од непробојне „Спер-линије“ којом су одсечени западни прилази граду, и то херметички – како ће ускоро да се покаже. Очигледно су се Немци били опоравили од изненађења и под вођством способних људи, као што су Битрих и Харцел, преузели су много више иницијативе него што се очекивало. Њихове везе су функционисале углавном добро. У сваком случају боље од британских. Британске радио-станице нису биле погодне за ову брежуљкасту, шумовиту, густо изграђену област. Ни Немци нису имали довољно својих апарата, али су се много успешније служили постојећом изванредном цивилном телефонском линијом него Британци, који се ваљда из разлога безбедности нису усудили да употребљавају ову врсту веза. Тако су се немачке наредбе брзо преносиле, а немачки команданти су имали бољи преглед ситуације од британских.

Генерал Јуркарт је у понедељак ујутро тај преглед потпуно изгубио. При првом јутарњем светлу, он је у друштву са командантом 1. падобранске бригаде Летберијем, са 3. батаљоном кренуо у правцу Арнхема да се тамо лично упозна са ситуацијом пошто му то из ретких радио-вести није било јасно. Неколико часова касније нашао се потпуно изолован од свог штаба дивизије, и то усред збрке која је настала у сплету улица западно од болнице „Синт Елизабет“. Овде, исто тако неочекивано као код моста, наишли су на јак отпор немачких оклопних кола и моторизоване артиљерије. Дошло је до врло непрегледних уличних борби. Британске чете су изгубиле међусобни контакт и није могло да се тачно одреди место где се која налазила. Јуркарт и Летбери (командант дивизије и његов заменик), једва су успели да избегну заробљавање. Склонили су се у неку кућу из које су гледали како немачка оклопна возила пролазе улицама онемогућавајући падобранцима прилаз мосту. Током дана у овај рејон је стигао још 1. батаљон који је у ноћи узалудно покушавао да преко северног пута (Амстердамски пут) стигне до Арнхема. Сада је то покушавао путем којим је Фрост ишао претходног дана. Али и овај батаљон је задржан. Положај 1. ваздушно-десантне дивизије је тог понедељка био много мање ружичаст него дан раније, али још не безнадежан. Штаб дивизије, који се у међувремену уселио у пријатан, али због места где се налазио врло неповољан хотел „Хартенстајн“, на западној страни Остербејка, је Јуркарта и Летберија, о којима се ништа није чуло, прогласио „несталим“, али је водио рачуна о томе да још могу да се врате. Привремени командант дивизије постао је бригадни-генерал 1. ваздушно-десантне бригаде Хикс. На новој дужноста му се није могло нимало завидети, јер је ситуација у том тренутку тражила важне промене које су могле да буду одлучујуће за цео даљи ток борбе. Хикс је био тога потпуно свестан и изабрао је опрезнији пут, да не би унапред потпуно онемогућио Јуркартове планове за вођење борбе, ако би се овај ипак вратио. Чини се да није ни помишљао да драстично измени првобитне планове за операцију. У нади да ће 2. армија убрзо да стигне, одлучио се да свим силама покуша да се пробије до моста у Арнхему. Само, за то је било потребно више батаљона, па ако буде затребало, онда чак и на штету заштите терена за десантирање где је требало да стигну остали ешелони дивизије. Тако је Хикс наредио 2. батаљону да други талас који ускоро треба да стигне једрилицама, крене ка Арнхему. Одлучио је, такође, да један од три батаљона 4. падобранске бригаде, чим закорачи у непријатељску област Хинкелсе Хајде, код Еде, мора да напредује према „Синт Елизабет“ болници.

9ssdivizija-oprema-britanskih-padobranaca
У Ондерлантсу војници 9. СС оклопне дивизије пребирају по опреми и оружју које су за собом оставили британски падобранци

Магла која је полегла по земљи у Британији, успорила је долазак 4. бригаде. Уместо у десет часова, падобранци су се спустили тек после подне на пољану коју је батаљон током ноћи и јутра успешно, мада не без напора, бранио од напада врло хетерогених али ипак јаких немачких јединица. Једрилице су искрцале материјал и тешко оружје, као и остатак 2. батаљона код Волфезеа. Бригадир Хекет, млађи од Хикса али старији по служби и можда бољи у тактици, одмах је при доласку показао незадовољство што мора да уступи батаљон. Што брже је могао, он се упутио у хотел „Хартенстајн“ у Остербејку да би о томе поразговарао са Хиксом. На питање каква је сада ситуација, Хикс је казао да, због лоших веза, различити батаљони наступају појединачно, независно један од другог, али да му је моментално највећа брига да што више трупа пошаље у Арнхем да би замениле Фростове снаге код моста. Хекет је рекао да Хиксу недостаје машта и захтевао да акције боље координишу, да никако не сме да одступи од првобитног плана (освајање пошумљене и брдовите области северно од железничке пруге Арнхем-Утрехт, како би се одсекло утврђење), и да никако неће да дозволи да његове јединице оперишу тек тако насумице. Разговор се претворио готово у праву свађу, али је Хекет утолико успео што 4. бригада није смела да настави да напредује северно од железничке пруге. Још исте вечери, међутим, она ће да заглави у близини Јоханахуфе због немачког отпора са „Спер-линије“, која се у међувремену померила у западном правцу ка линији између Амстердамског друма и мале станице Остербејк-Хох.

2ssdivizija-utreht
Јединице 2. СС оклопног корпуса на Утрехтском друму у Арнхему

За то време, пошто „Хартенстајн“ већ одавно није било место из кога је могао да се има преглед борбене ситуације, западно од „Синт Елизабет“ болнице су четири батаљона уз много муке, по мраку, успевала да један другом открију локације и да спреме за концентрисано пробијање ка мосту кроз узак коридор између Рајне и дубоко изроване Арнхемске железничке пруге. У уторак ујутро почео је напад: два батаљона преко Ондерлангса, путем поред реке, друга два преко Утрехтског друма који је лежао много више. За тренутак изгледало да ће на Ондерлангсу имати успеха, али су онда Немци фронтално напали са тенковима и моторизованом артиљеријом док је артиљеријска ватра из једне фабрике цигли на јужној обали Рајне направила покољ међу Британцима који су оперисали готово сасвим без заклона. Два батаљона су буквално десеткована, само мало њих се спасло и вратило у току дана у Остербејк. После неколико часова је акција на Утрехтском друму била заустављена у близини Градског музеја. Чак и овде, где је коридор био најужи, оклопне јединице 9. СС дивизије потпуно су одсекле прилаз граду. Око поднева, ситуација у овом сектору била је потпуно у немачким рукама. У међувремену је генерал Јуркарт, који уопште није схватио шта се око њега догађа, успео да после неколико заобилажења побегне из збрке у овој области ка свом штабу у „Хартенстајну“. На основу шкртих извештаја који су му стајали на располагању, закључио је да даљи покушаји да се пробију до Арнхемског моста засад немају никаквог смисла и да остатак дивизије мора што пре да се повуче у Остербејк где треба да заузме кружну одбрану док не стигне 2. армија. То је значило да борбе на прилазима за Арнхем морају да се прекину и да Хекетова 4. бригада треба да заузме положаје јужно од пруге, тачно у тренутку када су једрилице искрцавале Пољску бригаду код Јоханахуфе. Ово десантирање, усред хаотичних борби коштало је тешких жртава, исто као и повратак 4. бригаде, који је завршен у среду. Тада је битка, у ствари, одлучена: битка „за“ Арнхем постала је битка „код“ Арнхема. Друга армија, које је освојила Најмехен није могла да стигне на време да би спасила Фроста. Он сам био је рањен, а остатак његовог потпуно изолованог батаљона је у четвртак ујутро прекинуо безнадежне борбе. Тако су Немци опет могли да се служе Арнхемским мостом и да пошаљу појачања у Бетуве.

market-garden-sema
Преглед борби у и око Арнхема за време ваздушног десанта

Када су у четвртак ујутро Немци са запада освојили и Вестербаувинг, узвишење које доминира како Дрилсе Фером тако и Остербејком, постављена кружна одбрана није више могла да се назове утврђењем, јер су све обалне везе биле ван британских руку. После подне су се код Дрила под врло тешким околностима, спустили пољски падобранци. Њихов долазак није више имао готово никаквог значаја, мада је неколицини пошло за руком да индивидуално пређу реку. У петак се најзад, претходница британске 43. дивизије пробила из Најмехена до Дрила и Хетерна. На жалост, није успело неколико покушаја ваздушно-десантних јединица да у току ноћи пруже помоћ трупама које су се искрцале на северној обали Рајне. Непрекидна киша је уздигнуте стазе претворила у блато у коме су се заглављивала амфибијска возила, а Немци су држали реку под смртоносном ватром. У кругу одбране – део Остребрејка у облику потковице, који се на северу граничи пругом Арнхем-Утрехт, на југу са неколико стотина метара обале Рајне – отприлике три хиљаде преморених Британаца, једва трећина првобитне дивизије, успели су да се одрже упркос непрекидним нападима надмоћнијих немачких снага које су их опколиле. Било је ту око три хиљаде Немаца добро снабдевених артиљеријом и минобацачима. Најважније језгро британске одбране био је хотел „Хартенстајн“, где штаб дивизије није био сигуран због скривених стрелаца који су се увукли у парк, и готово разорена црква на путу за Бенедендорп. Ту су преживели из разних батаљона уз много губитака, али ипак успешно, спречили да немачки тенкови пресеку једини преостали пут ка реци. Станица прве помоћи у кући поред цркве, за коју се у понедељак сматрало да је готово непотребна, сада је постала препуна болница усред ватрене линије у којој је владао велики недостатак лекова и добре неге. У башти су лежали несахрањени мртви. Све болнице и превијалишта били су препуни, а ситуација готово свих рањених била је неподношљива. За време кратког прекида ватре, у недељу, неколицина рањеника пребачена је код Немаца који су о њима могли боље да се брину.

odbrana-padobranaca
У близини хотела „Хартенстајн“ падобранци штите од Немаца своје последње положаје

Лоше време, лоше радио-везе и чињеница да Британци, већ после неколико дана, нису могли да одреде тачно место својих положаја, готово су потпуно онемогућили снабдевање из ваздуха. Већина од оног што су пренапрегнути пилоти избацили, пало је у немачке руке, а у кругу одбране је недостатак муниције и хране, мало помало, смањивао борбену снагу преморених британских трупа. У недељу је Јуркарт добио поруку из Најмехена од Демпсеја и Браунинга, да ће њихова дивизија бити повучена: Монтгомери је дао одобрење за ову евакуацију која је носила шифровано име „Берлин“ – цинично име за тужан крај једне операције која је по првобитном фелдмаршаловом плану требало да послужи Савезницима као одскочна даска за пробој према Берлину, и чиме је могао да се рат приведе крају. У ноћи између понедељка и уторка, по киши и ветру, под заштитом тешке артиљерије из Најмехена јуришни чамци 43. дивизије возили су тамо-амо да би око 2400 преморених падобранаца из 1. ваздушно-десантне дивизије пренели на јужну обалу Рајне.

Рат није био завршен. Становнцици Остербејка који су у чудној тишини следећег јутра нашли још само погинуле у опустошеним улицама, схватили су, као што ће ускоро да схвати народ целе Холандије изнад река, да је ослобођење још далеко.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *