Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Мађарска у јесен 1944.

4.7
(3)

Ствара се нова држава

У недељу 19. марта 1944. су Немци посели Мађарску. До тог дана су људи у тој земљи једва примећивали да се мађарске трупе боре на совјетско-немачком фронту и да свугде око њих букти рат. Мађарска је била поштеђена ратних разарања. Живот у граду и на селу се несметано одвијао; у радњама се свашта могло купити; чак ни расвета у кућама и улицама није била ограничена. Власти (додуше пронемачке) будно су мотриле на десничарску националистичку опозицију, на Салашијеве стреласте крстове и Имредијеву групу, док су прогресивне партије готово неометано развијале своје активности, изузев Комунистичке партије која је била забрањена. Јеврејско становништво (готово милион људи, јер су Јевреји из других земаља у Мађарској потражили спас) и двесто хиљада грађана савезничких држава (пре свега Пољака, али и Енглеза, Француза и Американаца) власти су узеле под неку врсту заштите и нису их прогањали. Укратко, док су нацисти и њихови следбеници у околним земљама увели режим неограниченог насиља и терора, Мађарска је под конзервативно-ауторитативним режимом краљевског регента адмирала Хортија живела у релативном миру.

deportacija-madjarskih-jevreja
Пошто су Немци, 19. марта 1944, ушли у Мађарску, готово одмах су почели са прeдузимањем антијеврејских мера. Овде одводе ухапшене Јевреје из главног града. Прогони су се вршили широм Мађарске

Немачка окупација је томе одједном учинила крај. Хортија су Немци натерали да Калајеву владу, која им због својих толерантних ставова према антинацистичким партијама и избеглицама никако није одговарала, замени кабинетом Деме Стојаја, дотадашњег амбасадора у Берлину. Та влада била је састављена од људи који су уживали поверење окупатора. Делом из убеђења, делом из немоћи, нови функционери су се понашали као лакеји окупатора, док се за немачког амбасадора Везенмајера испоставило да је Хитлеров повереник. Немачка војска и СС јединице ушле су у земљу, а Гестапо је одмах почео са хапшењима. Ухапшене су проминентне личности, међу којима бивши министри Керестеш-Фишер и барон Банфи, вођа легитимиста гроф Инграј, председник социјалистичке фракције Пејер и многобројни антифашисти, избеглице и Јевреји. Само неки су успели да се сакрију, као, на пример, сива еминенција мађарске политике гроф Бетлен и бивши председник владе Калај, који су добили азил у турској амбасади. Немци су без одлагања почели са антијеврејским прогонима, обавезним ношењем Давидове звезде, концентрацијом у гетима и депортацијама. Хорти је једино Јевреје у Будимпешти донекле могао да заштити од прогона. И у економском погледу су нацисти покушавали да надокнаде оно што су, силом прилика, пропустили јер су морали да поштују мађарски суверенитет. Добра храна, сировине и индустријски производи одвучени су из земље, па чак су демонтирана читава предузећа, тако да је убрзо почела да се осећа оскудица сваке врсте. Томе треба додати укидање струје и савезничка бомбардовања, па постаје јасно да је рат ухватио земљу у свој гвоздени загрљај још пре него што су почеле борбе на мађарској територији. Краљевски регент Хорти којег је окупација бацила на споредни колосек, непрестано је покушавао да се отресе немачког туторства. Крајем августа 1944. се одједном испоставило да је то било могуће. Порази Немаца на Западу и Истоку, и пре свега отпадање Румуније која се до тада борила на страни Немаца и помагала им да Мађарску држе под контролом, омогућили су Хортију да појача свој положај. Стојајову владу, која је распуштена 29. августа, заменила је влада генерала Лакатоша. У њој су се, осим неколико изузетака, налазили Хортијеви људи. Стопиране су активности Гестапоа и прогањање Јевреја и антифашиста. Осим тога су поново успостављени контакти са Савезницима. Мађарски владајући кругови су у томе давали предност западним савезницима. Ови контакти, који су већ били успостављени под Калајевом владом, обновљени су и интензивирани – додуше у тајности. Мађарски посредник, генерал Недеј који је после узбудљивог лета, 22. септембра, стигао у Врховну команду савезничких снага у Казерти код Напуља, сазнао је на своје разочарење да у првом реду треба да се обрати Совјетском Савезу чије су армије са југоистока већ вршиле продоре у земљу. Под утиском совјетског пробоја, у Будимпешти су увидели да морају да се „окрену другој страни“. Крајем септембра је делегација под вођством команданта жандармерије генерала Фарага отишла у Москву да би преговарала о прекиду ватре. Тек 11. октобра дошло је до привременог споразума. Још увек, међутим, није био одређен датум за прекид ватре.

У међувремену су Немци, који су о неким стварима били информисани, добили прилику да предузму противмере. Кад је Хорти, у недељу 15. октобра, хтео да објави споразум, било је већ јасно да ће Немци свим средствима то спречити. Лакатошева влада је зато у последњем тренутку одустала од овог корака и поднела регенту своју оставку. Хорти је још успео да у својој поруци преко радија саопшти да је склопљен споразум, али тада су на сцену ступили Немци. Хорти је одиграо своју улогу; ухапшен је заједно са својом породицом и одведен у Немачку, али тек пошто је под притиском потписао документ у којем је вођа Стреластих крстова Салаши одређен за председника владе. Немци су радије и даље играли газде, иако у све мањем делу Мађарске који се налазио иза њихових одбрамбених линија.

strelasti-krstovi-madjarska
„Стреласти крстови“ на улицама Будимпеште. После пада Хортија њихов вођа Салаши постао је председник владе, али без неке стварне моћи.

У међувремену је у подручјима које је заузела Црвена армија почело оживљавање политичког живота. Лево оријентисане партије добиле су подстрека да се поново активишу. За демократске групације је био тежак ударац што су фашисти (24. децембра 1944.) убили свуда познатог вођу илегалног покрета отпора, посланика Бајчи-Жилинског и што су се многи познати политичари налазили у немачким затворима. Приликом формирања локалних и регионалних комитета, Партија ситних сопственика-сељака под вођством 3. Тилдија и социјалисти под вођством А. Сакашитса профитирали су од чињенице да су њихове организације до пролећа 1944. легално постојале. Комунистима, који су од 1919. били присиљени на илегалност, је овај недостатак надокнадио повратак вођа као што су Мачаш Ракоши и Имре Нађ из Москве и свестрана помоћ совјетских власти. Кремљин који је, засад, желео да у Мађарској буде донекле репрезентативна влада, није ишао тако далеко да комунистима да главне положаје. Заједно са социјалистима, ситним сељацима, Националном сељачком партијом, а ускоро и Либерално-демократском партијом морали су да се прикључе Националном фронту независности, који је у децембру 1944. у Сегеду прихватио заједнички програм чије су најважније тачке биле аграрна реформа, национализација великих индустријских постројења, кажњавање сарадника окупатора и протеривање немачке мањине. На изборима за привремену националну скупштину, који су одржани у децембру, комунисти, социјалисти и ситни сељаци добили су отприлике исти број посланичких места, док је Национална сељачка партија, која је била под утицајем комуниста, под вођством Ф. Ердеја, морала да се задовољи мањим бројем. Парламент се састао 23. децембра 1944. у Дебрецину, углавном да би санкционисао нову владу Националног фронта независности. Не без извесног совјетског утицаја, формирана је нова влада. Командант мађарске 1. армије, генерал Далноки-Миклош постао је председник владе. Само двојица комуниста, Нађ и Габор, ушли су у његов кабинет, али са још барем двојицом министара који су подржавали комунисте, њихов положај је био јачи од положаја других партија. Прво важно дело нове владе, коју су ускоро признале и западне силе, било је потписивање прекида ватре са победницима, 20. јануара 1945. у Москви. Према одредбама примирја, Мађарска је имала да напусти окупиране територије својих суседа. После тога је дошло до формирања Народне армије Мађарске, а 13. фебруара 1945. јединице Црвене армије су ослободиле Будимпешту. Борбе су, међутим, настављене на територији Мађарске све до почетка априла 1945. године! За то време постојале су две мађарске државе – демократска са седиштем, најпре, у Дебрецину, а онда у Будимпешти, и фашистичка на челу са Салашијем, вођом Стреластих крстова под окриљем Немаца. Постојале су истовремено и две мађарске војске – Нова народна мађарска армија Привремене владе и фашистичка војска на чијем је челу стајао Салаши. У време завршних борби у другом светском рату мађарска Привремена влада издала је указ о спровођењу аграрне реформе чиме су укинути феудални односи на селу, а новембра 1945. спроведени су први парламентарни избори на којима је победио демократски блок. Мировним уговором у Паризу 1947. Мађарска је остала у границама из јануара 1938. године са минималним корекцијама према Чехословачкој.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *