Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Пољско питање

4.3
(3)

Где се налази Пољска?

Пољска је била повод за почетак рата. Њени политички вође који су се налазили у емиграцији у Лондону, били су, међутим, у дилеми, поготово после немачког напада на Совјетски Савез. Јер њихови домаћини, Британци, су Совјете сматрали за своје савезнике, док су Пољаци своје источне суседе сматрали за готово исто тако велике непријатеље као и Немце. Вековима је то већ било тако.

Пољска избегличка влада у Лондону, изразито десничарско и антисовјетско друштво, са једином флексибилном личношћу амбициозним Миколајчиком, правила је често проблеме „великој тројици”. Још тачније: симпатија Британије и Сједињених Држава за пољско питање остала је у сенци због незгода и непријатности које је изазивала пренапрегнута политика групе око Сикорског. Личност као Черчил, који се иначе највише залагао за Пољску, признао је Стаљину за време конференције на Јалти да „лично не може да се сложи са иступањем пољске лондонске владе које је све време било неразумно“. И холандски министар иностраних послова фан Клефенс је сјајно и недвосмислено реаговао кад га је његов пољски колега у изгнанству запитао да ли би он учествовао у послератном споразуму о безбедности европских држава, при чему би, наравно, био изостављен Совјетски Савез. Фан Клефенс му је тада јасно дао до знања да му изгледа прилично нереално да се тако нешто регулише без Москве. Пољска господа су, међутим, наставила да предлажу разноразне антисовјетске политичке конструкције. Пошто се сазнало за масовно убиство над пољским официрима у Катинској шуми, за што су неки оптужили СССР, дошло је до дефинитивног раскида између Москве и лондонских Пољака.

Kerzonova linija
Керзонова линија

Москва је тада групи пољских политичара која се налазила у СССР-у дала шансу да оформе Комитет народног ослобођења, у Хелму 21. 7. 1944, који је пре сусрета „велике тројице“ на Јалти признат као привремена пољска влада. Пољско питање које је на сваком савезничком састанку на врху деловало као терет, није било само непријатно, већ је временом постало и нерешиво. Формално је постојало питање признавања: без ентузијазма су Рузвелт и Черчил до те последње ратне зиме признавали лондонске Пољаке, док Стаљин није желео да има било каквог посла с њима, већ је симпатисао Лублински комитет. И симпатије де Голове владе ишле су у том правцу. Затим је постојао проблем пољских граница. Черчил се није много противио Стаљиновом резоновању да треба да се успоставе границе које је између осталих одредио британски судија Керзон 1920, а које су биле исте као оне после совјетско-немачке поделе Пољске у септембру 1939. Против тога се жустро опирала пољска влада у Лондону. Желели су да добију освојене територије од после првог светског рата и да границу са Совјетским Савезом помере за око двесто километара у правцу истока. Против Стаљинове аргументације да се Керзонова линија заснива на етничким критеријима, први министар Сикорски је изнео мишљење да је пољско-руска граница после првог светског рата означавала „границу хришћанске цивилизације“. Ривали у Лублину су се међутим сложили са совјетским жељама, а уз то су имали предност што су се извукли с извесном компензацијом. У „Правди“ је, наиме, 18. децембра 1944. изашао повелик чланак доктора Стефана Једриховског, члана и шефа штампе Лублинског комитета, о будућој западној граници Пољске, дакле оној са Немачком. По Једриховском је требало да та линија иде од Шћечина дуж Одре и Доње Нисе до најсеверније тачке чешке границе код Герлица. Шћечин би тако постао пољска лука. Чињеница да су оваква размишљања изашла у „Правди“ био је јасан знак да Совјети подржавају овај план. К томе треба додати да су се ове идеје слагале са разговорима Рузвелта, Стаљина и Черчила у Техерану. Велики ризик таквог подухвата био је, међутим, у могућности немачког иредентизма: зар не би Немци после извесног времена хтели да поврате ова подручја од Пољака? Стаљин је предвидео овај аспект проблема и знао је да ће баш због тога послератна Пољска тражити подршку код Москве. А то би опет са своје стране појачало безбедност Совјетског Савеза.

Совјети су почетком 1945. хтели да воде сопствену политику у источној и средњој Европи и да тамо што више ојачају своје позиције. То је, између осталог, значило да су, што је могуће више, хтели да се осигурају према Немачкој вршењем јаког утицаја на своје западне суседе. Унапред су осећали неповерење према некомунистима, и због тога су лондонски Пољаци имали све мање политичких изгледа. И Черчил се, у ствари, од њих оградио још пре конференције у Јалти. Западне владе су додуше сматрале да је морално право на страни пољских емиграната, али сурови интереси захтевали су да се зими 1944/45. сагласе са насталим односима снага. За пољске политичаре у Лондону и за неколико хиљада пољских војника који су се у то време налазили на фронту у северном Брабанту то су били тешки тренуци. Осећали су се изигранима. Политички, па и не само политички, они су били избачени из игре.

Пољска је изишла из рата са две владе: емигрантском у Лондону и привременом владом Републике Пољске. Према споразуму Савезника на конференцији у Јалти, фебруара 1945, формирана је у јуну коалициона влада народног јединства, у коју су ушли и представници емигрантске владе. Још 1944. године Пољски комитет народног ослобођења, који се у децембру прогласио привременом владом, донео је декрет о аграрној реформи и стављању под државну управу крупних индустријских предузећа и банака.

Једно од врло важних послератних питања за Пољску било је регулисање граница према Немачкој и Совјетском Савезу. О томе се расправљало на конференцијама Савезника у Техерану, Јалти и Потсдаму. На Потсдамској конференцији у августу 1945. године Пољској су признате границе према Немачкој на Одри и Ниси, а према СССР-у споразумом од 16. августа 1945. граница је повучена линијом која се, углавном, поклапа са такозваном Керзоновом линијом.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *