Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Савезничка офанзива на Атлантику

4
(2)

Дефинитивна надмоћ

Деницова одлука да пренесе операције својих подморница у воде југозападно од Азора, у зону где су америчке снаге одговарале за заштиту конвоја, пружила је могућност команданту америчке Атлантске флоте адмиралу Ројелу Ингерсолу да уведе у борбу своје новоформиране групе за „ловљење и уништавање“ подморница. Језгро тих група били су ескортни носачи авиона „Бoг“, „Кард“, „Кор“ и „Сенти“. Пратећи бројне конвоје који су лети 1943. године превозили трупе и ратни материјал за операције у Средоземљу (инвазија Сицилије и Италије), ове противподморничке групе су у току тромесечне офанзиве показале ефикасност којој није било равне у дотадашњем подморничком рату. Наоружани дубинским бомбама, ракетним противподморничким бацачима и акустичним торпедима „фидо“, авиони с ескортних носача су за 98 дана потопили у централном Атлантику 16 немачких подморница, од тога 8 снабдевачких, тзв. „крава музара“. Немачке подморнице су успеле да потопе само танкер „Лот“ и оборе 3 авиона.

zarobljeni-podmornicari
Заробљену посаду немачке подморнице потопљене у Атлантику одводе са палубе британског разарача. Заробљеницима су везане очи да не би могли да виде војне уређаје на палуби брода.

У међувремену је и Бискајски залив претворен у велико борбено поприште. Немачка подморница U 758 имала је 8. јуна жесток окршај с неколико авиона с носача у којем је оборила 1 и оштетила 2 апарата, али је и сама била озбиљно оштећена. То је охрабрило Немце, па су почели да се пробијају кроз Бискајски залив у групама од 2 до 3 подморнице ради веће ефикасности противавионске ватре. Противподморничка одбрана им је, међутим, доскочила здруженим нападима бродова и авиона, тако да су губици подморница поново порасли. Због тога је дотадашњи тактички поступак „остани на површини и бори се“ морао бита напуштен и подморнице су опет прелазиле Бискајски залив под водом, и изроњавале само ноћу да би напуниле акумулаторе. Од 1. јула до 2. августа 1943. савезничке противподморничке снаге откриле су на том подручју 55 подморница, од којих су 17 потопиле, а 6 оштетиле. Зато је Дениц, 2. августа, привремено обуставио испловљавање из бискајских лука. Касније, пловидбе подморница биле су усмерене дуж северне обале Шпаније, где их је, уз обални руб, било много теже открити радаром.

Предузимљиви немачки адмирал Дениц није се, међутим, предавао и, без обзира на привремени узмак, систематски је припремао нову офанзиву у северном Атлантику.

Много је очекивао од акустичног торпеда „цаункениг“, савршенијих уређаја за откривање радарских емисија, од увођења шноркела или „њушке“ (цев која је омогућавала коришћење дизел-мотора у подводној вожњи и пуњење акумулатора под водом) и, понајвише, од погона „Валтеровом турбином“. Немци су несумњиво настојали да створе подморницу која би се брже кретала и дуже боравила под водом. Али прве подморнице опремљене шноркелом нису могле да се појаве пре средине 1944, а оне с „Валтеровом турбином“ пре пролећа 1945. године. Зато је поткрај лета 1943. нађено компромисно решење. Усвојен је програм изградње тзв. „електричних подморница“ с хидродинамичним трупом „Валтерове подморнице“ и појачаним акумулаторима. Најпознатија верзија тих подморница, тип XXI, имала је депласман 1600 тона и могла је готово читав час да плови под водом брзином од 17,5 чворова.

Средином септембра 1943, Дениц се поново поуздао у борбену снагу својих подморница, па им је, 19. септембра, наредио да опет нападају конвојске руте у северном Атлантику, на линији за Халифакс.

Чопор подморница, назван „Лојтен“, напао је споре савезничке конвоје који су пловили између Велике Британије и Сједињених Држава (зато названи: западни конвоји). Потопљена су 3 ескортна и 6 трговачких бродова, али изгубљене су и 3 подморнице. Немачка офанзива је, међутим, убрзо смирена даноноћном ваздушном заштитом угрожених конвоја. Немачка акустична торпеда Савезници су неутралисали помоћу „фоксера“, уређаја који је, вучен иза брода, стварао већу буку од бродских пропелера. Дениц је, упрскос губицима, инсистирао све до фебруара 1944. да се нападају конвоји у северном Атлантику. Пошто је подморницама било све теже да оперишу у тзв. чопорима, оне су дејствовале у малим групама од 2 до 3. Авионима је било све теже да откривају ове мале подморничке групе, међусобно доста удаљене, па су гоњење подморница преузели и веома успешно обављали противподморнички бродови, који су били све бројнији и све боље опремљени и наоружани. Посебно се у уништавању подморница истицао британски противподморнички ас, капетан бојног брода Вокер, који је пронашао и усавршио тзв. „пузни напад“ са неколико бродова на дубоко зароњену подморницу.

Кад су на основу британско-португалског споразума од 18. августа 1943, Савезници успоставили поморску и ваздухопловну базу на Азорским острвима, нанет је коначан ударац немачким надама да ће поновно угрозити конвојске руте у северном и средњем Атлантику. Крајем 1943. „вучји чопори“ потпуно су разбијени, а нова техничка средства подморница онемогућена. У периоду септембар-децембар, подморнице су потопиле свега 67 трговачких бродова, односно укупно 369 800 БРТ. О поразу подморница најбоље сведочи чињеница да су у новембру и децембру 1943. северни Атлантик препловила 72 конвоја са 2218 бродова, а да није изгубљен ниједан трговачки брод, док су Немци изгубили 27 подморница.

Прекретница у бици за Атлантик средином 1943. у корист Савезника омогућила им је да у другој половини године, у новембру, обнове арктичке конвоје. Они су пловили по веома суровим климатским условима, и у претходним периодима били немилице нападани од немачких подморница, бродова и авиона. Први савезнички конвој RА-54А од 13 бродова испловио је из Мурманска 1. новембра и стигао у одредиште без губитака. До краја месеца арктичку руту прешла су у обратном правцу још два конвоја, такође без губитака. Немци су, међутим, 22. децембра открили конвој JW-55В од 11 бродова у пратњи 10 разарача, који је два дана раније испловио из Лок Ива. Заштитни одред адмирала Бернета од 3 крстарице пружао је даљу заштиту овом конвоју као и конвоју КА-55А, који је готово истовремено пловио у обратном правцу. Снажан флотни одред британске Домовинске флоте, под командом адмирала Брјуса Фрејзера, испловио је такође на море за случај да Немци покушају да нападну арктичку руту јачим површинским снагама. И доиста, у поподневним часовима, 25. децембра, из Алтенфјорда је према северу запловио немачки бојни брод „Шарнхорст“ у пратњи 5 разарача, док је 8 подморница формирало баријеру на линији Медвеђе острво – Норткап. Британске крстарице су сутрадан радаром откриле „Шарнхорст“ на удаљености од 23 км у тренутку кад се овај приближио конвоју на 55 км. Пошто је успоставио борбени додир с немачким бродом, адмирал Бернет није много инсистирао на одлучном окршају, желећи да га навуче на одред адмирала Фрејзера, јер је Фрејзеров бојни брод „Дјук оф Јорк“ са својим топовима 356 мм и јаким оклопом био најсигурнија гаранција да ће најзад бити уништен тај немачки „срећни брод“. Тако је и било. У мрачној поларној ноћи 26. децембра „Дјук оф Јорк“ и крстарица „Јамајка“ са разарачима потопили су „Шарнхорст“ артиљеријом и торпедима. Од 1900 чланова посаде спасло се свега 36. Будући да су британске џепне подморнице још у септембру избациле из строја тада најјачи немачки бојни брод „Тирпиц“ и да је џепни бојни брод „Лицов“ повучен у Балтик, арктичким конвојима више није претила непосредна опасност. У 1944. години Немци су нападали арктичке конвоје само подморницама, али су им нанели само мале губитке. Од маја до августа 1944. конвоји су поновно укинути, да би последња четири месеца исте године пловили готово без губитака (од 215 бродова потопљена су само 2).

У току целог рата арктичком рутом је пловило за Совјетски Савез укупно 40 конвоја са 811 бродова, а у обратном смеру 37 конвоја са 715 бродова. Изгубљено је 98 бродова. Укупно је упућено у Совјетски Савез 3 900 000 тона терета од чега је на одредиште стигло око 3 700 000 тона.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *