Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Југоисточна Азија у 1945.

0
(0)

За пиринач и нафту

Да би савезничке снаге могле да освоје југоисточну Азију, требало је да се изврше темељите припреме. Пуно пажње обратило се и утицају на народе који су били под јапанском окупацијом. У Бурми је илегалну акцију и пропаганду водила британска „Група 136“, у Индокини је то радио амерички Биро за стратегијска питања (скраћеница: ОSS), а у Тајланду обе поменуте организације. После оставке ауторитативног Пибуна Сонграма, у јуну 1944, тајландско тло постало је погодно за инфилтрације. Приди, енергични човек, који је стајао иза нове владе, и, у ствари, био вођа Тајланда, добио је почетком јануара 1945. тражену америчку подршку преко бившег адвоката Дика Гринлија који је у Индокини деловао као OSS официр. Гринли је успео да увери Стејт Департмент у Придијеву поузданост, па је почело да пристиже оружје за десетине хиљада бораца Придијеве гериле.

У антијапанској активности је морнарица била знатно више ангажована од регуларне војске. Тајландски бродови су касније гађали јапанске инсталације у Банкоку, а командант морнарице адмирал Луан Сангвон имао је и директну команду над три хиљаде жандара који су се бринули за безбедност америчких и британских тајних агената. Политички живот у Тајланду се после победе над Пибуном Сонграмом мало смирио.

Индокини је, међутим, било бурније крајем 1944, после америчких успеха на Сајпану и Филипинима, увелико су кружиле гласине о савезничком искрцавању. Када је главни штаб јапанског маршала Тераучија, врховног команданта јужних подручја, 17. новембра 1944, из Маниле премештен у Сајгон, многи Французи у Индокини сматрали су то као јасан знак. Превидели су да ће тиме њихова колонија постати последње уточиште јапанских јужних армија.

Stilwell
27. јануара 1945, су Британци у Бурми почели да користе Стилвелов пут уместо старог Бурманског пута за Кину. Тај нови пут пробили су амерички стручњаци, а назван је по генералу Стилвелу.

Француски руководиоци се иначе нису баш најбоље слагали. Именовање пензионисаног генерала Мордана, 10. септембра 1944, за општег представника де Голове владе при француском режиму у Индокини, представљало је трн у оку генералном гувернеру адмиралу Жану Декуу. Он се бојао да ће антијапанска пропаганда из ослобођене Француске угрозити статус кво колоније. Новембра 1944, Париз је одредио да Деку остане на свом положају, како би се одржала илузија о колаборацији са Јапанцима.

У међувремену би се француски покрет отпора могао припремити за свој задатак. Де Гол није баш имао пуно поверење у индокинеску политику Американаца и тежио је да што више повећа француску помоћ у освајању колоније. Деку се, међутим, у свом новогодишњем говору занео и излануо нешто о обнови француске империје и француске армије. Предвидео је да ће Американци, после освајања Маниле, повести акцију у Индокини да би изоловали Јапанце у јужним пределима. Зато је Деку исувише рано давао цивилним властима тајне инструкције како да Савезницима пруже сву могућу подршку приликом искрцавања. Његови сународници постајали су све неопрезнији. Отворено се говорило како ће покрет отпора Јапанцима забити нож у леђа.

У међувремену су Јапанци у тишини при- премали своје противмере. Њихове борбене снаге посебно су појачане под маском опште ратне ситуације. Сталоженог амбасадора у Сајгону Јошизаву, крајем децембра заменио је Мацумото, који је директно одговарао маршалу Терачију. Када је Деку, 23. фебруара 1945, стигао у Сајгон у инспекцију, јапански план за противакцију био је готов. Деку је 9. марта добио позив да са јапанском мисијом у Сајгону преговара о испоруци пиринча Јапану. Какав изговор!

У 19 часова тог дана Мацумото му је поставио ултиматум. То је готово значило крај француске власти у колонији. Деку је између осталог морао да свим инстанцама изда наређење да лојално сарађују са Јапанцима. Имао је два часа за размишљање. Свог војног команданта више није могао да упозори, конференцијска зграда била је опкољена. Одмах после 21 час Јапанди су ухапсили Декуа и његове ближе сараднике, међу којима и генерала Мордана.

Јужна Индокина била је потпуно изненађена овом јапанском акцијом. Али не и јединице генерала Сабатјеа код Ханоја. Још раније упозорен евакуацијом јапанских породица код цитаделе и извештајем Шарла Флетоа из француске службе безбедности, у коме је стајало да ће Јапанци између 8. и 10. марта прећи у акцију, генерал је сакупио своје људе и напустио Ханој. Заједно са генералом Алесандријем Сабатје је учврстио нови штаб у Дијен Бијен Фуу. Тамо је 29. марта слетео један авион британског ратног ваздухопловства из Калкуте са мајором Леглејдом, али даља савезничка помоћ је изостала. Сабатјеове трупе су, штавише, почетком априла морале да пребегну у Кину. И тамо, тако рећи код својих савезника, чекало их је дубоко разочарење: разоружање и интернација. Борци Вијетмина, ослободилачког покрета вијетнамског народа, под руководством Комунистичке партије Вијетнама, су руковођени младим Во Нгујен Ђапом успели да се уз помоћ ОSS-а учврсте у Тонкину. Двадесет другог децембра 1944. Ђап је формирао прву бригаду за ослобођење Вијетнама. Већ три дана касније, ова мала бригада напала је две француске граничне страже.

После јапанског удара, 9. марта 1945, ослободилачке снаге Вијетнама су добиле слободне руке да воде борбу против Јапанаца и Француза. Оружје је прокријумчарено из Кине, а допремано преко ОSS-а. Снабдевали су се и из складишта која су Французи били напустили.

Вијетнамски цар Бао Дај увидео је да му не преостаје друго него да сарађује са Јапанцима. Он је, 11. марта, француска протекторатна права прогласио неважећим. Два дана касније краљ Кампућије Нородом Сиханук следио је његов пример. Тек у априлу је и краљ Лаоса поклекнуо под јапанским притиском. Он се ипак у међувремену побринуо да успостави везу са ОSS-ом и „Групом 136“ у Бангкоку.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *