Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Борбе у Мађарској (јесен 1944)

5
(9)

Црвени Дунав

Драматични преокрет у Румунији крајем августа 1944. значио је за Мађарску велику опасност. Мађарска територија која је одлуком сила Осовине 1940, тзв. Бечком арбитражом, повећана на штету Румуније, само је на истоку била заштићена природним бедемом Карпата. На југоистоку је граница била потпуно вештачка. Можда би се и јужна страна карпатског лука могла претворити у одбрамбену линију, да повлачење немачких јединица из Румуније није постало тако хаотично. Поред тога је Хитлер због брзог пробоја Црвене армије у правцу југа живео у илузији да се Совјетски Савез пре свега устремио на освајање мореуза. А није ни могао да пошаље на Карпате немачке трупе које су се биле скупиле око Будимпеште, јер у Хортијев режим није имао поверење, што и није било неосновано. Уз помоћ румунских трупа, укупно двадесет и две дивизије, јединице 2. украјинског фронта под командом генерала (убрзо затим маршала) Малиновског, успеле су почетком септембра 1944. да прођу јужне прелазе Карпата и да, још увек темпом од којег је застајао дах, крену у правцу мађарске низије. Малиновски, који је располагао са 40 дивизија, 10.200 топова, 750 тенкова и 1100 авиона, био је у сваком погледу надмоћнији од заморених Немаца из бивше Групе армија Јужна Украјина и Мађара из 2. и 3. армије, па није пропустио да ту своју надмоћ искористи. Крајем септембра су Совјети већ одавно били прешли бедем Карпата и на југу, између Орадее и Темишвара, стигли до мађарске низије.

borbe-u-madjarskoj-1
Жестоко се борећи, црвеноармејци полако надирали у центар Будимпеште. Гарнизон који није смео да напусти град предао се тек после 52 дана борби.

Шестог октобра су јединице 2. украјинског фронта између Сегеда и Орадее напале групу армија Југ генерала Фризнера како би форсирале пробој преко Тисе. То им је само делимично успело. На југу су, додуше, потиснуле мађарску 3. армију до Дунава, али Немци су спречили да Совјети код Солнока пређу Тису и у борби за Дебрецин (10-14. октобра) су својим тенковима успели спречити совјетски покушај пробоја у правцу севера. Мало је вероватно  да су Совјети због преговора о савезу са Xортијем намерно смањили темпо свог пробоја, јер је у њиховом интересу било да за време преговора појачају притисак на оне који су се још двоумили. Неуспех преговора је, у сваком случају, изјаловио наде у брзо заузимање Мађарске. Већина мађарских јединица наставила је, иако не са много елана, да се бори заједно са Немцима, који су се из петних жила трудили да барем успоре пробој Црвене армије. Под двомесечним притиском 4. украјинског фронта на средње Карпате морали су крајем октобра да напусте испупчење фронта на горњој Тиси, а совјетски пробој код Кечкемета (30. октобра) зауставили су тек у близини Будимпеште. Без обзира на све то, темпо совјетских напада, пре свега на централном сектору, осетно се смањио и у подручју Дунава је дошло до извесне стабилизације.

borbe-u-madjarskoj-6
Други и трећи украјински фронт ухватили су Будимпешту у клешта. Малиновски и Толбухин успели су да птпуно опколе главни град Мађарске

Помало чудновато изгледа да су Немци, који су напустили богату и стратешки важну Румунију, тако загрижено бранили мађарско тло. Уз опште стратешке разлоге чување одступнице са Балкана и, наравно, престижа, је мађарски економски потенцијал несумњиво играо велику улогу. Осим пољопривредних производа, Немци су желели да задрже и руднике боксита и нафтоносна поља западне Мађарске. Нафта је тада била од виталног значаја за Немачку после губитка Румуније и Галиције. Због борбених снага маршала Толбухина (3. украјински фронт) и НОВЈ, које су напредовале са југа, постављена је у новембру 1944. између Драве и Дунава, са Балатоном у средини, одбрамбена линија, такозвана „Маргарет линија“, како би се блокирао даљи совјетски пробој. Фризнер, који је имао команду над тридесет дивизија (од којих је половина била немачка, а половина мађарска) концентрисао се у новембру на одбрану Будимпеште. Салашијева влада напустила је већ 3. новембра главни град да би се сместила у Бечу. Тако се претворила у владу у изгнанству, без утицаја на оно шта се даље одигравало у Мађарској. Њене јединице су после 15. октобра неприметно прешле у састав немачке војске. Мађарски „Фирер“, Салаши, који је изненада дошао до моћи захваљујући наклоности Немаца, остао је ван токова догађаја. Док је његов народ преживљавао тешка искушења због страхота тоталног рата, он се на безбедном растојању од бојишта бавио писањем идеолошке књиге за коју се надао да ће да достигне Хитлерову књигу „Мајн Кампф“.

borbe-u-madjarskoj-2
Под ватром немачке артиљерије, оклопне јединице 2. украјинског фронта приближавају се са истока мађарском главном граду

Совјетски јуриш на Будимпешту су браниоци могли да сачекају само са крајњим напором. Већ у почетној фази борбе је маршал Малиновски јављао да се губици противника пењу до сто хиљада мртвих, четрдесет и две хиљаде заробљеника и хиљаду тенкова и оклопних кола. Совјети, који су град, претворен у утврђење, нападали с истока, стигли су на оба краја свог обруча до обале Дунава. Тринаестог новембра заузели су упориште Хатван и освојили предграђе Ујпешт. Пред крај месеца су чак успели да учврсте мостобран на острву Чепелу, јужно од града. Први циљ операције, освајање Будимпеште и продирање у правцу запада дуж Дунава, нису, међутим, могли да постигну. Немачке и мађарске трупе, отприлике двесто педесет хиљада људи, загрижено су се борили за сваку улицу и сваку кућу, тако да је Црвена армија морала да одустане од идеје да на јуриш заузме Будимпешту фронталним нападом. Постепено се тежиште операција опет преместило на крила. На југу је маршал Толбухин од почетка децембра покушавао да на десној страни Дунава формира прилаз Будимпешти. Шестог децембра 1944. стигао је до Секешфехервара. Тамо је, међутим, наишао на веома јак отпор Немачких јединица.

borbe-u-madjarskoj-3
Немачки и мађарски артиљерци сачекују на улицама Будимпеште наилазак противничких јединица.

Две недеље су се борили за град, при чему су Немци више пута предузимали опасне противнападе на положаје Црвене армије. Северно и источно од Будимпеште је маршал Малиновски у међувремену наставио свој поход. Најважнији циљ Црвене армије на тим секторима био је освајање и обезбеђење железничке пруге која иде из Будимпеште преко Мишколца за Љвов, како би се скратио довоз трупа и ратног материјала из Совјетског Савеза. Током новембра се тежиште постепено преселило из низије на јужне обронке Карпата преко границе Словачке, док су јединице 4. украјинског фронта генерала Петрова полако, али сигурно, с истока прелазиле брдовити терен. Падом града Геделеа (12. децембра), цела железничка пруга за Љвов била је освојена. У међувремену је Малиновски северно од Будимпеште отпочео нови напад и, заузевши стратешки важно место Вац (9. децембра), успео је да се пробије до Ипела. Да би га зауставили, Немци су један део својих оклопних јединица које су биле одређене за противофанзиву код Секешфехервара, названу операција „Шпетлезе“ (касна берба), морали да укључе северно од Дунава. Било је то, у ствари попуњавање једне рупе другом. Толбухин је од тога профитирао. Двадесетог септембра пробио је „Маргарет линију“ и западно од Будимпеште стигао до Дунава. Обруч око мађарског главног града био је затворен 25. децембра 1944. Салашија, праћеног својим министрима Кемењијем и Берегфијем, Хитлер је 4. децембра примио у Рајхсканцеларији у Берлину. То је био сусрет два политичка дављеника, који су, да би се одржали, имали још само илузије и маштања. Салаши је преклињао Хитлера да у Мађарској отпочне офанзиву што је брже могуће и да отера Совјете. У ту сврху је понудио двадесет нових дивизија за које се надао да ће их оспособити пре пролећа, под условом да буду обучене и опремљене у Немачкој. Хитлер му је говорио о скором распадању савезничке коалиције, о свом тајном оружју, о оживљавању рата подморница и о новим војним јединицама. Ускоро је – обећавао је – требало да дође до преокрета. У међувремену је требало да Будимпешта некако издржи и да ратна пустошења не схвати сувише трагично. На крају крајева, и немачке градове је више пута у прошлости погађала таква невоља, али су они увек из пепела ницали још већи и лепши. Хитлер је пустио своје мађарске госте да иду кући с обећањем да ће ускоро почети са освајањем источне Европе.

borbe-u-madjarskoj-4
Совјетски митраљесци у тешко оштећеним улицама Будимпеште

О освајању, наравно, није могло да буде ни говора, али је Хитлер упркос својим веома ограниченим могућностима покушао да одржи обећање. На дан кад су Совјети потпуно опколили Будимпешту, наредио је, упркос Гудеријановом протесту, да се један СС-оклопни корпус пошаље из Пољске у Мађарску. С овим појачањем је требало да Немци, код којих је у међувремену генерала Фризнера заменио генерал Велер, покушају да деблокирају Будимпешту. Немачки противнапад почео је 2. јануара 1945. на јужној обали Дунава, код Комарна, а изводиле су га СС оклопне јединице. Немци су направили пробој и освојили Естергом. Њихова претходница приближила се Будимпешти на двадесет четири километра. Изненађени Совјети су се, међутим, брзо освестили и одговорили нападом са оба крила, па је 8. јануара отвор у обручу био опет затворен. Малиновски је у међувремену наставио свој поход северно од Дунава, заузео Комарно, а зауставила га је тек појачана немачка одбрамбена линија дуж реке Вах. Прве недеље јануара, браниоци Будимпеште лако су могли да пробију обруч око града, и да се споје са Немцима који су напредовали. Хитлер је то, међутим, најодлучније забранио; град је требало држати, не напустити.

Чак и када је у Пољској отпочела велика совјетска зимска офанзива, којом је Црвена армија, касније, стигла до Одре и даље, каплар-стратег није хтео да одустане од свог сна о деблокирању Будимпеште. Валер, који је у међувремену добио још нека појачања из Италије и Немачке, усудио се 18. јануара на нов покушај, овог пута код језера Балатона. У почетку су Немци опет имали успеха. Двадесет трећег јануара су заузели Секешфехервар и једна колона је доспела јужно од опкољеног града, до Дунава. Али тада је Немцима недостајало снаге да у одлучујућем тренутку навале. Већ 25. јануара уследио је совјетски противнапад, па су постепено опет губили освојени терен. Ни овог пута нису успели да деблокирају будимпештански гарнизон који се састојао од пет немачких и четири мађарске дивизије под генералом Вилденбруком. Дуготрајна одбрана мађарског главног града који је надмоћна совјетска артиљерија великим делом претворила у згариште (пре свега су тешко страдали историјски важни делови града у Будиму, на десној обали Дунава), сасвим је сломила отпор гарнизона, поготово што су настали проблеми због недостатка хране и муниције. Пошто су се изјаловиле наде у спас, а како се Толбухин решио да ликвидира отпор немачких и мађарских снага и отпочео снажан напад са свих страна, Вилденбрук је капитулирао. Тринаестог фебруара се предао са 127 000 људи који су одведени у совјетско заробљеништво.

borbe-u-madjarskoj-5
Исцрпљени немачки гренадири који су се код Будимпеште пробили кроз совјетске линије, крећу на одбрамбене положаје

Окончана је још једна ратна драма. Пад Будимпеште није, међутим, у то време имао неки посебни стратешки значај, јер је Немачки Рајх тада већ примао тешке ударце са свих страна. Споразум о прекиду непријатељстава који је Дебрецинска влада 20. јануара 1945. потписала са Савезницима у Москви, поставио је ратом опустошеној Мађарској тешке услове. Требало је да се земља врати на границе од 1937, да Совјетском Савезу, Чехословачкој и Југославији плати три стотине милиона долара ратне одштете, да савезничке војске на својој територији снабдева храном и да поред тога активно учествује у борби против Немачке. Једина добит за Мађаре била је уклањање немачке мањине из земље и конфискација њихове имовине. За разлику од Румуна и Бугара, Мађари нису укључени у борбу против нациста, иако су влада Далноки-Миклош и њен министар рата, генерал Вереш, то вероватно хтели. Разлог треба вероватно тражити у совјетском неповерењу у Мађаре, због чега су се и супротстављали увођењу мађарских јединица у борбу против Немаца. Можда им је и случај румунског генерала Аврамескуа, који је са својим трупама хтео да пребегне Немцима, био добра опомена да јединицама које нису биле антинемачки расположене радије не пруже прилику да се појаве на фронту.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *