Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Операције за ослобођење Чехословачке

5
(2)

Барикаде у Прагу

За зимске операције у Чехословачкој совјетска Врховна команда припремила је јединице 4. украјинског фронта генерала армије Ивана Петрова, као и део јединица 2. украјинског фронта маршала Малиновског. У ова два фронта било је 751 000 војника, 8300 артиљеријских оруђа и минобацача, 580 тенкова и самоходних топова и више од 1400 авиона. Укупна јачина свих немачких снага у Чехословачкој износила је више од 550 000 војника, око 5000 топова и минобацача, више од 300 тенкова и самоходних топова и око 700 борбених авиона.

Други украјински фронт почео је напад 6. јануара, и то с леве обале реке Хрона. Немци су били затечени, па су већ првог дана совјетске јединице образовале мостобран дубок 30 км и стигле до близу Комарна и Нових Замки. Овај успех Црвене армије узнемирио је Берлин, јер је сада била угрожена позадина немачких снага у Мађарској. Немци су у борбу убацили резерве, прешли у противнапад и делимично одбацили совјетске јединице.

barikade-prag-1
Борбе за ослобођење Прага почеле су првих дана маја 1945. У граду је избио општенародни устанак, чиме је олакшано наступање Црвене армије. На слици: барикаде у Прагу, почетком маја 1945.

Четврти украјински фронт прешао је у офанзиву 12. јануара. Пред овим јединицама стајали су, међутим, бројни проблеми, далеко тежи него код осталих совјетских фронтова у 1945. години. Планинско земљиште и пошумљеност Карпата и уз то снег, киша и магла знатно су отежавали совјетске операције. Упркос свим овим тешкоћама, офанзива 4. украјинског фронта се поступно развијала, тако да су његове јединице у јануару и фебруару успеле да продру на територију Пољске и Чехословачке у ширини од 170 до 220 км, да избију у област горњег тока реке Висле и да ослободе око 2000 насељених места. При крају ових операција, 4. украјински фронт се приближио богатом базену Моравске Остраве, чиме је онемогућио Немцима да из њега извлаче пољопривредне, рударске и индустријске производе. И 2. украјински фронт је заузимањем Словачких рудних планина, спречио Немце да се из њих снабдевају обојеним металима, који су им били преко потребни за производњу наоружања и војне опреме.

У току зимских операција, јединице 2. и 4. украјинског фронта разбиле су 17 немачких и мађарских дивизија и заробиле око 140 000 војника. Како су се операције водиле у тешким временским и теренским условима, а борбе биле врло оштре, то су и совјетске, румунске, и чехословачке јединице имале доста велике губитке – око 16 000 мртвих, 50 000 рањених и знатан број оболелих војника.

Велику помоћ нападу совјетских, румунских и чехословачких јединица пружили су чехословачки партизани, њих око 15 000. Они су нападали немачке комуникације и објекте у позадини и пружали оружану помоћ приликом ослобађања појединих градова. Помагао је и наоружани чехословачки народ. Становништво је јединице 1. и 4. украјинског фронта снабдевало храном и другим потребама, лечило болесне и рањене војнике, оправљало порушене мостове, путеве и друге објекте.

Од средине фебруара до средине марта на територији Чехословачке није било већих операција. То је време искоришћено за припреме и попуну совјетских јединица. После попуне, 4. украјински фронт имао је 31 дивизију са 260 000 војника, 2. украјински фронт 42 дивизије са 350 000 војника. Пред њима је стајало немачких 420 000 војника из група армија А и Југ.

Командант 4. украјинског фронта, генерал Петров, је још 17. фебруара 1945. примио из Москве одобрење за свој план операција. Предвиђена је била велика офанзива да би се избило на реку Влтаву и ослободио Праг. Прво је требало да се заузме индустријски рејон Моравске Остраве, а затим наступањем преко Оломоуца стигне до Прага. За то време 2. украјински фронт маршала Малиновског требало је да ослободи Братиславу и Брно, помогне 3. украјинском фронту у ослобођењу Беча, и настави наступање ка Плзењу.

Операције 4. украјинског фронта почеле су 10. марта. Немци су жилаво бранили све значајније објекте и присилили совјетску 1. гардијску и 38. армију да пређу у одбрану после осам дана тешких борби. Совјети су тада тежиште пребацили на десно крило, да би северније обишли Моравску Остраву, али ни у томе нису успели. За три недеље офанзиве, 4. украјински фронт напредовао је само 30 до 40 км и није извршио свој задатак. Због тога је совјетска Врховна команда, 17. марта, сменила команданта и начелника штаба 4. украјинског фронта генерала армије Ивана Петрова и генерал-потпуковника Корженевича. На њихово место су постављени генерал армије Јерјоменко, који се прославио код Стаљинграда и на Криму, и генерал-пуковник Сандалов. Истовремено су из Совјетског Савеза стигла за овај фронт појачања, тако да је сада 4. украјински фронт имао 265 000 војника, више од 6000 топова, око 300 тенкова и 435 авиона.

За напад за Моравску Остраву Јерјоменко је упутио 60. армију, коју је добио из 1. украјинског фронта, и своју 38. армију. Ојачао је ове две армије са две артиљеријске дивизије специјализоване за извршење пробоја и једним оклопним корпусом. Намеравао је да пресече одступницу немачким снагама у Словачкој и Моравској према западу.

На фронту широком свега 12 км почео је 15. априла обновљени напад јединица 4. украјинског фронта. Немци су поново пружили жилав отпор, довели три оклопне дивизије и извршили више противнапада. Никако нису хтели да напусте Моравску Остраву. Али, ни Јерјоменко није посустао. Заузео је, 22. априла Опаву, поново прегруписао снаге и прикупио тачне податке о немачком распореду, за шта је ангажовао чехословачке партизане. Офанзиву је обновио 26. априла и полако се приближавао Моравској Острави, али је није заузео све до 30. априла. Тада је Јерјоменко усмерио офанзиву према Прагу, у сусрет јединицама 1. украјинског фронта маршала Коњева. За то време чехословачки 1. корпус генерала Лудвига Свободе заузео је индустријски центар и железнички чвор Жилину.

barikade-prag-2
Праг је један од последњих главних градова који је ослобођен у другом светском рату у Европи. Становници су одушевљено дочекали и поздравили ослобођење. На слици: митинг у Прагу

Све дубље продирање Црвене армије на чехословачку територију узнемирило је чехословачку емигрантску владу у Лондону. Она је прижељкивала да Чехословачку ослободе британско-америчке снаге, чиме би се паралисао све већи утицај Комунистичке партије Чехословачке. Ипак је дошло до компромиса. У Москви су 19. марта 1945. између представника емигрантске владе и Комунистичке партије почели преговори у којима је прихваћен предлог Комунистичке партије о образовању Народног фронта, иако је он у земљи фактички већ постојао. На основу тог споразума, формирана је прва послератна чехословачка влада, у коју су ушли представници Комунистичке, Социјалдемократске и Народне партије, и неке друге личности. У Москви се расправљало и о формирању демократских органа власти на ослобођеној територији, као и о стварању јачих оружаних снага. Совјетска влада је, наиме, пристала да да опрему за 10 чехословачких дивизија. После двонедељног боравка у Москви, чехословачка делегација се вратила у земљу и већ 5. априла на заседању Словачког Националног Комитета, одржаног у Кошицама, нова чехословачка влада Народног фронта изложила је свој програм познат под називом „Кошички програм“. Посебни одељак овог програма говорио је о решењу националног питања, с обзиром на извесне старе неспоразуме између Чеха и Словака. Чесима и Словацима упућен је позив на оружану борбу како би помогли јединицама Црвене армије у ослобођењу Чехословачке.

Крајем априла 1945. Комунистичка партија Чехословачке разматрала је план за дизање општег устанка. У чешком Народном комитету формирана је војна комисија, а у свим предузећима у Прагу постављене су старешине борбених јединица. Првог и другог маја дошло је по првих борби усганика и Немаца у Прагу, а онда и у осталим градовима и насељеним местима неослобођеног дела Чехословачке. Пуном снагом устанак је избио у Прагу 5. маја. Устаници су у Прагу заузели пошту, телеграф, централну железничку станицу, градску електричну централу и већи број мостова на Влтави. Око поднева састао се чешки Народни комитет, који је преузео руковођење устанком, и упутио немачким трупама ултиматум за безусловну капитулацију. После шест година илегалности поново је јавно штампан лист „Руде право“ и објавио је проглас КП Чехословачке за борбу против окупатора. Главне устаничке снаге биле су распоређене у предузећима „Шкода-Шмиков“, „Валтер“, „Авија“, „Миктофон“ и „Ета“. Немци су се од изненадне устаничке акције брзо опоравили, а затим прешли у противнападе. У Прагу је било око 40 000 немачких војника, а стигла им је и помоћ из Групе армија Центар. На то је више десетина хиљада Пражана приступило изградњи барикада. Убрзо је на 1600 барикада било око 30 000 људи. Устаницима је, међутим, недостајало оружја, посебно противтенковског, што су Немци искористили. По центрима отпора почела је да туче и немачка авијација. Где год су стигле, немачке јединице су се зверски понашале према становништву Прага. Рано ујутро, 8. маја, одреди СС трупа заузели су Народни дом, заробили редакцију листа „Руде право“ и неколико чланова ЦК КП Чехословачке. Ситуација устаника почела је да се погоршава. Појавио се и извесни дефетизам, а неки грађански политичари препоручивали су капитулацију, чему су се енергично супротставили комунисти. Сасвим неочекивано, немачка команда је 8. маја пристала да положи оружје под условом да се омогући повлачење немачких снага према западу. Под утицајем прозападних елемената, чешки Народни комитет је пристао. Истог дана почеле су регуларне немачке јединице да се повлаче, али су остали СС одреди који су вршили страшне злочине над становништво.

Док су се у Прагу устаници борили против Немаца, Црвена армија је, журећи се да помогне устаницима, припремала последњу офанзиву за потпуно ослобођење Чехословачке. До 6. маја, совјетске јединице из 1, 2. и 4. украјинског фронта извршиле су са севера, истока и југоистока широк обухват око немачких снага у Чехословачкој. У саставу ова три фронта било је 180 дивизија, два милиона и 100 хиљада војника, преко 30 000 топова, 2126 тенкова и самоходних оруђа и преко 4000 авиона. У саставу совјетских снага биле су и 2. пољска армија, румунска 1. и 4. армија и чехословачки 1. корпус.

Према овим совјетским снагама налазиле су се немачке групе армија Центар и Аустрија са 62 дивизије, од којих 16 оклопних и моторизованих, укупно око 900 000 војника, 10 000 топова, више од 2200 тенкова и око хиљаду авиона. Немачки тенкови и авиони, нису, међутим, имали довољно горива.

После пада Берлина, 2. маја, Немци су одуговлачили с капитулацијом ових двеју група армија, надајући се да ће од САД и Велике Британије моћи да извуку извесне политичке уступке. Командант немачке Групе армија Центар, фелдмаршал Фердинанд Шернер, одбио је да положи оружје, јер су његове јединице биле способне да још две недеље пружају отпор совјетским трупама.

Генерал Ајзенхауер обавестио је Генералштаб Црвене армије о својој намери да предузме офанзиву кроз Чехословачку и да пређе договорену линију која се протезала од Чешке Буђејовице и Плзења до Карлових Вари. У својој поруци Ајзенхауер је нагласио да су америчке снаге у могућности, уколико је то потребно, да надру кроз Чехословачку до линије Влтава-Лаба. На то је, 5. маја, совјетска Врховна команда одговорила да нема никакве потребе за ангажовањем америчких снага у Чехословачкој, јер је Црвена армија спремна за офанзиву. Тако су америчке снаге стале на линији Карлове Вари-Плзењ-Буђејовице.

Јединице 1. украјинског фронта кренуле су са севера од Герлица до Дрездена и надирале право на Праг. Други украјински фронт кренуо је такође на Праг из правца Брна, у сусрет трупама маршала Коњева, док је 4. украјински фронт генерала Јерјоменка наступао према Прагу преко Оломоуца. Напад је почео 6. маја. Код Дрездена су Немци узалуд пружили жесток отпор, који је брзо скршен. Немачки фелдмаршал Шернер није ни покушао да деблокира окружени гарнизон у Вроцлаву који је уништен. Код Оломоуца Немци су покушали да спасу своју 1. оклопну армију, али у томе нису успели. Све то довело је фелдмаршала Шернера у ситуацију да је још једино могао да нареди повлачење према западу како би избегао совјетско заробљавање. Шернер није веровао ни вестима да је 8. маја Немачка безусловно капитулирала, прогласио их је лажним и наредио да се настави борба против совјетских јединица. Али, истог дана, 8. маја, неславно је завршио цео штаб немачке Групе армија Центар. Док се налазио у покрету ка Карловим Варима, где су већ биле америчке трупе, уништила га је совјетска 4. оклопна армија. Тако су немачке трупе које су се повлачиле остале без команданата, па, на тај начин, и без команди. Град Оломоуц је ослобођен 9. маја. Још пре зоре, истог дана, у Праг су ушли совјетски тенкови из 1. украјинског фронта. Већ око 10 часова Праг је био ослобођен и спасен од СС-овских зверстава и уништавања. У Праг су убрзо стигли и тенкови 2. и 4. украјинског фронта. Немачка Група армија Центар била је окружена источно од Прага. Само неке дивизије из Групе армија Аустрија пробиле су се ка Американцима. Изгубивши сваку наду да ће се пробити на запад, окружене немачке снаге почеле су да полажу оружје. У току 10. и 11. маја главне немачке снаге у Чехословачкој су заробљене. Јужно од Плзења је совјетски капетан Јакушев у једном аутомобилу пронашао прерушеног генерала Власова који се као командант армије јужно од Лењинграда предао Немцима и цело време рата радио је за њих. Неке његове јединице палиле су и жариле и по Југославији. Власов је одмах упућен у Москву где му је суђено за издајство и ратне злочине.

Ликвидацијом немачке Групе армија Центар, источно од Прага, 11. маја 1945. године завршене су борбе у Чехословачкој. Заробљено је око милион и 100 хиљада немачких војника. Заплењено је 10 000 топова, 2000 тенкова, 1100 авиона и велике количине ратне опреме.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *