Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Упад у Источну Пруску (јесен 1944)

5
(2)

Кохове „велике идеје“

Велика совјетска офанзива на бјелоруском фронту у јуну 1944. довела је Црвену армију победоносно до границе Источне Пруске, што значи и до Немачког Рајха. До средине 1944. је Источна Пруска била оаза мира, која је готово читава била поштеђена савезничких бомбардовања. Захваљујући том релативном миру, ово подручје је после споразума између министра Гебелса и источнопруског гаулајтера Коха постало уточиште за евакуисане берлинске породице. После совјетске летње офанзиве 1944. је, међутим, овом миру дошао крај.

upad-u-istocnu-prusku-1944-1
Совјетски тенкови се на источнопруском граничном подручју припремају за велики напад. Упркос жестоким борбама, у почетку нису успели да се пробију много далеко.

Ерих Кох, гаулајтер и комесар за одбрану Источне Пруске, био је несумњиво једна од најодвратнијих креатура које је произвео хитлеровски режим. Познато је његово бестијално иживљавање у окупираној Украјини. Године 1944. сматрао је да бриљантном организацијом одбране Источне Пруске може да учини историјску услугу хиљадугодишњем Немачком Рајху. Ради тога је подржавао предлог начелника немачког Генералштаба копнене војске генерала Гудеријана, да се повуче Група армија Север која се налазила у Курланији. Њених тридесет дивизија могле би осетно да појачају Групу армија Центар, која је била под командом генерала Рајнхарда у Источној Пруској.

Хитлер није хтео да чује за то. Он је још увек сањао о преокрету ратне среће и о немачкој противофанзиви. При том је, пре свега, имао на уму чињеницу да је Немачка и 1917-1918. после дуготрајног рата успела да наметне Русима своју вољу. Осим тога, није желео да изгуби Курланију, јер је сматрао да захваљујући луци Либави може да одржи немачку надмоћ у том делу Балтичког мора. И при оснивању немачког „Фолксштурма“ (нека врста „последње одбране“) Хитлер се руководио таквим размишљањима. Сви мушкарци од шеснаест до шездесет година позвани су 18. октобра 1944. под оружје за „одлучујућу победу над непријатељем“.

upad-u-istocnu-prusku-1
Генерал Черњаховски, командант 3. бјелоруског фронта, се приликом офанзиве у Источној Пруској одлучио за фронтални напад у правцу Кенигсберга. Напад је почео 16. октобра.

Гаулајтер Кох је оснивање „Фолксштурма“ објавио у Источној Пруској два дана раније него Хитлер, наиме 16. октобра, на дан кад је почела совјетска офанзива. Хтео је да ове трупе држи под својом непосредном командом и одбијао је сваку сарадњу са немачком војском. Кох је „Фолксштурму“ такође забранио да командантима армије пружају обавештења о свом саставу, тако да ови дуже време ништа нису знали о јачини и положајима јединица „Фолксштурма“. Требало је доста времена да дође до неке интеграције. Кох је чистим дефетизмом сматрао и саму помисао да би Совјети икад могли да кроче на тло Источне Пруске. Због тога се до последњег тренутка противио евакуацији становништва из угрожених подручја. Зато је за време совјетске офанзиве у октобру и новембру 1944. било много непотребних жртава међу цивилним становништвом. У јануару 1945, кад је Црвена армија дефинитивно бацила немачку армију у Источној Пруској на колена, Кохов отпор према евакуацији коштао је још много више жртава. Овај човек је тако невероватно велики утицај уживао због тога што је Хитлер одбијао да Источну Пруску прогласи војним операционим подручјем. На тај начин је Кох као комесар за одбрану Источне Пруске био главни газда одмах иза линија фронта. У склопу постављања одбране „Хајмат“ (домовина) која је ишла испред немачких источних граница за одбрану од продора Црвене армије у срце немачке државе, Кох је у јулу и августу 1944. организовао и масовну кампању за изградњу одбрамбене линије. И овај пут је искључиво партија сносила одговорност за утврђивање источнопруских одбрамбених положаја. Народ их је звао „Ерих Кохов бедем“, а подигнут је захваљујући принудном раду десетина хиљада људи. Описујући овај подухват, високи немачки официри окривили су Коха за све што је било погрешно. Посебно је критикован начин на који је Кох за време жетве терао цивилно становништво да ради на одбрамбеној линији, а за тзв. „Ерих Кохов бедем“ су сматрали да је од малог војног значаја, иако се показало да је ипак био од неке користи.

erih koh
Ерих Кох

Основанија је била критика уперена на Кохове бункере који су личили на лонац. Поруга се делом заснивала и на игри речи, јер Кох значи на немачком кувар. То су били бункери за једночлану посаду са бетонским поклопцем чији је задатак био да штити од непријатељских тенкова. Не узимајући у обзир да су их често градили на погрешним местима, бункери су се показали као праве погубне мишоловке које је добар погодак разносио у парампарчад. Ови „Кохови лонци“ су били измишљотина једне од многих комичних фигура из Кохове околине, „генерала“ Фидлера. Фидлер је по занимању био архитект, али је као Кохов штићеник држао фабрику цемента која је радила у војне сврхе. Генералску униформу са одликовањем је сам себи набавио.

За одбрану је, свакако, важнија од активности партије била изградња истурених положаја, које је измислио командант немачке 4. армије генерал Хосбах. Замисао је била да се непосредно пред очекивани совјетски напад истурени положаји, осим неколико упоришта, повуку у пажљиво камуфлиране резервне положаје. Немачке трупе су приликом совјетске офанзиве имале пуно користи од ове тактике.

Немачка 4. армија која је морала да брани Источну Пруску налазила се средином октобра 1944. у луку од Нарева до Њемена. Како је фронт у правцу истока био испупчен као лук, било је логично очекивати да ће Совјети покушати да ухвате 4. армију у клешта, нападајући истовремено са севера код Пилкалена и дуж Нарева. Совјетски генерал Черњаховски, командант 3. бјелоруског фронта, одлучио се, међутим, за фронтални напад у правцу Кенигсберга.

Због теренских потешкоћа су, међутим, стратешке могућности ове офанзиве биле ограничене. Северни део фронта између Њемена и Пилкалена био је испресецан многим речицама и веома мочваран. На јужном делу фронта налазила су се Мазурска језера са јаким војним упориштима. Зато су Совјети, баш као и у августу 1914. узели подручје између Гумбинена и Голдапа као главни правац своје офанзиве. Ту је, 16. октобра, отпочело паклено бомбардовање огромних размера из ваздуха и са земље. Настала је огорчена борба у којој Немци, борећи се први пут на сопственом тлу, нису хтели да изгубе ни метар земље. Упркос свом огорченом отпору, морали су ипак да устукну. Редом су морали да напусте прву и другу одбрамбену линију. Ширвинд је пао већ 17. октобра, а ускоро и Ајткау и Ебенроде. Деветнаестог октобра се погоршало време, тако да је совјетска авијација морала да ограничи своје акције. Ситуација код Роминтер Хајде је ипак постала веома критична за Немце. Немачка врховна команда је тада одлучила да напусти и последњи мостобран који је држала код Тилзита, северно од Њемена. У ноћи између 19. н 20. октобра Немци су дигли у ваздух чувени Лујзин мосг и железнички мост преко реке Њемена.

upad-u-istocnu-prusku-1944-3
Совјетска артиљерија у акцији за време офанзиве коју су отпочели у јесен 1944. у Источној Пруској

Код Гумбинена су успели да зауставе совјетску офанзиву иако су били знатно слабији у људству и наоружању. Посебно између 22. и 24. одвијале су се жестоке борбе. Предност Немаца била је у томе да је јака киша отежавала Совјетима употребу тенкова. Кад је 21. октобра запретила опасност да Црвена армија ипак стигне до Гумбинена, Немци су са две оклопне дивизије отпочели противнапад са севера и југа у правцу Гросвалтерсдорфа. У овај противнапад била је укључена и специјална бригада страже Хитлеровог главног штаба. Немци су намеравали да опколе совјетске јединице и да на реци Роминти поставе нову одбрамбену линију. Черњаховски није могао да спречи да Немци не затворе клешта, али је зато Голдап 22. октобра пао у руке Црвене армије и до 28. октобра је Црвена армија покушавала да се пробије још даље у Источну Пруску.

Губитак Голдапа је за немачку линију фронта значио озбиљно ослабљење. Зато је генерал Хосбах сличним покретом клешта као код Гросвалтерсдорфа покушао да преотме Голдап. У ноћи између 2. и 3. новембра је неколико оклопних одељења, без претходне ватре, извршило изненадни напад на градић, који је 5. новембра опет пао у немачке руке. После тога је у Источној Пруској дошло до стабилизације фронта која је трајала два месеца. Немци су, све у свему, морали да напусте парче територије ширине сто педесет и дубине четрдесет километара.

Црвена армија, међутим, није успела да пробије трећу немачку одбрамбену линију. Губици су са обе стране били веома велики. Немачка војска се без сумње могла да користи временским приликама које су јој ишле у прилог. Требало је, наиме, да Совјети нападну барем месец дана раније како би избегли лоше време, али тада још нису били готови са припремама. Немачко војно вођство било је за време борби у октобру и новембру у још једној предности: Хитлер се, додуше, налазио у свом источнопруском штабу у Растенбургу, тзв. “Вучјој јами”, али је све време био концентрисан на арденску офанзиву, па се уопште није мешао у војне операције “у околини”.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *