Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Последње Мусолинијево лутање

5
(4)

Смрт једног вође

У другој седмици априла 1945. су Савезници на италијанском фронту постизали такве успехе да је Мусолини одлучио да иде у Милано. Сместио се у префектури града и тамо је 22. априла чуо да су Модена и Ферара већ биле изгубљене; претходног дана је Болоња пала у савезничке руке. Дуче (вођа) више није био много сигуран ни у граду чувене катедрале.

Алесандро Паволини, секретар италијанске фашистичке партије сматрао је да треба да се предузму мере да се Мусолини одведе за неко сигурније место. Предложио је Дучеу план да се са последњим борбеним снагама повуче у Валтелину, мало место у италијанским Алпима. Паволини је мислио да ће моћи да скупи три хиљаде неустрашивих фашиста. Али Мусолини није хтео ни да чује за то. Био је изнурен и без илузија и хтео је да преговара о условима предаје. Посредством надбискупа Милана, кардинала Шустера, затражио је разговор са генералом Рафаелом Кадорном, једним од руководилаца Комитета националног ослобођења Италије.

kraj-musolinija-1
Мусолини са СС Оберштурмфирером Фрицом Бирцером који је пратио Дучеа на његовом путу у италијанске Алпе.

Три дана касније, 25. априла, је Мусолини срео генерала у кардиналовој палати, чему је присуствовао и хришћанско-демократски адвокат Акиле Мараца и један од оснивача републиканске партије, Рикардо Ломбарди. На овом састанку је Дуче сазнао да шеф СС јединица и полиције Карл Волф преговара са Савезницима о капитулацији немачке војске у Италији. Мусолини је био бесан због ове издаје Немаца, напустио је кардиналову палату и вратио се у префектуру. Тамо се више није осећао сигурним и издао је ипак својим следбеницима наређење да га прате. Са Николом Бомбачијем једним од својих најближих сарадника, ушао је у свој ауто. Пратила га је колона од тридесет аутомобила са готово свим вођама његове републике. Кад су аутомобили напустили Милано, у предграђима су већ избиле борбе између партизана и фашиста. Увече, 25. априла, је друштво стигло у Комо. Одатле је следећег дана мања група са Мусолинијем кренула у Менађо, где су стигли рано изјутра следећег дана. Мусолини је стао испред виле једног локалног фашистичког функционера. Овде је хтео да сачека остатак своје пратње и три хиљаде црнокошуљаша које му је Паволини обећао. Док је Дуче спавао, дошла су пред вилу преостала кола под наоружаном пратњом. Стигла је и његова пријатељица Клара Петачи са братом и породицом. Следећег дана је Мусолини издао наређење да се опет крене на пут. Веома се интензивирала активност партизана у околини и Мусолини је сматрао да је сувише опасно чекати долазак црнокошуљаша. Он сам је са Кларом сео у свој ауто и уским планинским путем кренуо у правцу Швајцарске под заштитом СС пратње.

У засеоку Грандола су провели ноћ у хотелу „Миравал“. Друштво је преко радија чуло последње вести: Кларкове трупе су напредовале, а партизани у северној Италији су прешли у општи напад. У рано јутро следећег дана је Паволини стигао у оклопним колима. Испричао је Мусолинију да се већина црнокошуљаша предала у Кому. Само дванаесторица су дошла с њим. Испоставило се да су из његове сопствене пратње одмаглили маршал Грацијани и други; са преосталима је Мусолини одлучио да опет крене у Менађо. Стигавши тамо, група се прикључила једној немачкој колони са двадесет и осам теретних камиона и две стотине војника.

Око пола седам ујутро је колона прошла кроз месташце Мусо, у близини Донга, где су нешто касније наишли на партизанску заседу. Дошло је до краћег пушкарања које се завршило тако што су из немачких аутомобила избачене беле заставе. Један од немачких официра, Ото Киснат је говорио добро италијански. Сатима је преговарао са једним од локалних партизанских команданата грофом Пјером Луиђијем Белини де ла Стелом, о пропуштању колоне. На крају је Белини поставио своје услове за пропуштање колоне: Немци су смели да прођу са својим камионима, а италијански аутомобили су морали да остану. У Донгу би се претражили камиони и контролисала документа Немаца; у Понте дел Пасо би колона морала да чека даље инструкције. За време преговора је Бомбачи са једним од Мусолинијевих министара, Романом, отишао у Мусо. У свештеничкој кући је попу дон Мајнетију одао да се Дуче налази у колони. Дон Мајнети је обавестио грофа Белинија. Овај једва да му је поверовао, али ипак је на брзу руку извршио претрес. Мусолинија нису нашли и колона је кренула даље у Донго. Ниједан од партизана није видео Дучеа који је седео међу Немцима. Покрио се био немачким војним ћебетом.

Једини аутомобил који је смео да следи Немце био је алфа ромео брата Кларе Петачи, Марчела. Он се издао за шпанског дипломату, а на колима је имао шпанску ознаку и шпанску заставу. У Донгу су партизани Немцима проконтролисали документа. Сада је Мусолини ипак откривен. Одведен је у градску већницу где је затворен и стављен под јаку стражу. Ухваћени су и Петачијеви: приликом контроле се испоставило да су пасоши наводног шпанског дипломате и чланова његове породице лажни.

Вест о Мусолинијевом хапшењу није могла да остане у тајности. Гроф Белини се плашио излива беса код народа и у тајности је пребацио Дучеа у полицијску касарну у Гермазину. У тренутку кад је партизански командант намеравао да га ту остави, Дуче га је замолио да пренесе његове поздраве једној жени која је с њим путовала до Донга. Белини је инсистирао да му каже ко је та жена и Мусолини је признао да се ради о Клари Петачи.

Партизански командат јој је пренео поздраве, али Клара је одбијала да призна икакву везу са Мусолинијем. Најзад је ипак пала пред њим на колена и замолила га да је одведе код Мусолинија. Белини је оклевао, али је одлучио да ипак удовољи њеној молби. Њега су мучиле друге бриге: сматрао је да сувише људи зна да се Мусолини налази у полицијској касарни, а у околини је још било лутајућих фашистичких трупа. Хтео је своје заробљенике да пребаци на сигурније место како би их касније читаве могао предати у Милано.

kraj-musolinija-3
Пошто је становништво искалило своj бес, лешеви су обешени о једну гаражу.

Мусолини је одведен. Клара Петачи је следила у другим колима. Усред ноћи су стигли у Бонцаниго. Само је мала група партизана знала где се заробљеници сада налазе. У рано поподне следћег дана, 28. априла, се неки пуковник Валерио најавио код грофа Белинија у већници у Донгу. Тврдио је да је специјални изасланик Добровољачке ослободилачке војске и да треба да одведе Мусолинија у Милано. Он је свој мандат, међутим, добио од Палмира Тољатија у име Комунистичке партије и требало је да Мусолинија преда мртвог у Милану. Валерио је од Белинија затражио да му открије где се Мусолини и други затвореници налазе и рекао му је да је дошао да их убије. Партизански вођа је дуго размишљао са својим најближим сарадницима и одлучио је да своје заробљенике, који су се налазили на три различита места, преда Валерију. Мусолинију и Клари Петачи је Валерио рекао да је дошао да их ослободи. Одвезао их је својим колима у сеоце Ћулино ди Мецегра, у близини Бонцанига. Тамо је стао пред вилом Белмонте. Вила је била опасана зидом од грубог камена који је код улазне капије био мало удубљен. Ово место је Валерио изабрао за извршење смртне казне. Извукао је заробљенике из кола и тамо их одмах убио. Касније се показало да су се у Мусолинијевој десној рупи налазила два метка, као да их је бранећи се ставио пред лице.

Валерио је имао још посла. Опет је пожурио у Донго. Гроф Белини је тамо у већници окупио преостале заробљенике. Валерио је требало и њих да стреља. Марчело Петачи је успео да побегне, бацио се у неко језерце у близини, али је за време бекства убијен. Следећег јутра, 29. априла, је седамнаест лешева истоварено из једног камиона Милану код Пјацале Лорета, недалеко од централне станице. Посмртни остаци стављени су под надстрешницу једне гараже, на место где је девет месеци раније стрељано петнаест чланова покрета отпора, као одмазда због атентата, приликом којег су погинула два Немца.

Убрзо се сазнало да су Мусолини и његови најближи сарадници мртви и да се њихова тела налазе на гомили на Пјацале Лорету. Миланези су нагрнули и изгазили лешеве Затим су свих седамнаесторо обесили о надстрешницу гараже, са ногама навише а главом надоле.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *