Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Офанзива Прве и Треће армије

5
(3)

Пробој Сремског фронта

Зими 1944/45. најосетљивији део фронта на Балкану био је у Срему, између Дунава и Саве. Тамо није било већих природних препрека, а комуникације које кроз Срем и Славонију воде ка Загребу биле су веома важне за немачки југоисточни фронт. Немци нису покушавали да бране подручје источно од Руме, али су зато изградили седам узастопних положаја између Дунава и Саве, у простору Сремске Митровице и Шида.

Посебно су утврдили правац који иде од Шида према Винковцима. То су били положаји са рововима, доста бункера, жичаних препрека и минских поља. И сва села и салаше непријатељ је организовао за кружну одбрану и за борбу против тенкова. Већа насељена места, као што су Вуковар и Винковци, Бијељина и Брчко (јужно од Саве), Ђаково, Осијек, Валпово и Доњи Михољац са Нашицама, били су добро утврђени и припремљени за дугу борбу. Штаб немачког 34. армијског корпуса, чије јединице су држале сремски фронт, имао је свој штаб у Нуштару код Винковаца.

Да би се избегли тежи губици при пробоју сремског фронта, по замисли Врховног команданта је 1. армија са групом од пет дивизија требало да претходно ликвидира непријатељске мостобране на Сави, код Бијељине и Брчког. Потом би се једновременим ударом ових снага са југа и јединица 3. армије са леве обале Драве опколила немачка групација у Срему и уништила фронталним ударом.

proboj-sremskog-fronta
Завршна офанзива Југословенске армије која је трајала 65 дана, почела је 20. марта 1945. нападом јединица 4. армије у Лици и Хрватском приморју. Сремски фронт је пробијен 12. априла. Трст је ослобођен 2. маја, а дан раније на Сочи дошло је до сусрета са Савезницима. Борбе у Југославији трајале су најдуже у Eвропи, до 15. маја, иако је Немачка капитулирала 8. маја

Уводне борбе за ликвидацију сремског фронта почеле су почетком априла 1945. Друга пролетерска дивизија је 2. априла ослободила Бијељину, а 6. априла су 2, 5. и 17. дивизија извршиле напад на Брчко. Непријатељ је разбијен и повукао се према Жупањи. Орашје је ослобођено 8, а Шамац 11. априла. Због помањкања десантних средстава, јединице ЈА нису тако брзо могле да пређу преко Саве, чију су леву обалу упорно браниле немачке и усташко-домобранске снаге. Тек 10. априла почео је прелаз преко Саве, а одвијао се доста споро, тако да дивизије Јужне оперативне групе нису на време стигле до Винковаца, где је по плану требало да се споје са 3. армијом.

Главне борбе за пробој сремског фронта почеле су ујутро 12. априла 1945. године. Из 120 артиљеријских оруђа отворена је ватрена припрема, која је трајала 15 минута. Њу је подржало 50 авиона из Групе ваздухопловних дивизија ЈА, који су у два налета ударили по немачким положајима од Шида до Винковаца и Вуковара. Одмах после тога кренуле су на јуриш бригаде дивизија прве линије. Прва пролетерска дивизија брзо је пробила немачку одбрану и до 18 часова ослободила Вуковар. Њој је доста помогла 5. бригада 21. дивизије која је форсирала Дунав код Сотина. Српска 21. ударна дивизија такође је пробила немачку одбрану и кренула према Винковцима. Македонска 48. дивизија је у 14 часова ослободила Товарник, а 22. дивизија је ослободила Липовац, прешла реку Спачву и овладала Апшевцима. Велику помоћ у пробоју сремске утврђене зоне пружила је 2. тенковска бригада, која је са својим тенковима Т-34 кренула према Винковцима. Ујутро, 13. априла, дивизије 1. армије наставиле су напад и око 9 часова сукобиле се са Немцима источно од Винковаца. Тамо су Немци пружили жесток отпор па се водила борба за сваку кућу. Ипак, у 18 часова, непријатељ је истеран. Тада се кренуло према Ђакову, где су били нови немачки положаји, поседнути свежим снагама полицијске дивизије „Штефан“. Ђаково се, међутим, није могло одмах заузети, јер у нападу нису могли да учествују тенкови због помањкања горива, муниције и резервних делова. Муниција је недостајала и артиљерији, јер помоћ у ратном материјалу није стизала у довољним количинама, иако је Генералштаб ЈА у неколико наврата интервенисао код команде Трећег украјинског фронта, а маршал Тито је о томе лично упознао команданта тог фронта маршала Толбухина.

Према наређењу Генералштаба ЈА, 3. армија добила је у то време задатак да форсира Драву код Валпова и Дунав код Даља, пресече комуникацију Осијек-Нашице, ослободи Осијек и онда, зависно од ситуације, усмери дејства према југу, ка Винковцима, или у Подравину, према Нашицама и Вировитици.

Положаје на десној обали Драве од Аљмоша до Доњег Михољца бранила је немачка 11. дивизија. Била је изненађена када су дивизије 3. армије у ноћи од 11. на 12. април 1945. почеле са форсирањем Драве код Валпова и Осијека и Дунава код Даља. Иако су доста оскудевале у понтонским и десантним средствима, дивизије 3. армије успешно су прешле Драву, још истог дана ослободиле Валпово, и успоставиле шири мостобран са којег су наставиле са нападима. После уличних борби, јединице 51. дивизије и Осјечке бригаде, 14. априла, ослободиле су Осијек. Сутрадан, ослобођен је Доњи Михољац, у чему су помагали делови бугарске 3. дивизије, а онда и Нашице које су Немци и усташе упорно бранили. Тако је за свега три дана од непријатеља очишћен цео сектор Осијек-Нашице-Михољац и тиме угрожена позадина немачких снага код Ђакова. Створени су услови за настављање напада преко Подравине ка Вировитици и Вараждину.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *