Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Сарајевска операција

5
(3)

Непријатељ се повлачи

Крајем 1944. године Сарајево је за Немце добило изузетно велик значај као главна прихватна база и ослонац десеткованим дивизијама Групе армија Е у њиховом повлачењу преко Србије и Црне Горе на север ка долини Саве. Када је у почетку 1945. године то повлачење углавном завршено, немачка команда на Балкану предложила је Берлину да се Сарајево напусти и све снаге из долине Босне пребаце преко Саве. Хитлер је, међутим, 15. фебруара својом директивом прецизирао да се Сарајево, као главни град Босне, мора држати „из политичких разлога“. Генерал-пуковника Александера Лера, команданта Групе армија Е, који је примио Врховну команду Југоистока од команданта Групе армија Ф, фелдмаршала Максимилијана фон Вајкса, Хитлер је овластио да у случају критичног развоја ситуације концентрише 21. армијски корпус у ужем простору Сарајева.

Таква критична ситуација наступила је у првој половини марта када су 2, 3. и 5. корпус Југословенске армије готово потпуно окружили Сарајево и када је југословенска 2. армија из источне Босне све више угрожавала немачке комуникације у долини реке Босне, куда су се Немци једино и могли да повлаче на север према Сави. У исто време пропала је немачка противофанзива у Мађарској, од које је Хитлер очекивао да ће омогућити да се десно крило Групе армија Југ у Мађарској тесно повеже с левим крилом Групе армија Е у Срему. Од свега тога ништа се није остварило, па је немачка Врховна команда, 20. марта, ипак одобрила да се напусти Сарајево. Али тада је повлачење постало већ компликован борбени подухват. Немци и усташе у граду били су притиснути са свих страна од јединица ЈА. Због тога је немачки 21. армијски корпус био приморан да упорно брани положаје на спољним прилазима Сарајеву и да истовремено врши евакуацију. У Сарајеву је тада било и око 3000 рањеника и велике количине ратног материјала у коме је Немачка у то време оскудевала.

sarajevska-operacija-1
Дејство противтенковског топа артиљерије 2. корпуса у борбама за ослобођење Сарајева, почетком априла 1945.

Ради одбране Сарајева и његове шире околине, немачки 21. армијски корпус посео је даље прилазе граду, у рејонима: Подроманија, Пала, Јабланица и Иван-Седло, као и прилазе долини Босне, групишући се нарочито око комуникација. Сви прилази граду били су снажно утврђени, организовани за дуготрајну борбу, а сам град подешен да се што дуже брани. У ширем подручју Сарајева биле су немачка 7. СС Принц Еуген, 181. и 369. дивизија, као и 8, 9. и 15. усташка дивизија и десетине других јединица.

Још почетком марта 1945. године Генералштаб ЈА наредио је 2, 3. и 5. корпусу да разбију непријатеља на даљим прилазима Сарајеву и створе услове за напад на сам град. Због тога се источно од Сарајева налазио 3. корпус са 27. и 38. дивизијом оријентисан за наступање од Подроманије према Сарајеву. Јужно од Сарајева кретао се 2. корпус. Његова 3. дивизија ишла је од Трнова за Илиџу, 29. дивизија преко Иван-Седла за Блажуј, а 37. дивизија преко Пала за Сарајево. Западно од Сарајева, према долини Босне, између Кисељака и Бусоваче, налазио се 5. корпус са 4. и 10. дивизијом, а према Зеници формирана Група бригада зеничког сектора, састављена од 11. бригаде 4. дивизије, 13. бригаде 39. дивизије и 18. бригаде 53. дивизије, ојачане Артиљеријском бригадом и Тенковском четом 5. корпуса. Укупна јачина снага ЈА износила је око 38 000 бораца и 96 артиљеријских оруђа. Све ове снаге стављене су под привремено формирани Оперативни штаб групе корпуса који је од Генералштаба ЈА добио задатак да ослободи Сарајево и разбије немачко-усташке снаге. Почетак напада предвиђен је за 28. март.

Најсложенији задатак имао је 5. корпус. Требало је да се његове 4. и 10. дивизија близу Какња пребаце источно од реке Босне и нападну немачко-усташку одбрану Сарајева северно од града – од Вогошћа до Илијаша. Јединице обеју дивизија су ноћу 28/29. марта под борбом прешле преко пута Кисељак – Бусовача и стигле до реке Босне у рејону Какња. Идуће ноћи форсирале су реку и прешле на њену источну обалу где су се сукобиле са јаким непријатељским снагама. Пошто су сломиле отпор непријатеља, дивизије су успоставиле шири мостобран и пресекле железничку везу која води од Сарајева према Зеници. На овај успех 5. корпуса непријатељ је брзо реаговао. Према Какњу је послао делове 7. СС Принц Еуген дивизије да би поново повратили изгубљени пролаз долином Босне и омогућили даље извлачење снага из рејона Сарајева. Због непрекидне активности непријатеља, 5. корпус није могао да крене долином Босне ка Сарајеву. Зато се упутио према линији Вареш-Бреза. Али и тамо су биле јаче непријатељске снаге, па је на правцу Вареша дошло до жестоких окршаја. Иако је 5. корпус у томе изгубио доста времена, што се у даљем току борби за Сарајево није више могло да надокнади, ипак су се 4. и 10. дивизија нашле северно од Сарајева, што је било важно за њихов продор према граду.

Оперативна група корпуса Југословенске армије ослободила је Сарајево 6, априла 1945. Била је то још једна велика победа наше армије

За то време, источно од Сарајева, у напад је кренуо 3. корпус са 27. и 38. дивизијом. Требало је да обухвате непријатељску одбрану у рејону Подроманије и Црвене стијене, и тако продру у град. Одбрану је преузела главнина немачке 181. дивизије. У жестоким борбама најгоре је прошао немачки 363. пук, окружен у рејону Подроманије. Од Олова му је у помоћ стигао 14. пук 7. СС дивизије, који је тиме угрозио бок и позадину 3. корпуса. У тој ситуацији се главнина 3. корпуса окренула према немачким снагама из Олова и нанела им велике губитке. То је, међутим, спасило окружени немачки пук у Подроманији који се извукао ка Сарајеву. Истовремено са 3. корпусом, у напад су прешле 3, 29. и 37. дивизија 2. корпуса. Тридесет седма дивизија пробила је немачку одбрану и избила у рејон Пала, док је 3. дивизија наступала према Трнову. На Иван-Седло напала је 29. дивизија. После оштрих борби, због осетних губитака и преморености људства, она је 1. априла обуставила борбе за Иван-Седло. Нови напад извршен је после подне 4. априла, али је непријатељ у току претходне ноћи почео да напушта те положаје. Од 5. априла цела 29. дивизија оријентисала се према путу Блажуј-Кисељак, којим се непријатељ извлачио из Сарајева.

Горе: Омладинци и жене носе артиљеријску муницију на ватрене положаје код Сарајева.
Доле: Војна музика 3. корпуса на улицама Сарајева

У тој ситуацији, Штаб Оперативне групе корпуса издао је 5. априла наређење да се нападне на Сарајево, из којег је непријатељ већ био извукао своје главне снаге. Потискујући непријатељске заштитнице, јединице 3. корпуса избиле су предвече, 5. априла, с истока и севера на периферију града и, сузбивши слабији отпор непријатеља, почеле да продиру у сам град. У току ноћи заузет је центар града и Марин двор. Снажније борбе вођене су у пределу електричне централе, где је био одсечен један пук 181. немачке дивизије. Пошто је претрпео осетне губитке, остатак пука је успео да се до сванућа 6. априла пробије из града на запад. У међувремену је 37. дивизија заузела Требевић, избила на јужну ивицу града и у току ноћи 5/6. април овладала левом обалом Миљацке.

Са југа је ка Сарајеву продирала 3. дивизија 2. корпуса. После дводневних борби сломила је отпор непријатеља и ујутро 6. априла ушла у град. Једна бригада је продужила да гони непријатеља према Илиџи и Блажују. Непријатељске снаге извлачиле су се, наиме, долином Босне, користећи пут који од Блажуја и Кисељака иде за Бусовачу и Зеницу. У гоњење непријатеља упућена је и 29. дивизија према Кисељаку и Бусовачи, а 10. дивизија од Семизовца према Високом и Какњу. Када су бригаде 29. дивизије, 9. априла, ослободиле Кисељак, препустиле су гоњење непријатеља Зеничкој групи бригада, која је већ раније дејствовала на том простору. Последњи отпор непријатеља сломљен је пред Зеницом, која је ослобођена у ноћи од 12. на 13. април. Тиме је сарајевска операција била и завршена.

Иако је по броју из строја избачених непријатеља – готово 20 000 – сарајевска операција представљала велики успех снага ЈА, ипак је била пропуштена повољна прилика да се већ на том сектору зада одлучни ударац немачком 21. корпусу, чија главнина је успела да се извуче.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *