Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Завршне борбе за ослобађање Босне и Хрватске

4.3
(3)

Од Брода до Загреба

Пробојем сремског фронта, немачко-усташке снаге биле су доведене у тежак положај. Јединице немачког 21. армијског корпуса тешком муком су се пробијале из долине Босне на север, једином комуникацијом која од Добоја преко Дервенте избија на Славонски Брод.

Да би што веће непријатељске снаге биле уништене још у току њиховог повлачења, 2. армија је од Генералштаба ЈА добила наредбу да наступа према Добоју, Бања Луци, Босанском Новом и Карловцу и да координира дејства са 1. армијом у Посавини и 4. армијом у Лици и Горском котару.

Петог априла ујутро, прешла је 2. армија у напад на целом фронту западно од Тузле. Према Модричи су кренуле 23. и 25. дивизија, а према Добоју 45, 23. и 28. дивизија. На правцу Добоја Немци су пружали најжешћи отпор, а у неколико наврата су прелазили и у противнападе.

od-broda-do-zagreba-1
У свом наступању од Срема и источне Босне према Загребу јединице 1. и 2. армије нанеле су непријатељу поражавајуће губитке. На слици: непријатељска техника заплењена у завршним борбама

И док је 27. армија 3. корпуса, 11. априла, напала Завидовиће и потисла Немце и усташе према Маглају, камо је већ била продрла 53. дивизија 5. корпуса, припреман је општи напад 2. армије на Добој. Операција је почела 15. априла ујутро. Пуна два дана трајале су борбе око Добоја, а онда су га Немци, готово потпуно разореног, напустили. Порушили су мостове на Босни, железничка постројења и електричну централу. Јединице 2. армије наставиле су да гоне непријатеља према Дервенти и Броду, куда је од Винковаца нападала 1. армија. Брод је, осим тога, био изложен и притиску са севера, одакле су продирале јединице 3. армије. У таквој ситуацији је генерал Лер наредио да се прилази Броду бране по сваку цену и да се за то ангажују и снаге које пристижу из Босне. За одбрану Брода Немци су још раније утврдили линију од Нашица, преко Ђакова и Врпоља, као и гребен Диља, а по дубини Плетерницу и Славонску Пожегу. У ноћи од 14. на 15. април, 21. дивизија 1. армије извршила је напад на Ђаково, али без успеха. Тада су у борбу уведене и друге снаге – 1. пролетерска, 48, и 5. дивизија, а онда и 6. пролетерска дивизија. Увече, 15. априла, ослобођено је Ђаково, па су јединице кренуле према Плетерници и Броду.

Како се немачке снаге још нису биле повукле из Босне, Немци су свим расположивим снагама настојали да задрже Плетерницу. Због тога је код Плетернице дошло до најжешћег судара, у којем су обе стране претрпеле велике губитке. Плетерница је ослобођена тек 20. априла, а у ноћи истог дана и Брод. Јединице ЈА наставиле су наступање према Новој Капели и Окућанима, камо су стигле 24. и 25. априла.

Упоредо са наступањем 1. армије, Подравином се кретала и 3. армија. После ослобођења Нашица, непријатељ је пружио јачи отпор код Феричанаца, али је савладан. Тада су у састав 3. армије ушле 12. и 40. дивизија 6. корпуса, чији штаб је расформиран, а из 1. армије пребачена је 17. дивизија. Овако ојачана, 3. армија се прикупила у рејону Нашица.

Борбе за Вировитицу, са наизменичним нападима и противнападима, трајале су три дана, тако да је град ослобођен 25. априла. Тада су Немци посели нове положаје на линији Питомача – Грубишно Поље и повезали фронт са оним на реци Илови, пред 1. армијом.

Друга армија дејствовала је десном обалом Саве и 19. априла са 23. дивизијом ослободила Дервенту, а идућег дана Босански Брод. Иза линије фронта, у доњем току реке Босне, око Оџака, остала је већа усташка групација, која се борила све до краја маја, када је разбијена и уништена. То, међутим, није сметало 2. армији да настави офанзиву према Градишки, Дубици и Бања Луци. У састав 2. армије су, 22. априла, ушле 3, 37, 4, 10, 39. и 53. дивизија из 2. и 5. корпуса. Босанска и Нова Градишка су ослобођене 24. априла, а непријатељ је тада напустио Бања Луку.

Тако је у десетодневним операцијама кроз Подравину и Посавину, 1, 2. и 3. армија уништивши знатне непријатељске снаге, избила широким фронтом на линију Драва-Билогора-Илова-Уна.

Командант Југоистока генерал Лер, у договору са поглавником НДХ Павелићем, решио је да 1, 2. и 3. југословенску армију задржи на линији Драва-Илова и доњи ток Уне-Купа-Карловац. Он је, играјући на карту раздора међу Савезницима, рачунао да ће задржавањем југословенске армије источно од Ријеке и Загреба учинити услугу англоамеричким снагама и да ће они знати да то цене. Надао се, наиме, да ће тиме за Немачки Рајх и његове савезнике постићи повољнији исход рата. Настојао је да по сваку цену спречи продор Југословенске армије до државних и етничких граница Југославије, ангажујући при томе и преостале снаге контрареволуције-усташе, четнике и словеначке домобране. Ради тога је на наведену линију бацио све расположиве снаге. Тако се пред 3. армијом нашао немачки 15. козачки корпус пред 1. армијом немачки 34. и 21. армијски корпус и шест усташко-домобранских дивизија (око 100 000 војника), на унском фронту пред 2. армијом био је 15. брдски армијски корпус, а на карловачком сектору немачки 91. армијски корпус са немачким и усташко-домобранским дивизијама, или укупно 12 немачких и 15 усташко-домобранских дивизија, јачине преко 260 000 војника. Генерал Лер и Павелић послали су војницима прогласе са захтевом да са те линије нема одступања „јер се ту решава судбина Немачког Рајха и Независне Државе Хрватске“.

Пратећи развој догађаја на фронту 1, 2. и 3. армије, Генералштаб ЈА упорно је настојао да оствари идеју о окружењу и уништењу немачких и квислиншких снага на територији Југославије. Ради тога је, директивом од 20. априла 1945, наредио 1. армији да што пре избије у рејон Загреба, 2. армији да наступа према Карловцу и даље према Новом Месту, 3. армији да гони непријатеља кроз Подравину, а 4. армији да форсира надирање ка Трсту.

od-broda-do-zagreba-2
После пробоја сремског фронта јединице 1. армије наставиле су наступање према Загребу. Јужно од Саве, према Брчком дејствовала је 5. крајишка дивизија која се пребацила северно од Саве н наставила наступање према Жупањи и Славонском Броду. На слици: борци 5. крајишке дивизије освајају поједина немачка утврђења код Славонског Брода.

Са својих седам дивизија (1. и 6. пролетерска, 5, 11, 21, 42. и 48), 1. армија избила је на реку Илову, од Грубишног поља до Банове Јаруге. Како штаб 1. армије није располагао тачним подацима о јачини распореду и намерама непријатеља, наредио је да се из покрета пређе Илова и настави наступање према Чазми, Дугом Селу и Загребу. Баш због тога је 25. априла само 6. пролетерска дивизија успела да форсира Илову и образује мостобран, док су остале снаге то учиниле тек идућих дана. Генерал Лер је, међутим, уочио велику опасност која прети немачком распореду, па је наредио противудар. Успело му је, заиста, да неколико дана задржи 1. армију на тим положајима, и тек 30. априла увече почео је организовано да повлачи своје јединице према Загребу. У међувремену је Штаб 1. армије средио своје снаге и предузео гоњење непријатеља. Од 1. до 4. маја све дивизије 1. армије прешле су Илову и кренуле према Чазми и Кутини.

И на правцу наступања 3. армије вођене су у Подравини оштре борбе. Од 26. до 29. априла сви покушаји 3. армије да пробије непријатељску одбрану западно од Вировитице остали су без успеха. Тек пошто се 11. немачка дивизија повукла према Бјеловару, снаге ЈА су успеле да заузму гребен Билогоре и наруше непријатељску одбрану у Подравини. Тада су дивизије 3. армије продужиле са наступањем према Ћурђевцу, Копривници и Бјеловару. После оштрих уличних борби, 2. маја, 3. армија разбила је немачку одбрану и ослободила Ђурђевац, а два дана касније и Бјеловар. По паду мрака, 5. маја, њене јединице продрле су у Копривницу, а после кратких уличних борби град је ослобођен. Непријатељ се повукао на линију Лудбрег-Вараждинске Топлице у намери да на тој линији заустави напредовање 3. армије.

За то време је 2. армија, јужно од Саве, прикупљала Унску оперативну групу, састављену од 23, 28, 39. и 45. дивизије, ради форсирања Уне између Дубице и Босанског Новог. Од 3, 4. и 10. дивизије и 34. дивизије 4. корпуса, формирана је Карловачка оперативна група ради напада на Карловац. Напад је почео 27. априла. Унска оперативна група напала је Босанску Дубицу, а сутрадан и Босански Нови. Непријатељ је пружио жесток отпор, па су борбе трајале више дана. Тек 1. маја ослобођен је Босански Нови, а сутрадан и Костајница. При повлачењу, непријатељ је порушио све мостове, сем моста у Босанском Новом, јер су га у томе спречиле јединице 39. дивизије.

Карловачка оперативна група дивизија прикупила се око Огулина и Врбовског и до 1. маја подишла спољној одбрани Карловца. Одбраном Карловца руководио је Штаб немачког 91. армијског корпуса, који је посебно посео подручје око Генералског Стола. Напад је почео 1. маја. Развиле су се жестоке борбе које су трајале и следећег дана, када је Карловачка оперативна група дивизија избила на положаје пред самим градом. Напад је настављен и у ноћи од 2. на 3. мај и цео 3. мај. После неколико узастопних јуриша, у жестоком окршају, непријатељ је постепено сабијан према Карловцу. Шестог маја заузет је већи део града, а сутрадан је Карловац ослобођен. Јединице ЈА наставиле су наступање према Самобору.

Унска оперативна група дивизија брзо је продирала уз десну обалу Саве ка Загребу. Она је 5. и 6. маја ослободила Слуњу, Петрињу, Сисак и низ места у горњем току Купе, те избила на комуникацију Карловац-Загреб, и тако спречила непријатеља да се из Карловца повуче према Загребу.

od-broda-do-zagreba-3
Загреб је ослобођен, 8. маја 1945. Борбе на прилазима граду водиле су се јужно и источно од Загреба. Загрепчани су на свечани начин дочекали ослободиоце и прославили слободу. На слици се види свечана поворка народа и омладине у ослобођеном Загребу, на тргу Републике, маја 1945

Отпор немачких снага је крајем априла и почетком маја почео нагло да попушта на свим савезничким фронтовима изузев у Југославији. У северозападним деловима земље, јединице ЈА наилазиле су местимице на веома, веома жилав отпор. Наступање 1, 2. и 3. армије је, међутим, незадрживо настављено према северозападним границама Југославије. Трећа армија је 6. маја разбила непријатељску одбрану и ослободила Лудбрег, а сутрадан Вараждинске Топлице. Прва армија је тих дана прешла реку Чазму, овладала рејоном Чазме и Кутине и наставила наступање према Загребу. Друга армија је кренула према Брежицама, Кршком, Новом Месту и Самобору.

Истовремено је 45. дивизија 2. армије продирала десном обалом Саве ка Загребу. Њене две бригаде су 8. маја прешле Саву код Јакушевца, јужно од Загреба, и ушле у град. Заузеле су радио-станицу, насеље Трње, Главни колодвор, Трг краља Томислава и аеродром. У Загреб је по подне ушла и 39. дивизија. Главни град Хрватске био је ослобођен.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *