Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Потписивање јапанске капитулације

5
(2)

На палуби „Мисурија“

Генерал Мекартур је 26. августа известио Царски генералштаб да су јединице америчке флоте кренуле према Токијском заливу. У саставу ове флоте налазила су се 383 ратна брода. Њих је пратило 1300 авиона. Бојећи се немира, демонстрација или покушаја отпора америчкој војсци, јер је то био први пут у историји Јапана да на његову територију ступа страна војска и први пут да је Јапан капитулирао, владајући кругови су свим пропагандним средствима настојали да зауставе талас незадовољства народа. Издати су и прогласи у којима се позива становништво да се „придржава царске одлуке“. Речено је да они који се не буду придржавали ове одлуке „нису лојални Јапанци“.

Први одред америчке војске ступио је на тло Јапана 28. августа 1945. на аеродрому Ацуги. Сутрадан, 29. августа, амерички адмирал Виљем Холси на бојном броду „Мисури“ упловио је у Токијски залив и усидрио се код Јокосуке. Један одред америчке поморске пешадије окупирао је јапанску поморску базу Јокосуку. Одмах после тога почело је масовно искрцавање англоамеричке војске око Токија и других јапанских градова. Авионом је, 30. августа, стигао генерал Мекартур. У међувремену су са Гуама стигли адмирал Честер Нимиц и адмирал Брјус Фрејзер са бојним бродовима „Јужна Дакота“ и „Војвода од Јорка“. Тиме су почеле непосредне припреме за службену капитулацију Јапана. Потписивање акта о капитулацији обављено је на палуби америчког бојног брода „Мисури“. Присуствовали су представници САД, Совјетског Савеза, Велике Британије, Кине, Француске, Холандије, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда. Јапанску делегацију предводили су: начелник Царског генералштаба генерал Јошииро Умезу и Мамури Шигемицу, министар спољних послова у новој влади која је морала да се формира после капитулације у духу захтева из Потсдамске декларације. Нешто пре него што је почео церемонијал потписивања капитулације, објављено је саопштење јапанског цара Хирохите: „Ми, наређујемо да се прихвате услови истакнути Декларацијом објављеном у Потсдаму од шефова влада САД, Велике Британије и Кине и којој се касније придружио и Совјетски Савез. Наређујемо Царској влади и Врховној команди да у наше име потпишу текст капитулације који је предложио врховни командант савезничких снага… Наређујемо нашим поданицима да одмах престану са пружањем отпора, да одложе оружје и савесно изврше све услове капитулације и општег наређења које ће издати Царска влада и Врховна команда…“

Јапанска делегација на палуби бојног брода Мисури

Пошто је прочитан царев проглас, чланови јапанске делегације приступили су потписивању акта о безусловној капитулацији. После њих столу је пришао и акт о капитулацији потписао генерал Мекартур, а затим, редом, представници Кине, Велике Британије, Совјетског Савеза, Аустралије, Канаде, Француске, Холандије и Новог Зеланда. Било је 9 часова и 8 минута 2. септембра 1945. Други светски рат је био окончан. Изразивши убеђење да ће одсад завладати мир у целом свету, генерал Мекартур је завршио свечаност и замолио делегације које су потписале акт да пођу с њим у салон бојног брода „Мисурија“. Неко време јапанска делегација стајала је сама, а затим је сишла са палубе да би се бродом који ју је већ чекао пребацила на обалу.

Акт о капитулацији Јапана сачињен је и потписан у два примерка. Један је предан опуномоћеним представницима јапанске владе и Царског генералштаба, а други је задржан у штабу генерала Мекартура. Истовремено, јапанским представницима уручено је савезничко „Опште наређење број један“ за јапанску армију и морнарицу.

У акту о капитулацији јапанских оружаних снага каже се, између осталог: „Овим изјављујемо савезничким државама да прихватамо безусловну капитулацију јапанског Царског генералштаба, свих јапанских оружаних снага и свих оружаних снага под јапанском контролом, без обзира где се оне налазе… Овим наређујемо свим јапанским јединицама, ма где се оне налазе, и јапанском народу да одмах обуставе ратна дејства, сачувају и не дозволе оштећење бродова, авиона, војне и цивилне индустрије и опреме, као и да изврше све захтеве које ће објавити врховни командант снага савезничких држава или органи јапанске владе по његовом захтеву…“ Акт о капитулацији завршава овим речима: „Власт цара и јапанске владе у управљању државом биће потчињена врховном команданту савезничких држава који ће предузимати оне кораке које нађе за сходно ради остварења свих услова капитулације.“ Четвртог септембра 1945. отворено је 88. заседање јапанског парламента у присуству цара Хирохите. То је био први пут да цар присуствује заседању парламента. Хирохито је тада позвао јапански народ да „остане хладан и прибран, да преброди све тегобе и искушења, да би поново стекао поверење света…“

Одмах после потписивања акта о капитулацији, Савезници су приступили разоружању јапанских оружаних снага у метрополи и окупираним подручјима. Према списку Царског генералштаба, било је још 188 јапанских дивизија, односно 5 550 000 војника. То је, у ствари, била велика оружана снага и у историји ратовања је ретко која војска при таквом бројном стању капитулирала. У случају Јапана, међутим, бројност оружаних снага није била пресудна. Јапан је изгубио реалне изгледе да води рат због низа унутрашњих и спољних услова и околности: био је одсечен од извора сировина, велики део његове индустрије разорен, становништво исцрпљено и изгладнело, сви његови партнери из Осовине већ побеђени, а са удруженом војном силом Савезника и њиховим не само војним, већ и економским потенцијалом – Јапан није могао да се мери.

Другог септембра завршена је предаја јапанских јединица Црвеној армији. Тога дана капитулирале су и преостале јапанске снаге на Филипинима. Три дана касније британска војска се искрцала у Сингапуру где је, 12. септембра, потписан акт о капитулацији свих јапанских оружаних снага у југоисточној Азији. Два дана касније, исти церемонијал је обављен на Малаји, а онда на Новој Гвинеји и Северном Борнеу. Британска војска је 15. септембра ушла у Хонгконг. У Кини су формалну капитулацију јапанских снага, 9. септембра, потписали: врховни командант јапанских снага у Кини генерал Окамура и делегат коуминтаншке Кине. Чангакајшековци нису, међутим, разоружали јапанску војску све до 1946, већ су је користили у борбама против кинеских револуционарних снага.

У Кореји су америчке трупе почеле да се искрцавају 8. септембра. Разоружале су све јапанске јединице до 38. паралеле. Северно од те паралеле разоружавање су обавили Црвена армија и корејски партизани, чији покрет је био прилично развијен и снажан. У тадашњој Француској Индокини, северно од 16. паралеле, разоружање је требало да изврше представници Чанг Кај Шека, а јужно од те паралеле су Јапанци морали да своје наоружање предају врховном команданту Југоисточне Азије, британском адмиралу Маунтбатну. Међутим, ослободилачки покрет у Вијетнаму сломио је власт јапанског окупатора и снаге Народноослободилачке армије Вијетнама разоружале су јапанске јединице. Вијетнамске ослободилачке снаге ушле су 29. августа у Ханој, главни град Вијетнама. На великом митингу у Ханоју, 2. септембра, вођа ослободилачког покрета Хо Ши Мин прогласио је образовање Демократске Републике Вијетнама.

У Индонезији је требало да јапанске јединице предају оружје британским и аустралијским трупама. Али и тамо је јапанска окупација окончана жестоком борбом народа Индонезије за слободну и независну државу, без утицаја Холанђана и Британаца. Формирани су борбени одреди индонезијских устаника који су у многим деловима своје земље разоружали јапанске јединице. Вођа устаника Ахмет Сукарно је још 17. августа објавио декларацију о проглашењу Републике Индонезије. Јапанска капитулација имала је снажног одраза и на јачање антиколонијалистичког покрета и у Бурми и Индији.

Епилог милитаристичке владавине у Јапану био је више него поразан за јапански народ. Рат који је Јапан започео, и водио десетак година, угрожавајући народе и државе на азијском континенту и Пацифику, морао је скупо да плати. Према јапанским подацима, губици прелазе пет милиона погинулих, рањених и несталих јапанских војника и грађана. Потопљено је 348 ратних бродова или укупно 1 700 000 БРТ док је трговачка флота изгубила 3821 брод или 8 900 000 БРТ, односно 85 одсто целокупног трговачког бродовља које су имали. Јапанско ваздухопловство је потпуно уништено: изгубљено је 52 109 авиона.

Јапан је изгубио све поседе и територије које је 50 година освајао и доведен је, изузев мањих корекција, у границе националне, етничке, територије.

То је био крај ратоборног „царства излазећег сунца“.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *