Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Стаљинов рат против Јапана

5
(6)

Рат са два победника

Крајем 1943, за време конференције у Техерану, први пут је званично разматрана могућност совјетске објаве рата Јапану. То није било питање првог реда, јер је борба против Немачке била још у пуном јеку. Стаљин је обећао – ие везујући то, иначе, ни за какве услове – да ће, отприлике, пола године после капитулације Немачке објавити рат Јапану. За време конференције у Јалти, почетком фебруара 1945, „велика тројица“ су детаљније разматрали питање совјетског објављивања рата Јапану и постигнуто је више конкретних договора. Америчка врховна команда је још увек била убеђена у неопходност совјетског учешћа како би се рат што брже окончао. Стаљин је делио то убеђење и показао се спремним да сарађује. Али не без противуслуга: желео је да буде награђен за своју помоћ.

staljin-japan-1
Становници манџуријског града Харбина срдачно поздрављају совјетске морнаре. У кратком рату са Јапаном, црвеноармејци су заузели целу Манџурију.

СССР је желео да добије натраг све оно шта је царска Русија изгубила после пораза у рату са Јапанцима 1905. Требало је, дакле, да се Совјетском Савезу врати јужни део острва Сахалина, да се интернационализује лука Даирен (са преовлађавајућим совјетским утицајем) и да се Порт Артур поново „изнајми“ као поморска база. Москви је требало да се врате Курилска острва, а источнокинеска и јужноманџуријска железничка пруга требало је да дође под заједничку совјетско-кинеску управу. Осим тога је требало да се на међународном нивоу призна статус кво Монголије која је постала народна република после првог светског рата.

Рузвелт, потпуно убеђен у неопходност совјетског напада на Јапан, био је спреман да удовољи свим овим жељама. Касније се показало да је један од заинтересованих био мање сагласан: генерал Чанг Кај Шек, вођа националистичке Кине. Он до тада није био упућен у планове и Рузвелт је на себе преузео задатак да га информише и да га по потреби приволи на сарадњу. Стаљин је, додуше, морао да се обавеже да ће лојално сарађивати са Чанг Кај Шеком, што је, наравно, одмах обећао.

Петог априла 1945, совјетска влада је поништила споразум о ненападању са Јапаном. Исте године, 17. јула, су се савезнички руководиоци опет састали, овог пута у Потсдаму. Рузвелт је умро и наследио га је Труман. Немачка је у међувремену капитулирала. А и иначе се ситуација изменила, јер убеђење америчког војног руководства да је совјетско учешће у рату неопходно, више није било тако чврсто, иако се приликом преговора у Потсдаму полазило од тога. Не само да је био постигнут велики напредак у борбама против Јапанаца, него и у експериментима са новим оружјем, атомском бомбом. Баш уочи конференције је прва проба била крунисана успехом. Американци су сад имали ту сигурност да располажу оружјем које може да натера Јапан на предају.

staljin-japan-2
Јапански гарнизон у Харбину предаје се Совјетима. Овде видимо јапанску транспортну колону коју чува совјетски војник, пошто се град предао

Черчил у својим мемоарима описује како је ова новост саопштена Стаљину. Док је британски премијер посматрао, Труман је испричао Стаљину да Сједињене Државе располажу новом врстом бомбе невиђене разорне моћи. Стаљин, који је и пре тога већ био изврсно расположен, реаговао је весело, потапшао Трумана пријатељски по рамену и пожелео му срећу. Очигледно да Стаљин у том тренутку уопште није схватио домет и реперкусије онога шта му је Труман саопштио.

Потсдамски ултиматум, у којем се тражила безусловна предаја Јапана, добио је и Стаљинову сагласност, иако он није био међу потписницима, с обзиром да СССР још није спадао у земље зараћене са Јапаном. Токио, међутим, није реаговао на савезнички ултиматум.

Догађаји су следили у брзом темпу. Не обавестивши Москву, Американци су 6. августа бацили прву атомску бомбу на Хирошиму. Осмог августа је Стаљин објавио Јапану рат и совјетске трупе су ушле у Манџурију. Пошто је 9. августа бачена друга атомска бомба, овог пута на Нагасаки, Јапанци су следећег дана изјавили да су спремни да преговарају о безусловној предаји. Другог септембра је на броду „Мисури“ потписан споразум о капитулацији. Не зачуђује да су многи амерички аутори употребу атомске бомбе сматрали директним поводом за јапанску предају. О борбама које су се после 8. августа водиле између СССР-а и Јапана мало се може наћи у америчким изворима. Тим више их има код совјетских историографа. Наравно да су Совјети полазили од тога да Американци користе атомску бомбу из полигичких разлога. По Совјетима, они су само хтели да покажу својим савезницима да располажу најмоћнијим оружјем на свету. У Москви се сматрало да ова бомбардовања великих насеобина нису имала стварног утицаја на исход борбе. Она, наиме, нису нанела одлучујуће уништење ни јапанске ратне индустрије, ни армије, ни флоте, ни авијације.

Према тумачењу Москве, објава рата Совјетског Савеза Јапану довела је до пораза јапанског империјализма. По том схватању је борба тек после 8. августа, са продором у Манџурију, ушла у завршну фазу. Са три стране су совјетске јединице, потпомогнуте Монголском народном армијом, ушле у Манџурију. Совјетска групација бројала је укупно готово 1 578 000 војника, 5566 тенкова и 3466 авиона. У брзом продору совјетске снаге потиснуле су Квантуншку армију, која је бројала око милион добро увежбаних елитних војника, а располагала је са 1155 тенкова и 1800 авиона. Истовремено са пробојем у Манџурији, совјетска авијација бомбардовала је јапанске поморске базе у Кореји, док је совјетска флота ометала јапанско снабдевање преко мора.

Пошто је Квантуншка армија, 21. августа, прекинула борбу, Стаљин је резултате борбе сажео у једној дневној заповести: „Уз подршку артиљерије и ваздушних снага наше трупе су пробиле јаке положаје на граници Манџурије и прешле планински масив Велики Шинган и реке Амур и Усури. У свом незадрживом јуришу заузеле су читаву Манџурију, јужни Сахалин и острва Симушу и Парамушир из групе Курилских острва. Бродови и јединице Пацифичке флоте под командом адмирала Јумашева заузели су у Кореји луке Јуки, Раскин, Сеискин, Роман и Генсан.“

У кратком совјетско-јапанском рату Јапанци су имали 80 000 мртвих, готово 600 000 војника пало је у заробљеништво. Чињеницу да су Јапанци већ 10. августа понудили капитулацију, совјетска историографија не негира, али при том изричито наглашава да су Јапанци наставили да себоре и да су после 16. августа чак отпочели противофанзиву у Манџурији.

У свом говору совјетском народу, 2. септембра 1945, поводом јапанске капитулације, Стаљин је изнео своју интерпретацију историјских догађаја: „Пораз руских трупа 1905. дубоко се урезао у памћење нашег народа. Као таман облак су сећања на понижење висила изнад нашег народа. Он је живео у очекивању дана кад ће Јапан бити потучен и облак разгнан. Четрдесет година смо ми, људи старије генерације, чекали овај дан. Сада је тај дан дошао. Јапан је данас признао свој пораз и потписао капитулацију.“

staljin-japan-3
Јапански ратни заробљеници предају своје оружје

Мало је познато о поступцима совјетских власти у Манџурији после 2. септембра 1945. У једном извештају америчке сенатске комисије стоји да су се 1950, упркос свим обећањима и договорима, још 369 382 јапанска ратна и цивилна заробљеника налазила у логорима. Манџуријска индустрија пресељена је, а заплењене залихе предате револуционарној народној кинеској армији. Било какве сарадње између Совјета и Чанг Кај Шекове владе није било. Трупама и функционерима тада још званичне кинеске владе генералисимуса Чанг Кај Шека било је онемогућено да дођу у Манџурију.

Јапан је био поражен. И Совјети и Американци инсистирали су, сваки за себе, на томе да је њихово учешће било одлучујуће. Мало је остало од духа Техерана и Јалте и договора из Потсдама. Совјетски Савез добио је подручја изгубљена 1905, а Сједињене Државе су се учврстиле у источној Азији.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *