Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Мајор Хенрик Добржански, први герилац поробљене Европе

5
(4)

Хенрик Добржански, мајор оружаних снага Пољске, спортиста и партизан. Први командант гериле у Другом светском рату.

Хубал, Хенрик Добржански

Хенрик је рођен 22. јуна 1897. у Јаслу, тадашњој Аустроугарској, у пољској племићкој породици. По избијању Првог светског рата, Хенрик се добровољно прикључује Пољским легијама Јозефа Пилсудског; служи у Другом уланском пуку и учествује у многим биткама. По освајању независности, Хенрик се прикључује Пољској армији. Учествује у рату против Украјине, 1918. године, када са својим коњичким водом учествује и у опсади Лавова. Касније учествује у рату против Бољшевика, 1919-1921. За храброст исказану током борбених дејстава, одликован је највишим пољским одликовањем, Virtuti Militari, као и са четири Крста за храброст.

Након што је у Риги потписан мировни споразум, Добржански остаје у редовима пољске војске; постаје и члан коњичке екипе пољске војске, са којом осваја многа међународна такмичења. У својој спортској каријери освојио је 22 златне, три сребрне и четири бронзане медаље.

Непосредно пред избијање Другог светског рата, Добржански је постављен на дужност заменика команданта 110. резервног коњичког пука. Његова јединица је треба бити уведена у борбу као јединица другог ешелона, али су брзи продори немачких снага учинили обуку резервног састава немогућом. Пук је 11. септембра премештен у Вавкависка, одакле је одмаршевао ка Гродном и Августовској шуми; током овог ангажовања, пук је имао неколико окршаја са немачким снагама, а учествовао је и у одбрани града од напада совјетских снага.

Након дводневних борби против совјетских снага, Гродно је изгубљено 20. септембра, да би три дана касније бригадни генерал Вацлав Пшедзецки, командант одбране Гродна, наредио је својим јединицама да се повуку на територију неутралне Литваније. Од свих пољских јединица, само је 110. резервни коњички пук одбио да изврши наређење и кренуо да се под борбом пробија ка Варшави. Пук је код реке Бебже опкољен од стране совјетских снага, након чега је претрпео велике губитке, али је ипак успео да се пробије из обруча. Након тога, потпуковник Јиржи Дабровски, командант пука, одлучује да расформира јединицу. Група од око 180 војника је желела да настави са борбом, тако да је Добржански преузео команду над њима и повео их ка Варшави, која је била у блокади.

Варшава је пала 27. септембра , пре него је Добржански са својим људима стигао до ње. Остале су му три опције: да распусти људе, да се евакуишу преко Мађарске или Румуније за Француску, или да наставе да се боре. Око 50 људи се добровољно јавило за наставак борбе. Добржански је повео јединицу на југ, како би покушао да се пробије до Француске. Вистулу су прешли код Деблина 1. октобра 1939, након чега је кренуо са маршем преко Планине светог крста. Истог дана су се сукобили са немачким снагама, након чега је донео одлуку да остане у рејону Кјелца и да ту сачека долазак савезничких снага, које су се очекивале на пролеће 1940. Своју јединицу је назвао „Издвојени огранак пољске војске“ (Oddział Wydzielony Wojska Polskiego). Битка код Коцка, која се одиграла 6. октобра, означила је крај организованог отпора пољских снага. Уз подршку локалног становништва, Добржански, односно Хубал, како је гласило његово конспиративно име, успева да избегне немачке снаге.

Хубалова јединица је марта 1940, захваљујући примени заседа, успела да нанесе знатне губитке немачким снагама. Као одговор, Немци су спалили неколико села и побили око 700 цивила. Захваљујући репресијама, локално становништво се окренуло против Хубалове јединице, тако да се новоформирани Савез оружане борбе (Związek Walki Zbrojnej, ZWZ) суочила са проблемом попуне јединице свежим снагама; стога су ZWZ и Владина делегација за Пољску (агенција пољске владе у егзилу) наредиле Хубалу да расформира јединицу, што је Хубал, наравно – одбио.

Хубалов штаб је 20. априла 1940. упао у заседу у кланцу у близини села Анијелин; у бици која је уследила погинуо је великпи број Пољака, међу њима и сам Хубал. Немци су Хубалово тело изложили јавности. Након што су га приказали локалном становништву, његово тело је однето у Томашов Мазовјецки, где је или спаљено или је сахрањено на непознатој локацији. Остаци „Издвојеног огранка пољске војске“ наставили су да се боре до 25. јуна 1940, када су коначно расформирани.

Добржански је 1966. постхумно одликован Златним крстом ордена Virtuti Militari и унапређен у чин пуковника. Тренутно око 200 организација и институција носи његово име, међу којима је и 82 организације извиђача, 31 школа и неколико војних јединица; у готово сваком пољском граду постоји улица која носи његово име. Место где су сахрањени његови посмртни остаци још увек је непознато.

 

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *