Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Aeronca L-3 Grasshopper

Амерички ваздухопловни корпус је био спор у признавању вредности лаких авиона у улози извиђачког и авиона за везу, али су информације са европског ратишта крајем 1940, где су се борбе водиле већ више од годину дана, нагласиле њихову вредност. Сходно томе, Американци су 1941. започели сопствену евалуацију ове категорије авиона, при чему су у евалуацији учествовала четири комерцијална лака авиона од сваког од три произвођача: компанија Aeronca, Piper и Taylorcraft. Убрзо је наручена пуна евалуација већег броја авиона, која би била изведена на редовним годишњим маневрима америчке војске, који су требали да се одрже у другој половини године. Није било потребно времена да одговорни схвате да ове мале летелице имају много тога да пруже, како за брзи пренос порука, тако и у подршци јединица на земљи.

Компанија Aeronautical Corporation of America, основана 1928, 1941. године мења име у Aeronca Aircraft Corporation. Један од најбољих производа био је Model 65, висококрилац, моноплан, развијен како би подмирио комерцијалне захтеве за поуздани школски авион са тандем седиштима и двоструким командама. Четири авиона овог типа који су испоручена америчкој авијацији понели су ознаку YO-58, након чега је уследило 50 примерака верзије О-58, 20 летелица верзије О-58А и 335 летелица верзије О-58B. Наредне године, слово „О“ (Observation) у ознаци замењено је словом „L” (Liason), тако да су верзије О-58, О-58А и О-58B постале L-3, L-3A и L-3B. Додатних 540 летелица је испоручено у верзији L-3B. До прекида серијске производње, који се догодио 1944, испоручено је и 490 летелица верзије L-3C. Ознаке L-3D/-3E/-3F/-3G/-3H/-3J примењене су за цивилну верзију, авион Model 65, али са различитим мотором, који су убачени у војну службу када су Сједињене Државе ушле у Други светски рат.

Највећи број авиона L-3 били су генерално врло слични авиони, са малим изменама у опреми која је и представљала разлику између модела. Све верзије су имале труп израђен од варених челичних цеви, пресвучен платном, док су крила била од лаких легура и елеронима са металним оквиром. Стајни трап је био неувлачивог типа.

Са захтевима за школски авион који би био погодан и за обуку пилота једрилица, компaнија Aeronca је произвела и верзију авиона Model 68 без погона. Ова верзија је задржала крила, репни део и задњи део трупа авиона L-3, али је добила нови предњи део трупа, са троседом кабином. Сва три места су имала готово идентичне команде. Укупно је направљено 250 примерака ове школске једрилице, које су у америчко ратно ваздухопловство уведене под званичном ознаком TG-5, док су три примерака предата америчкој ратној морнарици ради опитовања; ови примерци су носили ознаку LNR.

ТТ карактеристике
Тип двоседи авион за везу и извиђање
Порекло САД
Распон крила 10,67 м
Дужина трупа 6,4 м
Висина 2,34 м
Површина крила 14,68 м2
Маса празне летелице 379 кг
Максимална полетна маса 590 кг
Погон 1 х 65 KS, Continental O-170
Максимална брзина лета 140 км/ч
Крстарећа брзина лета 74 км/ч
Плафон лета 3050 м
Долет 322 км
Поделите:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *