Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Hawker Fury

Двокрилни Hawker Fury је због велике брзине пењања био један од најбољих ловаца између два рата

Једини сачувани примерак авиона Hawker Fury
Једини сачувани примерак авиона Hawker Fury

На ваздухопловној изложби у палати Олимпија у Лондону 1929, предузеће Hawker је изложило три атрактивна прототипа авиона — Hawker Hart — бомбардер, Tomtit — тренажни авион и диван мали једносед пресретач Hornet који је касније као Hawker Fury постао познат широм света. Сва три модела била су дело надареног и искусног Хокеровог конструктора Сиднија Кама (Sidney Camm). Многима је Fury био најатрактивнији авион који је икада конструисан – имао је изузетно чисте линије и складне пропорције. Развој овог авиона био је прилично сложен. После низа разних прототипова ловаца, које је Кам произвео између 1925. и 1928, он се успешно јавио на конкурс министарства ваздухопловства. Тај прототип је постизао брзину од 325 км на час, са звездастим мотором Bristol Jupiter од 450 КС. Августа 1928. је извршио свој први лет под командом Хокеровог пробног пилота Балмена (Bulman). Од самог почетка стекао је глас авиона лаких команди, брзог пењања и одличне покретљивости.

Класичан авион

У то време Кам је радио на авиону двоседу Hart, двокрилном бомбардеру са мотором Kestrel – верзијом Rolls-Royce F XI – и управо је тај мотор током проба марта 1928. показао своју праву вредност. Стога су руководство фабрике и конструктор одлучили да са тим мотором изграде верзију ловца F 20/27. Кам је употребио иста крила, само је спровео минималне измене око кабине, стајног трапа и репних површина. Hornet, како је назван прототип Ј 9682, је изазвао праву сензацију у Олимпији, а онда је крајем 1929, са мотором са компресором Rolls-Royce F XI S од 450 КС био упућен на испитивање у Мартлешам Хит. Војни пилоти су били одушевљени новим ловачким авионом.

Министарство ваздухопловства је у септембру 1929. прототип Hornet званично преименовало у Fury, тако да је следећег марта нова спецификација F 13/30 направљена према његовим могућностима. На несрећу, Британија је у то време била у најдубљој привредној кризи, а РАФ се определио за стандардни ловац пресретач Bristol Bulldog – који је био онда употребљаван низ година – пошто је предрачунска вредност авиона Fury била за готово 15 одсто већа од оне за авион Buldog.

Први серијски произведени Hawker Fury Mk I
Први серијски произведени Hawker Fury Mk I

Без обзира на све то, својом максималном брзином за скоро 50 км на час већом него код авиона Bulldog, Fury је и даље привлачио пилоте и на крају је одлучено да се наручи толико тих авиона да се попуни једна ловачка група. Тако је Hawker јуна 1930. добио поруџбину за 24 примерака авиона Fury, а идућег маја их је 16 испоручено 43. ловачкој групи у Тангсмеру, чији је командант био мајор Л. Х. Слатер (Slatter). Ова група, познати под именом „Борбени петлови“ постигла је велики углед својим групним акробацијама на аеромитинзима, где је наступала са ловцима Gloster Gamecock и Armstrong Whitworth Siskin III A, а одонда низ година блистала са својим Fury-има.

На маневрима 1931. Fury је био до те мере надмоћан да је одмах наручено авиона за још две ловачке групе. Тих 48 авиона произведено је почетком 1932, а дати су 1. ловачкој групи, под командом мајора Спакмена (Spackman) у Тангмеру, 25. ловачкој групи у Хаукингу, под командом мајора Брајанта (Bryant). Три ловачке групе РАФ-а које су имaле авионе Fury I, сматране су елитним јединицама.

Fury I имао је мотор Rolls-Royce Kestrel II S од 525 КС са вучом од двокруке дрвене елисе марке Wats и постизао је највећу брзину од 333 км на час, на висини од 4270 м. Имао је долет до 490 км и постизао највећу висину од 8500 м. Пењао је на висину од 3000 м за 4 минута и 25 секунди. Наоружан је био са два митраљеза Wickers Mark III калибра 7,7 мм са по 600 метака.

Успешан извоз

Пошто није постојао прави прототип авиона Fury, три прва изграђена примерка је задржало ратно ваздухопловство за званична испитивања у ескадрилама, а првобитни Hornet препуштен је фабрици. На овом авиону је пилот Балмен 1931. кренуо на лет по Европи и Блиском истоку, чиме је обезбедио неколико наруџбина. Прва је Hornet наручила Југославија и то шест авиона (по југословенским подацима само три), а један од њих је био опремљен мотором Hispano Suiza 12 MB 500 КС. Али ова верзија авиона Fury је разочарала тако да је израђен само један примерак. У јулу 1932. један од југословенских Фјурија, са мотором Kestrel, којим је пилотирао капетан Златко Шинтић победио је на међународним алпским тркама, у Цириху. Постигао је просечну брзину од 323 км на час, што дотле још ни један ловац није био постигао на тркама.

Персијски Hawker Fury 203 са мотором P&W Hornet и трокраком елисом Hamilton Standard.
Персијски Hawker Fury 203 са мотором P&W Hornet и трокраком елисом Hamilton Standard.

Једног јединог Фјурија са звездастим мотором Armstrong Siddeley Panther купила је Норвешка новембра 1932. и касније га опремила скијама уместо точкова. Године 1933. Персија (сада Иран) је купила 16 Фјурија са америчким звездастим мотором Pratt Whitney Hornet S2B1 G, који је покретао трокраку елису Hamilton. Упркос већој снази, ови Фјурији су постизали највећи брзину од свега 286 км на час, па је следећа група од шест авиона за Персију опремљена моторима Bristol Mercury VI од по 550 КС. Ипак је њихова највећа брзина била 341 км на час. Три Фјурија I са моторима Kestrel продата су Португалији 1934. Како су се ловци па и авионски мотори широм света веома брзо развијали у периоду 1932-34, било је разумљиво очекивање да ће и Кам настојати да свој за то време више него одличан авион учинити још бољим.

Управо тада министарство за ваздухопловство је расписало нову спецификацију F 7/30 за ловачке авиона и Кам се на то одазвао прототипом ловачког авиона, на коме је радио по сопственој иницијативи, а познат је у документацији као ловачки авион PV. 3. Спецификација је захтевала коришћење мотора Rolls Royce Goshawk са воденим хлађењем и са четири митраљеза. Хокеров прототип изграђен са мотором Goshawk III постигао је максималну брзину од 360 км на час, но због тешкоћа са усавршавањем мотора, то је достигнуто тек јуна 1934, када је спецификација F 7/30 већ увелико била застарела. На конкурсу је победио Gloster Gladiator, но он је изабран као привремено решење, пошто се увелико припремала серијска производња авиона Hurricane и Spitfire.

Иако је PV. 3 био виткији и већи од Фјурија, по конструкционим елементима сасвим је одговарао своме претходнику, а уједно је проучен и низ измена на уобичајеном Фјурију. што је довело до развоја нове верзије, Fury Mark II.

Fury велике брзине

Године 1932. Хокер је изградио Fury са цивилном регистрацијом G-ABSE, познат као средњи Фјури. Са овим авионом су вршени пробни летови са специјалним Kestrel IV C мотором, који је имао компресор са мотора Goshawk. На њему су испитивали и аеродинамичне „гамаше“ или „папуче“ за точкове, сужавана крила, уградили уљне амортизере месијер за стајни трап и упорнице „В“ облика. Резултати свих ових испитивања довели су до изградње још једног прототипа за војну регистрацију К 3586, брзинског Фјурија незванично названог Super Fury, под спецификацијом F 14/32. Његов први лет 3. маја 1933. је извршио Балмен, а онда су га и даље стално испробавали и мењали. Био је опремљен низом мотора Kestrel и Goshawk па и новинама испробаним на G-ABSE. Један од најупечатљивијих доказа о квалитетима овог авиона извео јe Балмен на изложби британских конструктора 1933. на Супер Фјурију. Са мотором Kestrel VI C са 680 КС авион је постигао највећу брзину од 392 км на час, на висини од 3660 м и тако доказао да је најбржи од свих Фјурија.

Hawker Fury Mk.II
Hawker Fury Mk.II

Но, тада су се на видику већ назирали и нови једнокрилни ловци сасвим нових летачких способности који су најављивали потпуну измену дотадашње тактике ваздушних борби, па су последњи двокрилци у јединице пристизали у мањем броју: били су то лаки бомбардери Hoker Hind, ловци Gloster Gauntlet и Gladiator као и Fury II.

До 1935. када је Хокерова производња усмерена на Fury II, израђено је 144 авиона Fury I. Fury II сe разликовао по јачем мотору Kestrel VI, са 640 КС, који му је омогућавао постизање максималнe брзине од 359 км на час, на висини од 5030 м.

Прво су произведена 23 авиона тог новог модела, за попуну 25. групе, којом је тада командовао мајор В. Ф. Диксен, касније маршал РАФ-а (W. Dicksen). Међутим, сразмерно мала Хокерова фабрика била је тако заузета производњом лаких бомбардера Hind да 1936. није могла преузети нове обавезе за израду Фјурија и тако је тај уговор уступила фабрици General Aircraft Ltd. у Хамворту где су изграђена следећа 72 авиона Fury II, који су дати 25,41. 43, 73. и 87. ловачкој групи. Пред сам почетак Другог светског рата, до тада тако фаворизирани Fury је РАФ прогласио застарелим авионом и већина још употребљивих авиона послата је јужноафричком ваздухопловству које их је са успехом користило за тренажу. Интересовање за Фјурије у иностранству је међутим још постојало и 1936, упркос најавама нових ловачких једнокрилних авиона. Југославија је у јесен 1936. купила десет Фјурија серије II са моторима Kestrel XVI од по 745 КС, који су за разлику од енглеских авиона Fury II имали неподупрте ноге стајног типа, боље обликован оклоп хладњака, као и наоружање од четири митраљеза. Ови авиони су постизали највећу брзину од 389 км на час. Уз то Југославија је откупила и лиценцу за Фјурије и 40 примерака произведено је током 1936. и 1937. у фабрикама Змај (24 примерака) и Икарус (16 примерака), у Земуну. Ови авиони су се у саставу 5. ловачке групе борили у априлском рату 1941. и доживљавали велике губитке од Месершмита Bf 109, али су неке и оборили. Три Фјурија је наручила Шпанија крајем 1935. и они се нису разликовали од југословенских, али су имали моторе Hispano Suiza 12X bes, а постизали су највећу брзину од 383 км на час. Сва три авиона су коришћена у републиканском ратном ваздухопловству за време Шпанског грађанског рата, а последњи је летео све до пред крај 1938.

Лиценцно произведени, југословенски Hawker Fury
Лиценцно произведени, југословенски Hawker Fury

Ловци за морнарицу

Иако је доста мала фабрика Хокер била потпуно заузета производњом двокрилних бомбардера Hart и ловаца Fury, конструктор Кам је ипак већ подуже времена размишљао о пројекту ловца за морнарицу.

Године 1926, Кам је радио на замени авиона Fairey Flycatcher, но од тога се касније одустало. Међутим, одмах се заинтересовао за захтев Данаца који су желели да Hawker Danecock употребе као морнарички ловац, што га је навело да тим захтевима једноставно прилагоди прототип Хорнета и тако је настао донекле нови авион Norn, назван по једној скандинавској богињи.

Почетком тридесетих година, Камово убеђење да се и на морнарички ловац може монтирати мотор Kestrel, довело је до резултата и морнарица је расписала спецификацију 16/30. Хокер је одмах предложио Norn. Авион је прихваћен и преименован у Nimrod. По конструкцији он је био углавном доста сличан Фјурију, иако са више алуминијумских делова трупа, прилично продужених издувних цеви уз бокове трупа, а имао је и непропустне пловке уграђене на носачу горњег крила и задњем делу трупа, како авион приликом принудног слетања на море барем неко време не би потонуо.

Хокер је добио наруџбину за производњу 35 Нимрода, и првим је летео пробни пилот Гери Сајер (Gary Sayer) 14. октобра 1931. Ови ловци су коришћени у 800. и 801. групи на носачу авиона Courageous и 802. групи на носачу Furious. Следећих 19 авиона израђено је 1933. а неки су летели у 702. групи на носачу авиона Glorious.

Прва проба слетања на палубе носача авиона извршена су на носачу Egle и она су показала да је неопходна кука за хватање и заустављање авиона. Са том куком и широм употребом нерђајућег челика, точковима који су се могли заменити пловцима и крилима која су се могла склапати, нови Нимроди добили су ознаку Nimord II. Било их је изграђено 27 током 1934.

Неколико примерака је продато и у иностранству – по један су купили Јапан и Португал, док су два била продата Данској као узорци за производњу по лиценци.

Hawker Fury у саставу ВВКЈ

Непосредно пред немачки напад на Југославију, априла 1941. године авионима Хокер Фјури био је наоружан Пети ловачки пук из састава Треће ваздухопловне мешовите бригаде ВВКЈ.

Пети ловачки пук, под командом потпуковника Леонида Бајдака био је сачињен од 35 и 36. ловачке групе од којих је свака била наоружана са по 15 двокрилних ловаца Хокер Фјури II. 35. ловачка група, у чијем саставу су биле 109. и 110. ловачка ескадрила, налазила се на аеродрому Косанчић у близини Лесковца, док је 36. ловачка група, састављена од 111. и 112. ловачке ескадриле, била стационирана на аеродрому Режановачка Коса у близини Куманова.

Хокери из састава ВВКЈ у лету
Хокери из састава ВВКЈ у лету

35. ловачка група је, захваљујући одличном маскирању авиона избегла губитке приликом изненадног напада немачког ваздухопловства, 6. априла изјутра на аеродром Косанчић. Током наредних дана 35. ловачка група је извршила неколико безуспешних пресретања немачких бомбардера и ловаца због знатно мање максималне брзине ловаца Хокер Фјури. Бежећи пред непријатељским оклопним колонама, које су брзо продирале у дубину територије 35. ловачка група је извршила више прелета на друге аеродроме. Седам преосталих Фјурија ове ловачке групе који су 13. априла слетели на аеродром у Никшићу запалиле су 15. априла њихове посаде на земљи да не би пали непријатељу у руке.

Немачки ловци су 6. априла, рано изјутра напали аеродром Режановачка Коса, на којем је била стационирана 36. ловачка група. Међутим, само један ловац Хокер Фјури је уништен на земљи. 111. ловачка ескадрила, која је кренула на полетање током напада, претрпела је жестоке губитке али је омогућила 112. ловачкој ескадрили да узлети и да се супротстави непријатељу. У неравноправној борби која је уследила, Немци су оборили 11 југословенских Хокер Фјурија (укључујући и један који је уништен током принудног слетања). Југословенски пилоти оборили су пет немачких авиона Месершмит, 3 Bf-109 и 2 Bf-110, од којих су три оборена намерним ударом у противнички авион што је био први овакaв случај забележен у Другом светском рату.

36. ловачка група је после овог напада остала са само 2 оперативна Хокер Фјурија. Један Хокер Фјури изгубљен је током прелета на аеродром 35. ловачке групе, а други је уништен на земљи у ваздушном нападу 8. априла, чиме је 36. ловачка група престала да постоји.

Италијанске снаге су након капитулације Југославије 17. априла 1941. године заробиле два југословенска Хокер Фјурија који су пребачени у Италију на испитивање.

Илустрована историја ваздухопловства – Ратна крила
Удружење за неговање ваздухопловних традиција Србије

Поделите:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *