Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Итало Балбо

Балбо, Итало (6. јун 1896 – 28. јун 1940), италијански фашиста, политичар и вођа Црних кошуља, Маршал италијанских ваздухопловних снага, гувернер Либије и командант снага у Италијанској Северној Африци.

italo balbo

Италија се, по избијању Првог светског рата, декларисала као неутрална земља. Балбо је подржавао линију која се залагала за улазак Италије у Први светски рат на страни савезничких снага; сходно томе учестовао је на неколико политичких скупова. Када је Иалија 1915. године ушла у рат, Балбо се прикључио италијанској војсци, у планинској јединици. Октобра 1917. пријавио се за летачку обуку. Међутим, свега два дана по пријављивању, аустроугарске и немачке снаге су у бици код Капорета (Кобарида) пробиле италијанске линије, те је Балбо враћен на фронт, у састав алпског батаљона 7. алпског пука, на дужност командира вода. Из рата, Балбо је изашао одликован једном бронзаном и две сребрне медаље за војничке врлине, у чину капетана.

Након рата, Балбо завршава студије које је 1914-15. започео у Фиренци. По повратку у родни град, запошљава се као банкарски службеник; убрзо бива примљен и у масонску организацију. масоне је напустио 18. фебруара 1923., три дана пре гласања за Велико веће фашиста, које је фашистима забрањивало чланство у масонској организацији.

Фашистичка партија (Partito Nazionale Fascista) формирана је 9. новембра 1921, а Балбо се одмах прикључио и ускоро постао секретар фашистичке организације у Ферари. Његов задатак је био да организује групе фашиста које су ангажоване на разбијању штрајкова за потребе локалних газда и да нападају комунисте и социјалисте у Портомађореу, Равени, Модени и Болоњи.

Балбо брзо напредује у фашистичкој хијерархији, тако да већ 1922. постаје „Рас“, што је титула у рангу војводе. Са 26 година старости, Балбо је био најмлађи међу „квадрумвирима“, односно међу четворицом вођа партије. Командант Фашистичке милиције постаје 1924, након што долази у Рим, склањајући се од оптужнице за убиство свештеника који је отворено иступао против фашиста.

Иако скромног искуства у обалсти ваздухопловства, Балбо 6. новембра 1926. постаје државни секретар за ваздухопловство. Убрзо одлази на кратак курс инструктаже летења и креће у реорганизацију италијанског ратног ваздухопловства. Августа 1928. постаје генерал авијације, а септембра наредне године министар ратног ваздухопловства. Треба напоменути да је тада у Италији ваздухопловство било у жижи интересовања. Организоване су летачке експедиције из Италије за Аустралију и Јапан, поларне експедиције и др. Сам Балбо је предводио трансатлантске летове, од којих је први извео 1930. са 12 летећих чамаца Savoia-Marchetti S.55, од хидропланске базе Орбетело до Рио де Жанеира. Изведено је и тзв. „Деценијско крстарење“ од 1. јула до 12. августа 1933, са 24 хидроавиона, на релацији Рим – Чикаго, са успутним задржавањима у Холандији, Британији, Исланду и Канади, како би узели учешће у светској изложби посвећеној технолошким иновацијама. Сам Мусолини је био одушевљен постигнтим успехом, тако да је Чикагу поклонио староримски стуб, који и данас стоји изложен у једном од паркова. По повратку у Италију, Балбо бива унапређен у чин маршала авијације.

До избијања Другог светског рата, Балбо обавља дужности гувернера Либије, чиме је у партији направљена зла крв. Наиме, Балбо је схватао дужност гувернера изопштењем из политичког живота Италије, где га је Мусолини с правом сматрао великом претњом. Балбо није био претња само Мусолинијевом имену; посебна претња је уочавана у блиском пријатељству са принцем Умбертом. Током обављања ове дужности, Балбо је настојао да обезбеди Италији боље позиције за тражење територијалних уступака у Африци од Француске и Британије.

Са погоршањем „Абисинијске кризе“, Балбо прави планове за нападе на Египат и Судан. Чим је Мусолини најавио нападе на Етиопију, односи између Италије и Британије су се затегли. Плашећи се Мусолинијевих потеза против британских снага и поседа у Средоземљу, Британци су ојачали своју флоту у региону, али и копнене снаге у Египту. Балбо је схватао да, уколико Британци одлуче да затворе Суецки канал, италијански војни транспорти неће моћи да стигну у Еритреју и Сомалију. Сматрајући да ће тиме италијански напад на Етиопију бити осакаћен, Балбо захтева слање појачања за Либију. Рачунао је да ће овим потезом постати национални херој, што ће га поново поставити у сам центар политичке сцене. Из Италије су одмах упућени 7. дивизија црнокошуљаша и 700 авиона.

Балбо је 1. септембра 1935. тајно распоредио снаге дуж границе са Египтом, без икаквог британског знања. У то време, британски обавештајци се баш и нису пуно бавили догађајима у Либији. На крају, Мусолини је одбацио Балбов преамбициозни план да нападне Судан и Египат, тако да је Лондон о ангажовању италијанских снага према Египту чуо управо од самих Италијана.

Споразум који су Италија и Британија потписали априла 1938. допринео је привременом смиривању тензија између ове две краљевине. За Балба, овај споразум значио је губитак 10 000 италијанских војника. Међутим, у време Минхенске кризе, Балбо је добио назад својих 10 000 војника. У то време, италијански авиони су често летели изнад Египта и Судана, тако да су италијански пилоти били упознати са рутама и аеродромима. Током 1938. и 1939, и сам Балбо је извео бројне летове над тим подручјем, некада и у пратњи немачког генерала Ернста Удета.

Како би привукао италијанске мигранте у Либију, Балбо је покренуо пројекат изградње пута, названог Via Balbia, који је водио дуж обале Средоземног мора. Такође је покушавао и да привуче муслимане фашистичкој идеји. Те 1938, Балбо је био једини члан фашистичког режима који се противио италијанским расним законима.

Након што је Немачка напала на Пољску, Балбо је посетио Рим, како би изразио неслагање са Мусолинијевом подршком Хитлеру. Балбо је поново био једини представник фашистичког режима који је отворено критиковао Мусолинијеву спољну политику. Тврдио је да је Италији место уз Британију, али за ове тврдње није придобио следбенике. Када је информисан о формалној италијанској алијанси са немачком, Балбо је изјавио „Сви ћете завршити гланцајући ципеле Немцима!

Са уласком Италије у рат, 10. јуна 1940, Балбо постаје одговоран за планирање напада на Египат. Након капитулације Француске, Балбо је могао да већи део средстава и људства италијанске 5. армије са тунижанске границе пребаци 10. армији, дуж египатске границе. Иако је имао својих неслагања са Мусолинијем и Бадољом, Балбо је планирао напад на Египат, и то већ за 17. јул 1940.

Балбо је 28. јуна1940. авионом Savoia-Marchetti SM.79 кренуо за Тобрук, али је на несрећу стигао непосредно након британског напада на аеродром. Италијанске противавионске батерије су отвориле ватру на наилазећи авион и обориле га, при чему су настрадали сви чланови посаде и путници.

Гласине да је Мусолини организовао убиство Итало Балба, брзо су одбачене, а несрећа је приписана погрешном идентификовању летелице и ниском лету. Након што је сазнао за његову смрт, командант британског краљевског ратног ваздухопловства на Средњем Истоку, генерал Артур Лонгмор, послао је авион да прелети аеродром и спусти венац са посветом „Британско краљевско ваздухопловство изражава своје саучешће у смрти генерала Балба – великог вође и галантног авијатичара, мени лично познатог, кога је судбина поставила на другу страну.

Посмртни остаци су сахрањени ван Триполија, 4. јула 1940; у Италију су пренети 1970, након што је Гадафи запретио да ће полупати сва италијанска гробља у Триполију.

 

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *