Kübelwagen
Почетком тридесетих година, Фердинанд Порше – на лични захтев Хитлера, започиње развој „народног аутомобила“ – Volkswagenа. 1938, пре него што је Volkswagen Type 1 ушао у серијску производњу, рат је сам по себи захтевао да се врши конверзија цивилних у војне верзије производа.
За војну верзију је искоришћено вешање, погонски део и ојачана је шасија, док су ентеријер и облик били прилагођени употреби у оружаним снагама. Овај модел је постао познат као Kübelwagen, скраћено од Kübelsitzwagen. Прототип возила је носио званичну ознаку Type 62, док је серијски модел понео ознаку Type 82.
Серијска производња аутомобила Type 82 Kübelwagen је започела фебруара 1940. Сем снажнијег мотора који је почео да се уграђује 1943, све до 1945, када је прекинута серијска производња – већих измена није било. Вршене су мање модификације, које су се углавном односиле на уклањање непотребних делова и ојачавање одређених делова који су били преслаби за употребу возила у ратним условима.
Међу првим прототиповима се нашло и возило ознаке Type 86, које је имало погон на сва четири точка и различите моделе мотора, али ни један од њих није имао боље карактеристике од постојећег модела Type 82.
Упркос томе што није имао погон на сва четири точка, што је тада било уобичајено код америчких возила, Type 82 се показао као врло проходно возило. Када су немачке јединице примиле прве примерке возила, одмах су их испробали у зимској вожњи по путевима и ван њих, узимајући као референцу тестове возила са погоном на сва четири точка. Kübelwagen је на тестовима изненадио чак и оне који су учествовали у његовом развоју. Захваљујући равној и глаткој доњој површини возила, Kübelwagen се у неким ситуацијама понашао као саонице, нарочито у ситуацијама када би точкови пропадали у мекану подлогу (песак, снег или блато). Захваљујући томе, Kübelwagen је могао да истрајно прати оклопна возила. Мала маса возила, употреба порталних осовина и диференцијала са самозакључавањем, успешно су компензовали одсуство погона на сва четири точка.
Кориштен како у јединицама Вермахта, тако и у СС јединицама, Kübelwagen је Немцима био оно што је Савезницима био „џип“. Kübelwagen је био 3 цм дужи од америчког Вилиса, који је од Kübelwagen-а пак био тежи неких 300 кг. Kübelwagen је са максималном брзином кретања од 80 км/ч био нешто бржи од Вилиса, а ваздухом хлађени мотор се показао прикладним како за употребу у подручјима са хладном, тако и у подручјима са топлом климом. Одсуство хладњака је возилу обезбеђивало жилавост у случају отварања ватре на њега.
Kübelwagen је израђиван у неколико верзија:
| Type 62 | прототип возила, тестиран у нападу на Пољску |
| Type 67 | санитетско возило са два носила |
| Type 82/0 | основни модел возила, са четири седишта |
| Type 82/I | верзија са три седишта и радио уређајем |
| Type 82/2 | верзија Sirencar са сиреном уместо задњих седишта |
| Type 82/3 | командна верзија возила, са оклопом и митраљезом у куполи изнад кабине |
| Type 82/5 | шасија Kübelwagen-а са надградњом Type 60 LO Lieferwagen (пик-ап верзија) |
| Type 82/6 | верзија за употребу у тропским условима |
| Type 82/7 | командно возило са три седишта, направљено на шасији возила Type 82, са платненим кровом. Седиште сувозача је имало заваљени наслон, за одмор команданта |
| Type 82/8 | као и верзија Type 82/0, отворене конструкције, израђене од дрвета |
| Type 82/E | шасија Kübelwagen са надградњом Бубе (произведено 688 комада) |
| Type 86 | верзија са погоном на сва четири точка (произведено 6 возила) |
| Type 87 | „Kommandeurwagen“ Type 86 са погоном на сва четири точка и Бубином надградњом. Одликовао се по степеници код врата, резервном гумом испод хаубе, ширим блатобранима (због употребе већих Kronprinz гума); произведено 667 примерака |
| Type 89 | верзија са експерименталним аутоматским мењачем |
| Type 98 | шасија са погоном на сва четири точка и кабриолет надградњом Бубе |
| Type 106 | возило се експерименталном трансмисијом |
| Type 107 | возило са турбокомпресором |
| Type 115 | возило са турбокомпресором |
| Type 126 | возило са синхронизованим мењачем |
| Type 155/1 | прототип возила – полугусеничара |
| Type 157 | верзија возила – дресине |
| Type 164 | возило са шест точкова и два мотора, у статусу прототипа |
| Type 166 | верзија Schwimmwagen, возило за савлађивање водених препрека |
| Type 177 | верзија са петостепеним мењачем |
| Type 179 | верзија са мотором са убризгавањем горива |
| Type 179-F | возило за савлађивање водених препрека, које се привремено могло користити као мали чамац или десантно средство |
| Type 198 | верзија са опремом за стартовање мотора оклопних возила |
| Type 235 | верзија са погоном електромотором |
| Type 239 | верзија са погоном на гасогенератор из дрвета |
| Type 240 | верзија са погоном на гас из боце |
| Type 276 | верзија за вучу топа 37 PAK |
| Type 278 | верзија са синхронизованим мењачем |
| Type 307 | верзија са карбуратором |
| Type 309 | прототип са дизел мотором |
| Type 331 | прототип опремљен за погон на ацетиленски гас |
| Type 332 | верзија са погоном на синтетички бензин |
Током рата је произведено 50 435 примерака возила Type 82.
| ТТ карактеристике | |
| Маса | 715 кг |
| Дужина | 374 цм |
| Ширина | 160 цм |
| Висина | 111 – 165 цм |
| Погон | ваздухом хлађени бензински мотор снаге 25 КС |
| Брзина | 80 км/ч |
