Носач авиона Кага

Носач авиона Кага (Kaga) је свој живот започео као бојни брод класе Тоса (Tosa). Након потписивања Поморског споразума из Вашингтона, Јапанци су кренули са конверзијом бојног брода у носач авиона, а као замену за носач авиона Амаги (Amagi). Наиме, Јапанци су након потписивања споразума кренули у конверзију више трупова бојних крсташа и бојних бродова у носаче авиона, што је споразумом било дозвољено. Међу њима су били и трупови бојних крсташа Амаги и Акаги (Akagi). Међутим, у јаком земљотресу 1923. године је дошло до тешког оштећења трупа бојног крсташа Амаги, тако да је његово место заузео бојни брод, тј. носач авиона  Кага. Одлука о томе је потписана 13. децембра 1923, али стварни радови на конверзији почињу тек 1925. јер је требало времена направити нацрте конверзије, али и оспособити бродоградилиште Јокосука, које је такође страдало у земљотресу. Иако је Кага била краћа од Амагија неких 60 метара, шири и продужени хангари су обезбедили да носач по изласку из бродоградилишта има исти изглед као планирани Амаги, и да носи исти број авиона. Носач авиона Кага је имао један велики недостатак, мању брзину у односу на остале носаче авиона. Због ширег трупа и слабијег погона, максимална брзина пловљења је износила свега 27,5 чворова.

Кага улази у наоружање јапанске морнарице 31. марта 1928, али је тај датум само означио почетак поморских испитивања. У састав Комбиноване флоте улази 30. новембра 1929, као трећи носач по реду, а након носача Хошо (Hosho) и Акаги.

Летна палуба на три нивоа се показала као непрактична. После само четири године у оперативној употреби, Кага се враћа у бродоградилиште на велику реконструкцију и ремонт. Ови радови су рађени пре радова на Акагију, и били су шири по обиму. Труп је продужен за неких 30-ак метара, а подводна заштита је побољшана. Две ниже летне палубе су уклоњене, а главна летна палуба реконструисана тако што је продужена до прамца на укупно 248 метара. Додат је трећи лифт, као имало острво , а бивши систем димњака је замењен једним, окренутим на доле. Капацитет за ношење авиона је повећан на 72 авиона плус 18 резервних. У строј Комбиноване флоте се враћа средином 1935. и у овој конфигурацији остаје до самог потапања.

Првобитно наоружање било је слично наоружању на Акагију, али је значајно модернизовано током модернизације . Осам топова калибра 203 мм је задржано, али су били уграђени у казаматима свега 4,5 м изнад водене линије, што је драстично смањило њихову ефикасност. Противавионско наоружање је чинило осам двоцевних топова Типа 89, калибра 127 мм. Уграђено је и 11 двоцевних топова калибра 25 мм.

Кага је заједно са Акагијем формирала 1. дивизион носача авиона, елитну јединицу 1. ваздухопловне флоте. Ангажовање Каге било је слично ангажовању Акагија, с том разликом да Кага ије учествовао у експедицији у Индијском океану (због насукивања у фебруару 1942.). Поправљен на време да учествује у бици за Мидвеј, Кага је 4. јуна 1942. погођена са четири бомбе. Пожар који је том приликом настао није могао бити угашен. Посада је напустила носач, а разарачи из пратње су га потопили торпедима на позицији  30°23′ N 179°17′ W.

ТТ карактеристике
Депласман	38 813 т
Дужина преко свега	247,65 м
Ширина	32,5 м
Газ	9,48 м
Погонска група	8 котлова Кампон Тип Б, парне турбине снаге 127 400 КС
Брзина пловљења	27,5 чв
Посада	1 708 чланова
Наоружање	10 × 200 мм 8 × 127 мм 22 × 25 мм
Авио компонента	18 Mitsubishi A6M Zero, 27 Aichi D3A, 27 Nakajima B5N (+ 9 у резерви)