Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Последња страница живота

Пролеће је ’41 – е. Ваш Београд је уништен, нацисти су окупирали земљу. Оца су Вам одвели у логор Топовске шупе. Остали сте сами, са мајком и сестром, не смете на улицу, носите жуту траку са словом Ј. Звучи језиво? И било је језиво. Ово зато нећемо назвати шетњом, него мимоходом, у знак поштовања према нашим комшијама којих више нема. Ово је сага о последњој страници живота највећег броја београдских Јевреја. Фотографије у боји су моје, црно беле са интернета, а објаве из књиге „До коначног решења“.

Ова се сага може поделити у 3 дела:

I: пописивање Јевреја Београда и њихове имовине,

II: Одвођење (и свакодневно стрељање) мушкараца из Београда и из Баната и

III: Одвођење у логор Сајмиште преосталих мушкараца, жена и деце.

Прва регистрација Јевреја и њихове имовине извршена је у згради пожарне команде. По мојим сазнањима, та се зграда налазила на месту где је данас стадион Ташмајдан. Та прва регистрација је спровођена веома споро, па су Немци већ 28. априла издали нови проглас, и то да се Јевреји са презименима од А до Ј имају регистровати на тврђави, а од К до З код ЗОО врта

Нацисти су укинули све јеврејске институције, а онда успоставили једну нову, Представништво јеврејске заједнице, у згради Савеза јеврејских вероисповедних општина Југославије, у Улици Кнегиње Љубице 34.

На тој адреси сам затекао нову зграду, без икаквих обележја.

 

Jеврејима су Немци забранили да се лече у болницама, па су морали из сопствених средстава да организују своје болнице, на разним адресама, у Кнегиње Љубице 34, у згради Онег Шабат у Јеврејској, у синагоги Сукат Шалом и у згради данашњег дефектолошког факултета.

А онда долази децембар и последњи позив Јеврејима да се јаве на адресу у Џорџа Вашингтона 21, да предају кључеве од својих станова и кућа, одакле бивају пребачени у логор Сајмиште (немачки логор на територији Павелићеве НДХ). На броју 21 сам пронашао послератну зграду.

Пуно сам овде писао о том логору, зато сада само податак да, када би душегупка прешла у окупирану Србију, нацисти би гас активирали у Улици Браће Крсмановића, где се данас налази спомен обележје. Након тога, последња станица је била масовна гробница у Јајинцима.

 

 

Пре самог краја, важно питање ваља разрешити: има ли одговорности Срба? Недић и Јовановић јесу били Срби, али, постављени су на власт од Немаца, као њихови предратни симпатизери. Друго, и још важније, сами Немци их нису укључили у ликвидацију Јевреја Београда и Баната. Они су добијали споредне послове, пописивања Јевреја и достављања спискова Немцима, о чему говори Жени Лебл. Да се никако не схвати да браним ове крволоке, моји су преци пострадали од њих, као и на хиљаде других Срба. На крају, оба ова кера су, по ослобођењу, омастила конопац.

На самом крају, сетим се оне лепе серије „Више од игре“, кад Зоран Радмиловић, Србин, у знак солидарности са Јеврејима, накачи на своје груди Давидову звезду и стане уз њих. Нема много страница историје, живота, обичаја и на крају, страдања, београдских Јевреја које ја нисам прочитао, и упио у себе. Ваљда су ме зато и заволели, и рекли да сам ја њихов, Јеврејин у срцу. Не дао Бог да се ’41 – а врати, али, знајући себе, отишао бих и ја у Улицу Џорџа Вашингтона 21. Са жутом звездом на грудима.

У здравље, пријатељи.

 

Аутор:
Jevrejin_u_srcu
са друштвене мреже Twitter

Поделите:

One thought on “Последња страница живота

  1. Bravo, odlican tekst.
    Nemam tviter, ali cesto pregledam poruke gospodina.
    Samo bi mu porucio, NAPRED PARTIZAN.

    Svakako i zelja da se sukob u Izraelu sto pre zavrsi.Podrska demokratskoj zemlji, koja ce morati se odbrani, i ponudi kompromis koji nece ugrozavati drzav.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *