Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Први Хитлеров пораз, Москва 1941. (10)

Линија Можајск је пробијена

Блато још увек није озбиљно сметало немачкој потери након опкољавања совјетских снага код Вјазме, али су логистички проблеми, промена приоритета у снабдевању и попуни и летаргија командовања почели озбиљније да нагризају операцију, а самим тим и да стају у ред за заслуге за пропуштање освајања совјетских утврђених рејона пре него што су их совјетске снаге прописно поселе. Фаза гоњења совјетских снага завршена је 15. октобра, након чега се Група армија Центар окренула совјетском Западном фронту. Фон Клуге је био изузетно спор у померању своје пешадије напред, како би подржао напад на линију Можајск, одобравајући већини дивизија да се одморе и попуне у рејону око Вјазме; свега једна од његових 11 пешадијских дивизија учествовала је у нападу на линију Можајск.

Немачки противтенковски топ Pak 36 калибра 37 мм уништен од стране совјетских тенкова.

Немачки 40. оклопни корпус Штумеа имао је у свом саставу и главнину 10 оклопне и СС Das Reich дивизије и 15. октобар га је затекао у приближавању линији Можајск, негде око Бородина. Демонстративна дејства немачких снага код Рогачева и Јељње, изведена 14 октобра, показала су немачким командантима да је совјетска одбрана довољно јака, тако да се мора напасти паметно и опрезно. Штумеов корпус је у свом саставу имао 12 моторизованих батаљона и око 100 тенкова и јуришних топова, и подршку 89 артиљеријских оруђа и 33 вишецевних ракетних бацача. Лељушенкова 5. армија, односно 32. стрељачка дивизија са још неким придодатим јединицама – имала је 12 пешадијских батаљона и око 50 тенкова, уз подршку око 50 хаубица и дивизион Каћуша. Када се све ово зброји и упореди, следи да је однос снага код Бородина био нешто већи од 1:1 у корист немачких снага, што је по тадашњим стандардима могло резултирати нерешеном битком.

СС дивизија Das Reich успела је да елиминише блокадни положај код Јељње који им је задавао проблеме, али је командант дивизије, обергрупенфирер Хаусер тешко рањен када је његово оклопно возило SdKfz 253 погођено ракетом из совјетске Каћуше. Ипак, 10. оклопна дивизија је успела да продре у главни одбрамбени појас у близини Бородина, када је и сам Лељушенко тешко рањен. Од 15. до 17. октобра, 32. стрељачка дивизија и 20. тенковска бригада, храбро су се бориле око Бородина и Артемикија, уз честе противнападе, али је одбрана постепено слабила. Немачки 4. пионирски батаљон уништио је бројне бетонске бункере, који су због градње на брзу руку често били лоше постављени. Одбрана совјетске 5. армије коначно је пробијена 18. октобра, након чега је СС дивизија Рајх могла да заузме сам Можајск. СС мотоциклистички батаљон који се кретао дуж пута Минск – Москва, након Можајска је наишао на слабо организовани отпор, али је 40. оклопни корпус био превише исцрпљен четвородневним тешким борбама да би предузео гоњење. Како го, немачка победа код Бородина изазвала је панику у Москви, тако да је совјетска влада кренула са евакуацијом у Кујбишев.

Битка за Бородино била је само део борби за линију Можајск и сигурно није била одлучујућа победа како ју је совјетска пропаганда приказивала, према којој су немачке снаге изгубиле 10 000 војника и 100 тенкова. Током периода од 9. до 19. октобра, 40. оклопни корпус је претрпео губитке од 2 044 војника, од којих их је 446 погинуло; СС Рајх дивизија је изгубила 1 242 (укључујући 270 погинулих) војника, 10. оклопна дивизија 776 војника (167 погинулих). За то време, совјетска 32. стрељачка дивизија и 20. тенковска бригада су изгубиле око 60% свог људства, чиме је 5. армија остала готово борбено неупотребљива. У периоду одмах након пада Можајска, када су немачке снаге дошле на свега 90 км од Москве, совјетска 5. армија је имала свега пет стрељачких дивизија, смањеног бројног стања, и око 20 тенкова који су били на располагање за блокаду главног правца ка Москви. Почевши од 22. октобра, са Далеког истока почела је да пристиже 82. мотострељачка дивизија, чиме је 5. армија добила једну потпуно попуњену дивизију.

Код Волоколамска, 1. армија Рокосовског, примарно 316. стрељачка дивизија, борила се против 46. оклопног и 5. корпуса; борбе су трајале од 16. до 27. октобра, Шапошљиков је могао да обезбеди Рокосовском још пар јединица, као што је 4. тенковска бригада Катукова, како би одржао 16. армију у животу. Један тешки тенк КВ-1 из састава 89. самосталног тенковског батаљона, под командом поручника Павела Гудза, успео је да уништи десет немачких тенкова пре него је и сам уништен. Међутим, неки од полуобучених совјетских тенкиста напуштали су своје тенкове и при првом поготку. Када је Волоколамск 27. октобра и коначно пао, 316. стрељачка дивизија (Панфиловци) бројала је свега 3 500 војника, али је успела да заустави 4. оклопну армију на скоро две недеље. Јужно од Можајска, совјетска 43. армија није успела да успостави стабилну линију одбране око Малојарославеца, тако да је немачки 57. оклопни корпус (19. и 20. оклопна и 3. моторизована дивизија) до 18. октобра освојио и Малојарославец и Боровск. Ипак, совјетска 33. армија је код Наро-Фоминска успела да спречи Немце да искористе своју предност. До краја октобра, цео фронт између Волоколамска и Малојарославеца запао је у релативно затишје које ће потрајати наредне две недеље, пошто су обе стране утрошиле своја ојачања и залихе на јединице у првом ешелону. Жуков је успео да одложи директно немачко напредовање ка Москви, али је линија Можајск у потпуности прегажена, а Немци су се са пет оклопних дивизија приближили Москви на 100 километара.

Следи:

Исцрпљујући рат, 24. октобар – 14. новембар 1941.

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *