Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Први Хитлеров пораз, Москва 1941. (8)

Гудеријан губи иницијативу

Док се главнина снага Групе армија Центар у периоду од 6. до 12. октобра обрачунавала са опкољеним совјетским снагама, Гудеријан је још увек на располагању имао 24. и 48. оклопни корпус. Међутим, ситуација са снабдевањем Друге оклопне армије била је катастрофална, пошто су чеоне јединице остале без горива и са врло мало муниције већ 3. октобра – четири дана пре првог блата или снега. Гудеријан је кренуо у операцију Тајфун са минималним резервама горива и муниције и оне су биле утрошене током напредовања ка Орелу. Даље, како би подржали продор 24. оклопног корпуса Друге оклопне армије, Гудеријан је морао да прерасподели залихе из осталих оклопних корпуса; на крају, 48. оклопни корпус у прве три недеље није био способан за учешће у операцији.

Није згорег подсетити се статуса снабдевања 4. оклопне дивизије, пошто даје осврт на праве разлоге пропасти операције Тајфун. Непосредно пред почетак операције Тајфун, 4. оклопна дивизија је примила 162 т горива и у транспорту је имала резерву од 80 тона горива. Основна количина горива, потребна да оклопна дивизија пређе 100 км износи 125 тона. У немачкој доктрини стоји да је оклопној јединици неопходно обезбедити гориво за 400 км у случају извођења нападне операције, док је 4. оклопна дивизија на почетку операције имала горива за нешто мање од 200 км. За почетни напад и напредовање до Орела, што је даљина од око 200 км, утрошено је сво гориво којим је дивизија располагала, тако да је комплетна остала непокретна. Најближи извор снабдевања горивом био је Новгород-Северски, удаљено око 230 км. За транспорт горива потребно је упутити празне камионе у базу за снабдевање; око 30 камиона може да превезе 75 тона горива. Конвој до Новгород-Северског и назад до Орела захтева 15 сати, а део горива ће потрошити и сами камиони. Како дивизија може транспортовати сопственим транспортом горива за свега 50 км, нормално треба два дана да би се стокирале основне залихе горива и муниције. Гудеријан јена дан 5. октобра затражио од немачког ратног ваздухопловства да транспортује 500 тона горива у Орел како би попунио 4. оклопну дивизију, али су напади совјетских ловаца на аеродроме били превише чести тако да је слетање Ju-52 са горивом било превише ризично. Стога су даље немачке армије покушавале да се снабдевају железницом, што је додатно компликовало снабдевање. Тако је Гудеријан два критична дана, са лепим временом, провео седећи у Орелу и чекајући попуну горивом. Стандардна немачка јадиковка „зауставило нас је блато“ је бесмислица, пошто је Група армија Центар заустављена на свом напредовању четири дана пре прве пахуље.

Немачка војска у напредовању ка Москви.
Немачка војска у напредовању ка Москви.

Снабдевачке колоне немачке 4. оклопне дивизије су до вечери 5. октобра успеле да направе један пут до Новгорода-Северског и назад, чиме су успели да обезбеде минималну покретљивост борбене групе Ебербах. Међутим, 4. оклопна дивизија је узела већи део горива 3. оклопне дивизије, оставивши је на путу код Орела на неколико дана. Ебербахови извиђачки елементи активирани су у јутро 5. октобра и тада су успели да натерају совјетске блокадне снаге у повлачење ка Наришкином. Ебербах је планирао да крене дуж аутопута већ наредног јутра, али ни једна јединица 2. оклопне армије није била у позицији да подржи 4. оклопну дивизију на неколико дана.

Ебербах је изјутра 6. октобра упутио главнину своје борбене групе правцем Орел-Тула, кра преласку преко реке Лисица. Совјетски војници, који су обезбеђивали мост, били су преслаби; нешто НКВД трупа са пар противтенковских топова калибра 45 мм и минобацача. Ебербахова артиљерија – дивизион хаубица 105 мм и батерија топова sK18 калибра 100 мм су у око 09,00 часова извршили кратку ватрену припрему, као и полагање димне завесе. Пар минута касније, мотоциклисти из састава 34. батаљона заузели су мост, разбивши шачицу совјетских војника у непосредној близини моста. Ебербах је одмах потом упутио преко моста тенкове како би је обезбедио, док је артиљерија добила задатак да преко реке пребаци и поседне положаје са једним топом калибра 100 мм и два топа калибра 88 мм из састава 1. батерије 11. батаљона ПАА. На први поглед, Ебербаху се чинило да су се совјетске снаге поново распршиле, али овог пута није био у праву. Две тенковске чете само што су изашле на гребен друге обале, када су дошли под ватру совјетских топова калибра 76,2 мм, са оба крила. Пуковник Катуков је са обе стране пута, у шуми, поставио заседу са четом тенкова Т-34 и пар тенкова КВ-1; тенкови су отворили ватру са даљине од око 500 м. За врло кратко време, тенкови Т-34 су запалили неколико немачких тенкова PzKpfw III, чији су краткоцевни топови калибра 50 мм су на овим даљинама били потпуно неефикасни против совјетских тенкова. Немачки тенкови нису могли да ураде ништа друго до да се повуку, надајући се да ће навести совјетске тенкове да дођу пред цеви немачке артиљерије. Катуков је наредио својим тенковима да крену у гоњење немачких тенкова, тако да су убрзо наишли на немачке топове калибра 88 мм, који су успели да униште два совјетска тенка пре него су и сами били уништени. Након што су се немачке снаге повукле назад преко моста, по совјетским снагама је кренуо да дејствује и топ sK18, који је ту био остављен као обезбеђење. Гађајући панцирно-пробојним пројектилима, успео је да уништи неколико тенкова пре него је ућуткан. Катуков је направио грешку јер је смањио даљину до непријатеља, тако да су сада и немачки тенкови са друге обале могли успешно да дејствују по совјетским тенковима. Иако је Гудеријан тврдио да је 4. оклопна дивизија претрпела ужасне губитке у овој акцији, дивизија је изгубила десет тенкова. На совјетској страни, према немачким извештајима, губици су бројали десет тешких и седам лаких тенкова, мада су прави губици вероватно били негде око половине ових бројки.

"Распутица" на путу ка Москви
„Распутица“ на путу ка Москви

У сваком случају, овај окршај допринео је томе да Гудеријан буде опрезнији приликом наступања правцем Орел-Тула. Немачке извиђачке јединице поново су прешле Лисицу 77.. октобра и након што су открили правац пружања совјетске одбрамбене линије, започело је и дејство по њој, авионима и артиљеријом. У касно поподне 7. октобра, Лељушенко је, пошто се немачка пешадија мотала око његовог десног крила, одлучио да се повуче на резервне положаје, неколико километара иза главне одбрамбене линије. Обе стране, и нападач и бранилац, 8. октобар су провели у припремању за главни окршај јужно од Мценска, мада сам Швепенбург није имао дилеме око шанси немачких снага за пробој ослабљене совјетске одбране. Први снег је пао у ноћи 7. октобра, преокренувши земљане путеве у блато, што је додатно отежало ионако лоше снабдевање немачке 2. оклопне армије.

Гудеријан је схватао да губи иницијативу између Орела и Мценска, пошто су његове снаге на главном правцу напада успоравале темпо. Немачка авијације је могла да пружи ватрену подршку обрушавајућим бомбардерима за главни напад, испланиран за 9. октобар, тако да су Немци за тај датум сакупили и артиљерију (41 хаубица и 13 вишецевних лансера ракета). Борбена група Ебербах успела је да окрене крило Лељушенкове главне линије одбране, уједно и да му убрза повлачење у нереду ка предграђу Мценска. Совјети нису успели да покрију све улазе у Мценск тако да су у јутро 10. октобра немачки моторциклисти из борбене групе Ебербах успели да заузму нетакнут мост и уђу у Мценск. Осећајући да ће бити одсечен, Катуков је повукао своје заштитнице преко железничког моста и прикључио их новој одбрамбеној линији на северној страни реке Зуше. Мценск је пао, али је Лељушенко мудро искористио недељу дана коју је имао након пада Орела, да изради нову одбрамбену линију на Зуши. Гудеријанова војска је заустављена на путу за Тулу и у наредне две недеље није успела да оствари никакав напредак. Гудеријан је изгубио иницијативу.

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *